Школа није појата

Пише: Батрић Бабовић

Мијења се структура цијелог свијета. Ревидира се историја, спинује се економија, пројектују се домети, форматирају се нијансе свјетског поретка, обесмишљавају се идеологије и политички системи и нестају обриси здравог школског система у нивоима од основног до високог образовања.

Неке земље све у вези образовања раде мудро а неке стихијски и немудро. Балканци то раде немудро и аутодеструктивно. Корупција на свим нивоима расте, ниво образовања пада, значај диплома са некад елитних универзитета постаје све мањи а хиперпродукција приватног образовног система постаје фабрика за штанцовање јефтиних и опскурних академских звања и фиктивно бољих статуса.

Бројеви и слова су егзактни. Румунија и Србија издвајају 3,6 % БДП за образовање, Хрватска 3,9, Литванија 4%, Бугарска и Мађарска 4,2 %, Словачка 4,3 %, Летонија 4,4 %, Чешка 4,5 %, Пољска 4,7 %, Словенија 4,9 % и Естонија 5, 3 %. Бруто домаћи производ је један од маркера успјеха. Са друге стране, у доларима мјере прављене 2019 године износе у милијардама долара различите опсеге. У Летонији се издваја 1,5 милијарди америчких долара за образовање до 27,9 милијарди америчких долара у Пољској. Србија издваја 1,9 , Естонија 1,6, Литванија 2,2, Хрватска 2,4, Словенија 2,7, Бугарска 2,9 , Словачка 4,5, Мађарска 6,9, Румунија 9 и Чешка 11,5 милијарди долара. Ово су анализе из 2019 године. Од 2019. па до 2023.године догодило се пуно тога. Колико је памети у војно-индустријском комплексу САД увезено из ових буџетских јединица остаје непознато. Питање је колико људи из ових земаља ради у Астра Зенеки, Фајзеру, Тесли, Макрософту…. Шта је са Русима, Кинезима, Јужноафриканцима, Латиноамериканцима, Арапима и Јеврејима? Црна Гора у свему овоме производи бијелу кугу и демографску касапницу. Од пописа се праве статусне и стратификационе сиве зоне којима се крију друштвена голотиња и ендемско духовно мртво дубоко нетрансформисаног бољшевичког система. То што се у елитној подгоричкој основној школи и основној школи у Будимљи пропорционално броју становника уписује све мањи и мањи број дјеце не брине никога. На основу свих чињеница Огњен Радоњић и Иван Остојић су гласноговорници чињенице о распадању српског и европског образовног система. Неомонтенегрински приступ чињеницама изгледа другачије. А школа заиста није појата!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: