Школа није појата

Школа није појата.Тако је гласила стара народна пословица.

Важила је у свим оним временима кад је знање било вредновано,а добро владање цијењено.

Статистика може показати везе између школе и појате.

Дефинише директну пропорционалност између глупости и незнања на једној, са јавном функцијом и стеченом дипломом на другој страни.

У Црној Гори све је могуће.

И нешто немогуће постаје могуће.

Милион ствари може то да покаже.

Кренимо редом.

Недавни попис становништва у Црној Гори казује да 269.641 становник старији од 15 година има завршену средњу школу.

Ради се о импозантних 52.8% становништва.

Основну школу има 90.815 становника.

Овдје се мјери значајних 17.8% укупног броја пребројаних грађана.

Старосна група од 20 до 24 године живота има скоро 95 % завршену средњу школу.

Паралела у Европској Унији мјери 84% средњошколаца.

Старосна група од 30 до 34 године живота у Црној Гори броји 45.7% факултетски образованих личности.

Кад се тај интервал прошири на распон од 25 до 34 године добије се 44.4% факултетских диплома.

У Европској Унији исти узраст има 43% факултетских диплома.

Коначна статистика високообразованих људи у Црној Гори износи 26.2 %.

Ове чињенице изискују разна питања.

Као на примјер следеће:

Да ли је Црна Гора боља образовна дестинација од Европске Уније?

Да ли је Црна Гора башта памети која се гаји за Европску Унију?

Ако јесмо бољи зашто нас НАТО жели а ЕУ условљава?

Кад смо оволико паметни и школовани, како можемо имати најмањи коефицијент интелигенције од земаља Западног Балкана?

На ова и слична питања не постоје одговори од званичника наше малене државне оазе.

Историјски гледано уназад може се казати да премијери ове земље нису најобразованији људи.

Исто се односи на министре и посланике.

Сви понаособ, једни или други и једни са другима у заједничком дјеловању, уређују ниво значајности и степен домета сваког појединца у друштву.

Један од бивших властодржаца објашњавао је својим професорима економије финесе о инвестицијама, економским аспектима за будућност земље и глобална геополитичка кретања.

Дорађивао је нације, упарио двије академије, желио да формира Цркву…

Постао је и власник Универзитета.

Интересантно,зар не?

Освета „сјајних ђака“ на дјелу.

То је било донедавно.

Реформе могу бити козметика.

Континуитет континуитета и одсуство дисконтинуитета.

Ипак се не окреће. Реплика се наставља.

Данас у Влади сједе средњошколци, људи од заната, факултетски образоване личности и људи са највишим академским звањима.

Црногорски парламент је нешто боље дистрибуирана шароликост Владе.

Потребе евроинтегрализма обећавају да ће се направити дисконтинуитет са старим системом.

За сада се то само осјећа у надањима и најдубљим слојевима људског вјеровања.

Многи се надају да ће сигурно заживјети изборне реформе и отворене изборне листе.

Да ће партијама и партитократијама доћи крај.

О томе ће одлучити састави Владе и Парламента ради афирмисања памети и општег друштвеног доприноса пописом измјерене црногорске високошколске елите.

То се никада неће десити. Памет је препрека за напредовање.

Потребни су бескичменост, одсуство става и прилагодљивост дневној политичкој подлози.

Онда „нешто“ мисли да је поста(л)о „неко“.

Са наученим из прошлости и садашњим увидом у властохлепље актуелне елите, високообразовани млади људи имају посебну одговорност да преуреде друштвени систем похаране Црне Горе.

Слобода и памет не искључују одговорност.

Да ли одговорности фали?

Ако не одговоримо на то питање баш онако како треба, паралеле са Европском Унијом неће спасити ни данашње, нити будуће генерације.

До тада ће електричари, керамичари и психоактивне личности столовати над докторима наука, површни типови, трговци, шишњари и шићарџије над бираним интелектуалцима, а пријеме на Универзитет одређиваће људи који имају мање научне референце од кандидата чији пријем утврђују.

У земљи гдје су брда у долини а долине постају брда, рат за истину постаје једини могући начин живљења.

Због великог броја неисправљених друштвених ненормалности и оног (не)изговореног гласа да школа није појата.

Чак ни онда кад кривоумни коло воде, а свијетле статистике тужно ћуте.

Ако не због нас самих, потрудимо се због Европске Уније.

Европа не може да живи без нас.

Спасимо Европску Унију од нестајања.

Заслужила је, јер је од нас самих спасила наше најпаметније,најумније, најбоље и најплодније синове и кћери.

У то нас увјерава друго лице непописане кућне статистике.

Све је јасно.

Ко жели да уништи једну земљу, њену културу, историју, демократију и генерације које долазе, то постиже кад пуну слободу да „магарцима“.

Зато нам ваља повикати из свег гласа: Смрт партитократијама-живот меритократијама.

Демократски ваздух отвореним изборним листама!

Живјела Европска Унија!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: