Скандалозна одлука Управног суда: Да ли је Даниловић бирао сам себе?

Управни суд Црне Горе, у вијећу састављеном од судија: Медине Мушовић, предсједнице вијећа, Татјане Крповић и Тамаре Булаић, 24.10.2024. године донио је Пресуду по којој се поништава рјешење Владе Црне Горе од 16.06.2023. године, а којом је за директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања именован Горан Даниловић, дипломирани професор филозофије, као прворангирани на листи кандидата. Подсјетимо да је Суд одлучивао по  тужби Милана Марковића, професора на Факултету за црногорски језик и књижевност, који је био другопласирани на том тестирању из јуна прошле године; Даниловић је имао 36,67 а Марковић 28,67 бодова.

У одговору на тужбу коју је предао Милан Марковић, ондашња Влада је остала при разлозима датим у оспореном рјешењу. Подсјетимо да је то била претходна, мањинска Влада на челу са Дританом Абазовићем. Указали су да је неспорна чињеница да поступак реализације јавног конкурса спроводи Управа за људске ресурсе, као надлежни орган, која провјерава исправност и потпуност документације кандидата за одређено радно мјесто, као и да је Законом прописано комисијско тестирање кандидата уз обезбијеђену јавност, транспарентност и са једнаким правима и обавезама кандидата. По оцјени туженог органа, дакле Владе, Дритана Абазовића, именовањем Даниловича није повријеђен ниједан материјални пропис, а оспорено рјешење је исправно и на Закону засновано.

Ипак, Управни суд је прије скоро мјесец дана одлучио другачије, а синоћ су поједини медији јавили да је  поништено рјешење о именовању Даниловића.

Редакција ИН4С је касно синоћ ступила у контакт са Даниловићем али је он казао да ће касније, наредних дана, коментарисати ову пресуду Управног суда.

Оно што је занимљиво свакако је чињеница да се представник садашње Владе као туженог органа, 24. 10. ове године,  није појавио на усменој расправи како би евентуалмо бранио ранији став Владе.

ИН4С је у поузданом сазнању да је до прије само пар мјесеци, актуелно Министарство просвјете, преко своје просвјетне инспекције и уз велико ангажовање управне инспекторке Нине Вуксановић, водило кампању за смјену Даниловића са челне позиције у АКОКВО, те да је актуелна министарка Анђела Јакшић Стојановић, била већ изабрала вршитељку дужности директора из реда помоћница директора, али да у задњем часу није имала већину на Влади за Даниловићеву смјену јер су били против  министри из НСД, ДНП, Демократа и СНП.

Даниловић се тим поводом није оглашавао.
Занимљиво је да се у том тренутку убрзала активност Управног суда по овом предмету те да је убрзо услиједила пресуда.

У Пресуди, којом се не спори да је Даниловић приложио сва тражена документа и био прворангирани након спроведеног писаног рада и структуираног интервјуа, али се спори „да ли је поступак именовања Даниловића за директора Агенције проведен на правилан начин, односно да ли је изабрани кандидат испунио све услове јавног конкурса“?

Иако Вијеће Управног суда закључује јасном пресудом у образложењу се користе аргументи попут исказа „спорно“ или „нејасно је“.

У Пресуди се на више мјеста потенцира недостајање увјерења о знању енглеског или француског језика нивоа А1, али и увјерења о познавању рада на рачунару, иако се то нигдје изричито не тражи, а уз то, кандидати, па међу њима и Даниловић, су „писани рад“ радили управо на рачунару, у Ворд програму, што, очигледно, није доказ да „познају рад у Ворду и на интернету“?

У складу са пресуђујућим „правним изразима“: „спорно је“ и „нејасно је“, Вијеће Управног Суда на самом крају своје Пресуде констатује:

„Чињеница је да јавним конкурсом у дијелу који се односи на потребну документацију није посебно означена потврда или увјерење о знању страног језика, већ је тражена диплома или увјерење о завршном нивоу и врсти образовања, али како је у условима јавног конкурса прецизиран потребан ниво знања енглеског или француског језика (А1) за конкретно радно мјесто, то је, по налажењу Суда, ниво образовања и у тој области требало да буде несумњиво утврђен у поступку који је претходио доношењу оспорене одлуке.“

Редакција ИН4С нуди правној јавности на тумачење овај став, због чега и закључујемо да се ради о скандалозној Пресуди.

Дакле, чињеница је, закључује Вијеће Суда, да се нешто (потврде о знању страног језика и рада на рачунару)  не траже, али је управо то разлог због којег се Даниловићево именовање на мјесто директора поништава?

Чињеница је да је тест радио на рачунару у Управи за људске ресурсе, али Суд није видио потврду о томе да кандидат умије да користи рачунар, иако је био прворангирани?

Наша редакција на крају поставља јавно питање колика је правна сигурност у Црној Гори ако се морају доказивати ствари које Закон не препознаје или, у конкретном случају, нису препозната у конкретним подзаконским актима?

ИН4С ће пажљиво испратити овај сплет околности који је довео до „пожељне“ и „радо очекиване“ пресуде Уоравног суда у конкретном случају.

Подсјећамо на крају да се против директора АКОКВО Горана Даниловића водила вишемјесечна кампања приликом акредитације ФЦЈК са Цетиња. Није ни мало чудно што је тако имајући у виду да је управо тај Факултет имао свог кандидата за директора Агенције. Није чудно, имајући све у виду, зашто се ниједном током тих мјесеци хајке на Агенцију за контролу квалитета високог образовања и његог директора, није огласила актуелна Влада, као оснивач,  или Министарство просвјете, пошто је очигледно постојао план да се прије изгласавања новог Закона о високом образовању, Даниловић разријеши дужности, људски, нељудски или судски, свеједно је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: