Скандалозан иступ медија блиског ХГИ-ју: Бомбардовање Ловћена 1916. патриотски чин, Црна Гора је била агресор
1 min read
Његошева капела након рушења 1916. године
Данас је на насловној страни тиватског портала „Radio Dux“ објављен текст под насловом „Треба ли се Бокељска морнарица срамити судјеловања у освајању Ловћена 1916“, аутора Ива Шканате – предсједника „Хрватске братовштине Бокељска морнарица 809“.
„Radio Dux“, као једини радио хрватске националне мањине у Црној Гори, сматра се гласилом „Хрватске грађанске иницијативе“ – коалиционог партнера ДПС-а, на коме је, својевремено, био запослен као новинар и актуелни посланик из редова ХГИ у Скупштини Црне Горе, Адријан Вуксановић.
Аутор текста, Иво Шканата, иначе, познат по јавно изнесеним тврдњама да је Бокељска морнарица хрватско, а не црногорско културно богатство; поборник канонизације Алоизија Степинца; и публициста који је јавно промовисао историјске апеле Хрвата из Боке о присаједињењу Боке Которске Хрватској; изнио је читав низ констатација у горепоменутом тексту – који уопште не кореспондирају са актуелним наративом Хрватске грађанске иницијативе о лојалном односу званичних политичких представника хрватског народа држави Црној Гори – сликовито израженом у предизборном слогану „Хрватско срце за Црну Гору“.
У тексту, Анте Шканата, између осталог, тврди да је улазак Црне Горе у рат са Аустроугарском искључиви израз амбиције црногорског двора за територијалним проширењима:
„Црна Гора је у рат против Аустро-Угарске ушла својом вољом, неприсиљена ни од кога, оцијенивши кризу насталу објавом рата Монархије Србији повољним тренутком за проширење властита државног територија. Тај корак сјеверног сусједа за Бокеље није значио ништа нова, готово да га се могло предвидјети. И прије су, наиме, у временима већих политичких криза на видјело излазиле претензије црногорских владара према Боки“, тврди Шканата.
Он је додао да је Црна Гора одавно ковала планове за „освајање“ Боке Которске:
„У мислима црногорских владара Бока је остала и свих 100 година аустријске управе. Зато не чуди да се и 1914., приликом дефинирања ратних циљева, освајање Боке нашло на врху пописа. Војни стратези који су разрадили њезин ратни план стајали су на стајалишту „да би Црна Гора само у савезничком рату могла предузети офанзиву противу Аустро-Угарске, с циљем да заузме у првом реду Боку Которску, Требиње, Билећу и Гацко, а затим Невесиње и Мостар. Иначе, ако би сама била у рату с Аустро-Угарском, морала би дејствовати дефанзивно“.
Полемишући са претходним радовима о историјском трајању Боке Которске и улози Бокељске морнарице у Првом свјетском рату, Шканата износи закључак да је учешће ове јединице патриотски чин, оправдавајући тако и бомбардовање Ловћена 1916. у коме је срушена и Његошева капела:
„У таквим околностима, судјеловање чланова Бокељске морнарице у обрани њихове тадашње домовине, а прије свега у обрани живота чланова њихових обитељи и суграђана те материјалних добара цијеле Боке которске, био је, у то нема сумње, посве логичан избор и легитиман чин“, истиче Шканата.
На крају, одговор на питање да ли је учешће Бокељске морнарице у операцији заузимања Ловћена, историјска срамота или, можда, историјски оправдан чин, Шканата налази у извјештају которског поглавара Giuppanovich-а, упућеном аустроугарском генералу Стјепану Саркотићу, који му је за операцију освајања Ловћена, убрзо даривао и титулу „баруна са придјевком вон Ловћен“:
„… од особите ми је части подастриети Вашој Преузвишености изражаје свесрдног честитања, искреног удивљења, предубоке трајне харности пригодом јуначког освојења Ловћена, дјела храбрости славне војске под мудрим заповједничтвом Ваше Преузвишености, што повиест не памти. Пучанство Боке, које сада након осамнаест мјесеци вјерне страже проти заједном непријатељу с краја слободно дише, те у подпуној мјери схваћа знаменитост, важност и неизмјерну благодат, што то славно јуначко дјело има за милу ову домовину, а посебно за вјерну Боку, усхитно и свечано путем својих законитих заступстава подастире поновно препонизна чувства непоколебиве вјерности и синовске привржености прама посвећеној особи надасве љубљеног премилостивог Цесара и Краља и Његовог прејасног дома, увиек спремно, да у свјетлу Му круну даде своју крв и имање“
На крају, постављамо питање руководству „Хрватске грађанске иницијативе“: Да ли је историјско тумачење поменутих догађаја од стране историчара Анта Шканате прихватљиво и компатибилно вашем идеолошком свјетоназору и погледима на ову историјску епизоду?
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Само да напоменам оне што траже одвајање Боке да су ова господа њихови истомишљеници.
Mladjene, komentar ti je bez greske! Samo da jos napomenem da Austrijanci ( cija je imperija bila znatno veca od pruske kraljevine) nikad nijesu osjetili potrebu da jezik koji govore nazovu „austrijskim“, kao sto ova nasa nepismena boranija hoce „crnogorski“. Valjda se nadaju da ce promovisanjem seoskog, kolokvijalnog govora u“jezik“ moci da sakriju svoju tesku neopismenost.
Nikad na zelenu granu!
Da Komlene NESOJU oni austrugari sto su na bandere vjesali hercegovacki narod,, da komlene smrdo oni protiv kojih ustade Princip, Da Komlene Tesli nije otac Prota Milutin vec.neki austrougarski koprc. I Dositeja i Pupina sve po tebi njihove majke spavase.sa austrougarskim koprcima . I stvorise velikane od koprca. Sram da te bude Komlene, ko je stvorio tvoju djecu Komlene pacovu. Tvoru. Mora.da je neki fratar . Pi nesoju, nista robo
@Kapa Crnogorska
Nije sve u zitu!.
Treba imati i malo casti i morala!.
To tebi fali!.
Tu ne pomaze ni Kapa !.
To moras imati u sebi urodjeno!.
Dolazili ljudi sa Njegusa,Cuc, sirotinja gladno, jadno, do Kotora. Mnogi od njih su pljunulu u crnogorsku kapu bacili je u more i prekrstili se u katoicice. Danas su oni velje hrvati a sve Cuce, Njegusi i iz ostalih sela. Pogledajte samo prezimena
.Vatikan je zlo .
Црногорске усташе ЗАЧЕПИТЕ ГУБИЦУ!Прошла су времена усташства под палицом жидобандита и папе.Овдје би вам била костурница већа него нама СРБИМА у ЈАСЕНОВЦУ.У то сам сигуран.Црну Гору од вас ће мо бранити,ни НАТО фашисти вам неће помоћи.Ускоро ће и они бити прошлост.СА њих и без њих сатрли би ми вас .Змате ви то,па лајете ко очајнички пси који хоће,а не могу плен. Боље да се не рекламирате јер сте сваки познати као непријатељи православне-праве ЦРНЕ ГОРЕ.
Kro ico rasprcane su vaše čakšire i svi ste pod
čaktar.
Ubrzo će lubenice dođi bit će špica!
Za Komlena.Mnogi ljudi imaju pravo kada tvrde da se njihovo mišljenje nikada ne mijenja,ali čine krivo što se time i hvale..To samo pokazuje da nisu ništa naučili od dana kad se to njihovo mišljenje oblikovalo.Takav očiti dokaz vlastitog neznanja i gluposti ne stavlja se na velika zvona ,odnosno na portale.
Нема ‘рвата у Боки… То су покатоличени Срби
Inace svojevremeno neukusno razmetanje Austrijanaca pobjedom nad dijelom, inace male crnogorske vojske, je objasnjivo kada se pogleda istorija odnosa njihove carevine sa kraljevinom Prusijom. Austrija je vise puta ratovala sa Prusijom od Fridriha Velikog do Bizmarka i sve, doslovno sve bitke su izgubili, iako su vojnicima i opremom u svakoj od tih bitaka bili brojniji.
Mogu da zamislim kako im je bilo kad je, posto su pretrpjeli dva teska poraza od malobrojnije srpske vojske, morao pruski feldmarsal Mackensen da im spasava obraz i sa njemackom vojskom porazi Srbiju. E sad posto su izgubili bitku kod Mojkovca i nijesu uspjeli da preprijece povlacenje srpske vojske, onda slave pad Lovcena koji su branile malobrojne crnogorske trupe. Otuda prdnjava Sarkotica „von Lovcen“. Ali tacno je da je pobijedio na Lovcenu, pa da ga i razumijemo, uz napomenu da je rusenje Njegoseve kapele bio ratni zlocin. Ono sto mi ide na zivce je sto se sad u tom kontekstu javlja Bokeska mornarica, koja nije metka opalila. I naravno ovi hrvatski isprdci koje ne zelim ni da komentarisem.
U ovim dogadjajima se moraju razlikovati casni neprijatelj von Mackensen, koji je podigao palim srpskim vitezovima spomenik, od ovog austrijanca koji ne zasluzuje ni da mu se ime pomene u istom kontekstu sa slavnim pruskim feldmarsalom, a koga proglasise ga „von Lovcen“.
A braca Hrvati? Njih jedino mozemo pomenuti da ih je Austrougarska mobilisala vecinom kao prasinare i njihova uloga u Velikom ratu je bila marginalna. Niko ih nigdje ne pominje.
@ XXX
“ Austrija je vise puta ratovala sa Prusijom od Fridriha Velikog do Bizmarka ….“
Osvrnuo bi se na ovo, a koje je nesumljivo više no tačno. To su otprilike ratovi Beča sa Berlinom. No, to nije smetalo Austrijancima da se u to vrijeme smatraju Nijemcima iako ih razdvaja i vjera: Austrijanci su svi katolici a Nijemci su većinom protestanti. Izmađu dva svjetska rata puno ime Austrije je bilo “ Njemačka država Austrija“ a koja je proklamovala cilj, ujedinjenje sa Njemačkom koji je i ostvaren marta ’38. godine.
Poredim njihov i naš mentalitet. Kod nas se samo traže razlozi za svađu, čak se i izmišljaju neki netačni istorijski izvori a kako bi se dijelili. Kod ovih drugij je situacija obrnuta, zato i jesu bili svjetska sila od kojih se cio svijet tresao nekoliko puta. Oni su krvavo ratovali između sebe ali su prema vani bili ujedinjeni.
Njegoš je bi genije, tačno je opisao Srbe: Velikaši proklete im duše, na komade razdrobiše carstvo. Ništa se nije promijenilo od vremena koje opisuje Njegoš pa do dana današnjega.
„Srbi treba da čitaju Milankovićeva djela da vide koliko je on volio Austriju.’
A sto si ti to procitao od Milankovica?
Definitivno su odnosi Srba i Austrije bili slozeniji i ne uvjek neprijateljski, Srbi su u Austriji imali status, ali sta ti znas o tome koji si Milovo govedo? Sta zna Milo o tome koji je jedva zavrsio ekonomski fakultet u Titgradu?
Tim stvarima treba da se bave ljudi od nauke, Milankovicem ljudi koji verzirani u Astronomiju, a ne ti koji ne razumijes ni koncept logaritma.
Пс,још нешто Црногорче заборавих да напишем, што се вас Бока тиче таман колико и Хрвата једнако се имате питати и својатаи.Они тамо су кажу најстарији народ на овом дијелу Европе а Ви колико видимо најнапреднијеи,што онда тражите у Боку када је Бока била увјек тешка за живот, рибање и земљорадња а ви сви са Цетиња колико видмо тенисери штампари издавачи ,за Лондон Париз мајсторе да се онај Србин тамо не размеће,покажите да није то само традиција него и стварност, у Боку се нико обагатио није,и греота је да овдје робујете ширићи слободу културу када се то у великим земљама боље и цијени али и плаћа,мада није вама до новца,то бар ми у Боку знамо,само част и поштење?
KUKALA NAM MAJKA, OĆEMO LI SE IKAD OPAMETIT I TRAŠITI PRIJATELJA TAMO DJE GA NIKAD NIJESMO IMALI NITI ĆE MO GA IKAD IMATI.
Sta je Komlene nemas argumente na ovaj stav o rusenju Lovcena pa udaras po srbima,jadno i bedno,doduse precutno si aminovao ovakav stav hrtvatskog „znanstvenika“,morate da se slihtate koalicionim partnerima,tuzno i zalosno.Najgore je kad otkrijes da nase dno ima i podrum.
Nije isključeno da je Komlen ‘Rvat, a sigurno je da je Komlen ovaj Ibro što je maloprije ostavio komentar pošto se Komlen pojavljuje u više pojavnih oblika. Priča sam sa sobom, a ta pojava se u psihijatriji naziva šizofrenija ( podijeljena ličnost) i po pravilu se ne liječi. Komlen, kao i ona ( možda i onaj) „dome“, a koju ( ili kojega) ja zovem baba Stana.
Ustase su novi montenegrini. Ista stoka. Zna se kako treba sa njima.
Nije Crna Gora napala Austrougarsku nego obratno i to na Mojkovcu i Lovcenu.
Koalicioni partnefi DRPS-a.
Što ovi lacmani misle i zbore svakom pametnom je poznato oni bi da budu veći Hrvati od Hrvata, dok bi Hrvati da izbrišu SRPSKE korene. Baš smo mi jedan čudan narod kad smo od jednog Srpskog napravili više nacija koji mrze matični narod do srži, nadam se da smo više isprobati sve i naučili iz istorije kako da se u budućnosti ponašamo!!! Slogan biće poraz vragu!!! Samo Sloga Svetinje Spašava!!!
Ево праве истине на основу бечких архива о рушењу Његошеве капеле на Ловћену у Првом свјетском рату
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Драги Комнене Бећировићу, шта вреде и бечки и сви светски архиви кад наше шканате и остале монтенегринске усташе много више знају?! Хоћу рећи много више мрзе и истину и све што је српско, а то им је сасвим довољно као „научна грађа“ за писање пожељне историје. Односно, за лијечење конвертитског комплекса.
Стјепан Саркотић је био ратни злочинац , битне разлике међ њим и потоњим кољачима из епохе 2.свјетског рата у НДХ нема.
Др Славко Павичић у књизи “Хрватска војна и ратна повјест и Први свјетски рат”, која је објављена 1943. године, пише да је “најхрватскија” војна јединица био 13. загребачки корпус, а најелитнија формација 42. домобранска дивизија названа “вражјом”, а да је у Хрватској и Босни и Херцеговини мобилисано “најмање 500.000 војника”.
Подручје на коме је оперисала Вражја дивизија, коју су чинили Хрвати, најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738.
Јено од дивљања аустроугарских војника 1914. године у Мачви, забележено је у селу Дубље код Шапца. Српски војници су у једној кући нашли шесторо заклане деце. У следећој, наишли су на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих, а петом детету глава је остављена да виси… Деца су била поређана на столовима. У селима су наилазили на људе обешене изнад кућног прага или повешане о стабла воћака, и то старце, жене и децу, или пак поклане у кућама и двориштима… Када су приупитали преживелог старца какви су то људи који су чинили те страшне злочине, одговорио је: “Не знам ко су, али говоре српски.”
Припадници тих јединица упадали су у села и истеривали из кућа читаве породице, не обазирући се на узраст, да би их везане конопцима гонили испред себе, као живи заштитни зид, у наступању према положајима српске војске. Из села Лешнице, у овим “заштитним зидовима” налазиле су се и жене са децом која још нису проходала.
О овим злочинима сведочили су дописник париског “Илустрасиона” Анри Барби и чувени амерички новинар Џон Рид. Рид је бележио како су људе сабијали у цркве и живе спаљивали, док су војници чекали са пушкама како би докрајчили сваког ко успе да се пробије из тог огња. Писао је о деци која су убијана, череченим девојчицама, силованим женама…
У саставу те дивизије, која је више пута била похваљена за подвиге у Србији, били су и Јосип Броз Тито, Влатко Мачек, вођа Хрватске сељачке странке, Славко Кватерник, који ће у априлу 1941. прокламовати хрватско-муслиманско-усташку државу, и Славко Штахмер, који ће 1941. године постати први човек Павелићеве војске. Њихов командант је био озлоглашени Стјепан Саркотић, потоњи ратни гувернер Босне и Херцеговине.
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци хрватских формација никад се нису предавали, борили су се до последњег метка. Када нису имали другог избора осим смрти или предаје, дизали су руке увис. У децембру 1914. године, на прилазима Београду, код Торлака, изгинула је већина припадника 79. Јелачићевог пука, састављеног углавном од Хрвата.
