Црногорска државна функционерка јавно за „велику Албанију“ (ФОТО)
1 min read
Теута Мехмедовић, шефица Центра за информациони систем Општине Улцињ јавно подржава пројекат „велике Албаније“. Наиме, ова блиска сарадница улцињског градоначелника Назифа Цунгуа и истакнути кадар његове странке (Форца), још у октобру прошле године на друштвеној мрежи фејсбук промовисала је идеју уједињења Косова* и Албаније.
Она је са свог фб профила (Теута Мехмети) објавила апел за електронско потписивање петиције о томе, као и линк који води до те инцијативе. Као што је познато, уједињење окупиране јужне српске покрајине са Албанијом, први је корак замишљен пројектом „велике Албаније“. У састав великоалбанске државе, према замисли њених идеолога , ушли би и значајни дјелови територија Црне Горе, централне Србије, Македоније и Грчке.
Пројекат уједињења Косова* и Албаније јавно заступа и албански премијер Еди Рама, као и водећи албански прваци са Косова и Метохије.
Како је ИН4С први обавијестио јавност, 21. маја, када црногорска власт обиљежава дан независности, на врху планине Румије изнад Бара, одржан је сабор десетина Албанаца са истакнутим симболима „велике Албаније“ и албанским националним обиљежјимa. Међу учесницима сабора названог „поход на Румију“, гдје су доминирали униформисани и наоружани припадници званично непознате паравојне формације, био је и улцињски градоначелник и лидер Форце Назиф Цунгу, чија фотографија са пушком у рукама се појавила на друштвеним мрежама. Упркос писању нашег портала и великом броју фотографија са мјеста догађаја, које смо објавили, као и извјештавању медија који су пренијели нашу вијест – нико из структура власти, правосудних и полицијских институција се није огласио овим поводом.
Свјесно или не, тек „вирусом“ промовисања „велике Албаније“, осим улцињских функционера, „заражен“ је и црногорски министар културе Јанко Љумовић. Недавно је, подсјетимо, ИН4С објавио фотографије на којима Љумовић егзалтирано позира са тзв. косовским министром културе Кујтимом Шаљом, укрштајући руке са истим у облику орла са албанске заставе, и све то у друштву Ферхата Диноше, амбасадора Црне Горе у Приштини.
Подсјећамо да је ријеч о тзв „албанском поздраву“, који је постао „популаран“ након чувеног скандала са пуштањем дрона са заставом „велике Албаније“ на стадиону Партизана у октобру 2014.године и најчешће се користи као провокација према земљама чији дјелови територија су „виђени“ као дио „велике Албаније“, гдје би Црној Гори био одузет највећи дио територије.
Стигли рачуни за референдумске гласове
За разлику од односа према промотерима „велике Албаније“ и паравојним формацијама које су окупирале Румију прије осам дана, полицијски органи су веома ефикасни када се, чак и на приватном посједу, као недавно у случају менаџера Општине Будва, Мила Божовића, истакне српска народна застава односно застава бивше државне заједнице Србије и Црне Горе. Божовић је експресно позван како би био саслушан у вези са истицањем заставе на својој кући. Но, одавно у Црној Гори закони не важе подједнако за све грађане, а узгред, пристижу и рачуни за референдумске гласове Албанаца, Бошњака и Хрвата из 2006.године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Израз лица министра култтуре Љумаја на горњој слици неодољиво подсјећа на фацу магарца док њаче. Само што магарца, за разику од Љумаја, забоље она ствар за Велуку Арбанију.
Ovo me ne zanima neka to ovi milogorci resavaju sa svojim koalicionim partnerima.
Нико њих није испуштио ни препуштио, сами су изабрали, исто ко ови телетабиси овуда. И њима и овима Шиптари су били кључни за не зависност.
У принципу, велика Албанија де факто већ постоји, између Космета , Албаније и Македоније границе буквално и не постоје, пролази их ко како хоће и где хоће. Ствар са Црном Гором се сад актуелизује кроз вештачко изазивање кризе у вези демаркације границе ЦГ у делу са Косметом. За сад они раде све стрпљиво, имају јаке менторе који их свему подучавају – и свака њихова провокација, гест или покрет је део плана који води ка том циљу.Њима је битно да су увек активни, данас постављају таблу на чакору сутра заставу на Румији, увек се нешто дешава, мало по мало.
А шта ми радимо, препуцавамо се са заблуделим монтенегринима дал су срби или нису док смо македонце давно испустили и препустили да се сами сналазе тамо где шансе немају
Ja bi joj nagradu dao. Za svoj narod se tako bori, a ne kao Dusko i Misko Vukovic, te ih cuskaju i protjeruju dje stignu
ништа „то“ не разуме сјетовање, брате, „лакше метар у гузицу, него ценат у главу“
… пред рат 90-их смо разговарали и разговарали, ко бива, „боље сто година тако, него дан ратоват“… али, у старту та поставка не ваља, јер није био разговор у којем обе стране полазе из исте позиције морала и поштовања права, па и поштовања силе, а постоји и непостојање свести о времену и односу снага у неком пресеку времена, питање Бога, свашта нешто није на руку… елем, јалово, ко и ово ту, само што је онда било уживо и …јбм ли га, слободније, колико год изгледало чудно… јер сад је демократија, али и политичка „нит смрди нит мирише“ коректност… а, „то“ исто, не зна ко му гаће носи, ал му пркно зинуло
најлакше је са онима који су чисти материјалисти, фукара, да поткожи, најгоре је кад „то“ има некакве „идеале“, полуистине су горе од лажи, поготово „нема будале ко школована будала“… е, такве узму ови, Газде што имају рачун с нама, за своју пашчад… па… знаш
за мене је свака даља прича, тад, била готова, кад смо дошли до тачака потпуних искрености о неким стварима, и на причу о слању људи у Јасеновац, јамама и убијању, кад је друга страна то објаснила непослушношћу и непоштовањем постојеће државе, НДХ, на питање „а деца, јесу ли и она била непослушна?“… а одговор је био „па, били су им родитељи“
следила је, и, природно, корекција односа, а за пар месеци смо били у разним униформама
…“Ко у Сарајеву проводи ноћ будан у кревету, тај може
да чује гласове сарајевске ноћи. Тешко и сигурно избија сат на
католичкој катедрали: два после поноћи. Прође више од једног
минута (тачно седамдесет и пет секунди, бројао сам) и тек
тада се јави нешто слабијим али продорним звуком сат са
православне цркве, и он искуцава своја два сат после поноћи.
Мало за њим искуца промуклим, далеким гласом сахат – кула
код Бегове џамије, и то искуца једанаест сати, аветињских
турских сати, по чудном рачунању далеких, туђих крајева
света! Јевреји немају свога сата који искуцава, али бог једини
зна колико је сада сати код њих, колико по сефардском, а
колико по ешкенаском рачунању. Тако и ноћу, док све спава,
у бројању пустих сати глувог доба бди разлика која дели ове
поспале људе који се будни радују и жалосте, госте и поспрема
четири разна, међу собом завађена календара, и све своје
жеље и молитве шаљу једном небу на четири разна црквена
језика. А та разлика је, некад видљиво и отворено, некад
невидљиво и подмукло, увек слична мржњи, често потпуно
истоветна са њом…“. Иво Андрић, из Писма из 1920.
У челенку, на време, јуче
а мигрантско насељење и Европа… то смо ми видели, то је Арнаутлук у нас
доћи ће све на место, све се дешава тачно како треба, и добро и лоше, по заслузи чињења и нечињења, свима
…“Ти си наследник великих предака, али ако сам ниси допунио заједничку касицу, већ си само узимао из ње и хвалио се туђом славом – шта те онда чека на Суду? Погледај како су огромна пространства населили и освојили претходни нараштаји, каве храмове су саградили, какве књиге су написали, какве непријатеље с потукли до ногу! Погледај очи сељака на старим фотографијама! Па данас се ни на сваком професорском лицу не може наћи толико мирног ума и истинске племенитости…“, из беседе протојереја Андреја Ткачова
http://www.pravoslavie.ru/88112.html
+„Буди Имја Господње благословено од миња и до века“
чешки филм о Космету
https://www.youtube.com/watch?v=UWzf8Rke3p4
Samo posmatrajte šta nam rade od naše lijepe. Prvo su odvojili Kosovo. Sada će ove druge krajeve i ostaće samo u jednom komadu četiri nahije blago nama sa njima.
Ne cude me ovi Siptari, mada je Mehmedovicka iako se trudi da bude Mehmeti, ustvari siptarizovana Srpkinja, no to je problem njenih predaka koji su se junacki prevjerili. Cudi me Ljumovic, vega, kako ga stid nije bar malo. Pa njegove Ljumovice su klali po Kosovu isti ovi s kojima sad promovise veliku Albaniju. Gad ! Faslace izdajnicko. Pi !!!
Mene najvise zanima kako ce Aleksa Becic i Milivoje Katnic na ovo reagovati.
Ja bih volio da uzmu i Andrijevicu i sve dje gadovi glasaju za DPS. Ljudi, njima je DPS obecao teritoriju, tj Milo. Cim padnu s vlasti, Milo i ekipa bjeze, mijenjaju identete, nose opljacakane milijarde i boli ih uvo za Crnu Goru i narod. Oni odavde idu drugi dan nakon poraza, postoji pla evakuacije, koji su uradili sa amerikancima, vec imaju nova dokumenta, nove identitete, samo se cekalo jos ovo oko NATO/a da odrade.
У Црној Гори су све партије за Велику Албанију. Први пут да су позиција и опозиција сложне. Само се чека на Албанце.Они ‘оће, а кад ће не знамо. Изгоресмо чекајући.
Да појаснимо зашто су сви за вељу Албанију : ДПС и ЛСД ( Либерали и СД заједно) због удворичке, мафијашке и пропале политике, а опзиција што им је “докурчадило“ ( скромни прилог новонепеченом црногорскоме језику) да живе заједно са овима из назови позиције.
Toliko bijedno da ne zasluzuje komentar.