Само за “јуначко држање” у Мачви, 1. новембра 1914. године, одликовано је на стотине Јужних Словена разним медаљама и ордењем, а на стотине их је унапређено у корпорале, фелдвебеле и цугсфирере… Десетине су добиле Златни орден, који је до 1917. године прављен од чистог злата. Било је и оних с највишим одликовањима која су постојала у царству Хабзбурга – Орденом витеза Марије Терезије, који је власнику аутоматски доносио баронску титулу и аустријско, односно мађарско племство.
И после рата, стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је им је опростио и пружио руку за историјско помирење.
Аустријски историчар Једличка је писао да се ни у једној држави насталој на рушевинама Хабзбуршког царства није тако благонаклоно односило према бившим официрима аустроугарске војске као у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У нову, југословенску војску примани су чак и најосведоченији непријатељи Србије, генерали аустроугарске војске, какав је био случај и са злогласним гувернером Србије за време окупације, Хрватом Салисом Севисом, који је у Београду јавно упозоравао Србе да Аустроугарска има довољно вешала за целу Србију.
У југословенску војску примљен је одмах после проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Славко Кватерник, иако познат као изразити “србождер”. Ступио је у југословенску војску са чином више – потпуковничким. Постављен је за команданта гарнизона у Цељу. Доживео је и ту част да га краљ Александар 1918. прими у “нарочиту аудијенцију” и, затим, одликује Орденом белог орла.
Сви ови бивши аустроугарски официри, примљени са чином више у југословенску војску, углавном нису остали верни заклетви коју су положили Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији. Неки су је погазили такорећи одмах, ставивши се у службу непријатељских држава, а неки 1941, када је основана војска усташке државе. У њој се нашло тачно 3.600 официра југословенске војске, међу којима 31 генерал, 228 пуковника, 245 потпуковника, 254 мајора, 1.005 капетана и 417 поручника.
Наша историографија ће и пре, а нарочито после Другог светског рата, када је на сцену ступила Комунистичка партија, порицати српску ослободилачку мисију и допринос стварању заједничке државе Јужних Словена. Већина партијских историчара заслуге за настанак нове државе приписивала је великим силама Антанте. На сличан начин третиран је готово сав српски народ, у складу с наведеном констатацијом из Меморандума, да је имао економски привилегован положај између два рата. Да ли је било баш тако?
У Уставотворној скупштини, на редовном заседању 31. маја и 1. јуна 1921. године, Живота Милојковић, иначе посланик Комунистичке партије, изнео је податак да је Србија у заједничку државу ушла без три петине свог народног богатства.
И српски сељак је после 1918. био препуштен сам себи, као мало када у својој историји. Држава нија стала уз њега, како је то било некад у српској држави, кад су доношени врло радикални закони, непознати у тадашњој Европи. Сељак и његова имовина били су заштићени “да им се због дугова не може одузети кућа, окућница и пет хвати земље”.
У време окупације Србије нанете су непроцењиве штете пољопривреди. Одвучене вршалице, плугови и остале пољопривредне справе коштале су у то доба више од милијарду златних динара.
Србија, опљачкана у рату до голе коже, и сва у ранама, са великим надама ушла је у нову државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Међутим, док Србија тапка у месту, после 1918. године долази до наглог развоја индустрије у Хрватској и Словенији.
Да овде није реч о накнадној памети, најбоље сведочи публикација “Наша домаћа привреда”, објављена 1929. године. Аутори ове студије инжењер Новак Поповић и др Душан Мишић износе крајње занимљиве податке. У Хрватској и Словенији, 1910. године било је деведесетак индустријских предузећа и свако је запошљавало више од 50 радника, а већ 1929. – пет пута више. На крају треће деценије прошлог века, данашња територија Хрватске, рачунајући и Славонију, била је многоструко развијенија од Србије.
Хрватска и Словенија су у време Аустроугарске биле неразвијене и имале су апсолутно подређену улогу у односу на аустријску и чешку индустрију. Захваљујући оснивању Краљевине СХС, створени су сви услови за нагли успон предузећа у тим крајевима.
До немачке окупације 1941. године, улагања у индустријска предузећа у Србији нису се битније поправила. Индустријски раст је био мало већи него првих година по завршетку Великог рата, али статистички подаци неумољиво говоре да је на хиљаду становника у Србији до 1941. улагано у индустрију 247.000 ондашњих динара, а у Хрватској – 497.000. Економисти који су се бавили овим проблемом дошли су до података да се Хрватска у Краљевини СХС и потом у Краљевини Југославији развијала два пута брже од Србије.
Сељаци у Словенији и Хрватској пролазили су много боље. По формирању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, укинуто је 369 велепоседа са 592.000 хектара обрадиве површине, који су већином припадали Аустријанцима и Мађарима. Дојучерашњи најамници, а неколико деценија раније кметови, тако су постали власници земље коју су обрађивали.
Сви наведени подаци у овом тексту данас су свима доступни. Од оних о националном саставу аустроугарских јединица 1914. до економских показатеља о индустријском развоју између два рата. Али они не интересују хрватске званичнике. Зашто? Можда и због тога што не желе да се суоче са речима давно заборављеног Стипе Шувара, да се духовна основа хрватског национализма налази у мистичном схваћању бића нације, у фетишизирању властите нације…
НАШ СЕЉАК ГРЦАО У ДУГОВИМА
По повратку из рата, већина српских сељака је затекла разорена огњишта. Задуживање је био једини начин да се то обнови. И десет година после рата просечан српски сељак је буквално грцао у дуговима. Били су принуђени да плаћају врло високе камате – 20, 30, па чак и 50 одсто. Српског сељака, који је искрварио у ратовима, притисла је сиротиња, и његово задужење било је знатно веће него сељака из других крајева Југославије.
ИЗБЕГАВАЛИ СРПСКУ ВОЈСКУ
Током ратних операција 1914. и 1915. године Срби су заробили око 20.000 аустроугарских официра и војника. Више од 10.000 су били Хрвати, који су углавном заробљени током Колубарске битке. До 12. децембра 1914. године, само се њих 452 пријавило у добровољце, да се боре у редовима српске војске. И Арчибалд Рајс у својој књизи “Шта сам видео” пише да је крајем септембра 1914, после битке на Церу, само 70 Хрвата изразило жељу да пређе у српску војску.
Аутор Иван Миладиновић
Извор Вечерње новости, 28. мај 2018.
Tuga pregolema
Demagogija i separatizam perjanika bokeljskih separatista svojim lažištipanjem i
kultur-tregeriranjem priziva aveti prošlosti u
ruhu bokeljske mornarice!
Smrdi ova družina odvajkada sa svim zalivskim
„podrepcima“, a i onim u zuppama, koji traže
„pukotine“ cjelovitosti Crne Gore!
Puvaju oni kroz rupice i škrguću škriparsko-
križarski, ali im ne može biti!
Црна Гора ,једнако си ти ништа колико и овај локални „родљуб“ ,само се по смраду разликујете,он заудара на гавицу а ти на прчевину!
Бока је била и остнут ће ту гдј јесте,каква ће бити одлучују они који тамо живе,то да знаш и ти и сви други.Прошла су времена и Млечана и свих других, али и ваше курчење црногрско је карају,када се будемо уједиљавали са осталом брћом ви ћете моћи само гледати што се Боке тиче ,важит ће иста првила ко и на оном лажном рефрендуму,е тада ћеш ти поносити Црногоче имати једнко права као свако други да кажеш да ли си за или против наравно у Црној Гори ,Бока ће у тој заједниц свих Ујединњених Српских држава ући као посебна аутономна обаласт,па ти ето прилике да се удружиш са овим који својата Аустрију,само нешто је и Никола својатао да не кажем водио неке преговре у току рата,скупо га је то коштало,али и овога ће коштати ,мада се Он не секира пуно низашта.
А за пување кроз рупице имаш увјек времена како данас тако и сјутра,неико ти не брани,важит ће пропис као код рефрендума гдје су ти родитењи били уписани 48,па ако су у Боку може ако нијеси нећеш моћи,то је и испрвано и једино важеће!
Slabo predpostavljaš i podešavaš, srpstvo je rasparćano a ti si u manjini i
impotentan, biološki limitiran!
Htjeli ste preko lheba pogače, pa sad kusajte. Stiže žito iz Francuske, da Nas ne „hrane“ gedže, našim parama!
Ne znam sto ce tebi i sličnima zito. Jedete g…. za sve pare
Tebi je to vjekovna poslastica!
Trebalo je da stigne i kokain nego ostade u njemacku
Sve što je najznačajnije u srpskoj istoriji, sve čime se srbi danas sa razlogom ponose, nije stvorila Srbija nego Austro-Ugarska. Austrija je stvorila sve srpske velikane od Dositeja Obradovića do Milutina Milankovića i Tesle, sve učene ljude koji su osnovali Veliku školu i predavali u njoj. Srbija prema Austro-Ugarskoj treba uvijek da iskazuje zahvalnost. Srbi treba da čitaju Milankovićeva djela da vide koliko je on volio Austriju.
Па и Сорбону су основали два муслимана из Андалузије…
Srbija nije samo ukrala svoju i tudju istoriju nego i respiratore od CG
Dzibro smiri se, i ti si ostavio Pravoslavlje i usvojio vjeru od okupatora pa je nama neprijatno da ti to nabijamo na nos a tebi nije neprijatno. Cega se pametan stidi time se budala ponosi.
и то три… Да су били паметнији, могли су отет и преосталих седам… хахахха
I tebi mozak ukrala, sada ga krije u Šumadiji
Не лупетај, закона ти, паметнији си онда ибрице!
Evo i njemacka je ukrala vladi crne gore pola tone kokaina
Милутин Миланковић је 1910. године постао држављанин Краљевине Србије. Миланковићева плата ванредног професора била је десет пута мања од оне коју је имао као инжењер у Бечу; стога је наставио да хонорарно ради статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију. Као резервни официр, учествовао је у Балканским ратовима. Био је на дужности референта за страну кореспонденцију у Штабу Дунавске дивизије првог позива, а потом у Пресбироу Врховне команде. 1914.год кад је избила Јулска криза између Аустроугарске и Србије, која ће довести до Великог рата. Миланковић се 14. јуна 1914. године оженио са Христином Топузовић, родом из Шапца, након чега одлазе на свадбено путовање у његово родно село Даљ. Како је у то време био држављанин Србије са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну, а потом пребачен у логор Нежидер на Балатонском језеру.
Надаље М.Пупин је био ватрени заговорник разбијања црно жуте монархије зарад ослобађања поробљених словенских народа . О Тесли и монархији је толико написано да нема потребе објашњавати . И коначно нити једна држава па ни Аустро-Угарска није створила нити једног научника или умјетника већ је то првенствено заслуге генетике ,личног рада ,амбиције,талента и великог одрицања тих великана и њихових породица.
Mrš
Za uši i nos mršikalo jedno!
@ Komlen
Zato Austrija od Hrvata nije uspjela da stvori ništa. Od Hrvata je Austrija stvorila Bečke konjušare, odnosno konjušare Bečkih konjušara. Ili što se kod nas kaže: od izmeta se pita nemože napraviti.
Moze Komlen bas od takvog materijala pravi pitu.
Najvjerovatnije da je i jede.
Iżeli ste vi svi odavno,
lebac vam vaš!
Од људског отпада се не може ништа направити, ни човек а камоли нација. Тако ни турци ни аустријанци нису од отпалих конвертит-Срба успели направити људе и народе, већ то остаде отпад да заудара из својих прћија, да чине зверства, јасеновце, јаме, да служе којекакве ханџар дивизије.
Ustaše , tu smo .
Samo vas gledamo .
Пупин,Војвода Мишић. Много би трајало. Срба има и ван Србије и ту нема шта друго да се диви
Pa donekle si u pravu. Više je Srba stradalo oh ustaša NDH, Titovih komunista, i demokratskih vlasti hrvata i muslimana u poslednjem ratu, nego što ih je stradalo od Turaka za 500 godina i Austro-ugara,što se lepo vidi iz popisa stanovništva. Ali, okupatora je uvek zlo protiv koga se mora narod boriti, bez obzira kakvi su mu okupacioni principi.
Da Komlene NESOJU oni austrugari sto su na bandere vjesali hercegovacki narod,, da komlene smrdo oni protiv kojih ustade Princip, Da Komlene Tesli nije otac Prota Milutin vec.neki austrougarski koprc. I Dositeja i Pupina sve po tebi njihove majke spavase.sa austrougarskim koprcima . I stvorise velikane od koprca. Sram da te bude Komlene, ko je stvorio tvoju djecu Komlene pacovu. Tvoru. Mora.da je neki fratar . Pi nesoju, nista robo