Школовање није довољно
1 min read
Илустрација
После пада Берлинског зида 1989, почело је рушење суверене државе као такве. Oвај процес води настанку постдемократских технократија, у којима доминира банкократски модел власти. Европска унија није Европа, јер Европа јесте плуралитет култура и језика, архипелаг разлика. Европљани смо, каже италијански милилац Дијего Фузаро, само у оној мери у којој смо Италијани, Шпанци, Французи. Данте је Италијан, али и Европљанин, као што је Декарт Француз и Европљанин, Шекспир Енглез и Европљаин, Гете Немац и Европљанин.
Једини начин одбране је борба против капиталистичке мондијализације чији је израз ЕУ: не подлежући ЕУ притисцима, треба се вратити националној и социјалној држави.
Малигни капитализам и школа
Данашњи капитализам није грађански, какав је био онај чија су оличења Гете, Кант и Хегел. Он разара не само радништво, него и грађанство, насрћући на породицу, државу и школу, јер је стара школа стварала код ученика свест о прошлости и критичко мишљење. Пуштање миграната у земље ЕУ нема за циљ њихову интеграцију, него да све, укључујући и традиционалне Европљане, учини мигрантима. Циљ неолибералног капитализма је производња бескореновића, који, сви до једног, треба да постану „флексибилна радна снага“ што се премешта с места на место, из државе у државу, с континента на континент – где нареди Моћ Капитала.
Због тога, каже Фузаро, данашњи капитализам разара промишљајуће мишљење и намеће калкулативну свест, која је бачена на тржиште. И због тога му сметају школе, из којих треба одстранити грчки и латински, а увести само економију и менаџмент. Један од начина борбе против младих и образовања које ће их очовечити је и тзв. „gender“ идеологија, прича о „родној равноправности“, по којој је човекова полност пука друштвена конструкција. Циљ је стварање безличног унисекс потрошача, који се може пунити најразличитијим садржајима.
Али, педагози се морају борити против тога.
Педагог
Радити са младима је тешко и одговорно. У античкој Грчкој, педагог је био роб који је децу слободних грађана водио у школу и доводио из школе, надзирући њихово понашање и учење. Због тога су му деца правила разне смицалице и пакости, које је он морао да стоички подноси. И данас треба бити педагог – водити децу за руку, и преузимати одговорност за овај свет, све тежи за разумевање; али, да се не лажемо, и све суманутији.
Хана Арент је писала: „Извор ауторитета у васпитању је прихватање одговорности за свет. Ауторитет васпитача и квалификација учитеља две су различите ствари. Ауторитет изискује одређену квалификацију, али квалификација сама, ма како добра, не може зајемчити ауторитет. Учитељ се квалификује својим знањем о свету и способношћу да га преноси другима, али ауторитет он има само у оној мери у којој прихвата одговорност за свет. Васпитач је пред дететом као заступник свих одраслих грађана: показује му прилике у свету и говори – ево, то је наш свет.“
А шта ћемо ми да кажемо нашој деци? Завршите школу и отвориће вам се сви путеви? Будите добри и морални, и постаћете вођи и ауторитети? Можемо ли макар, кад у петак излазимо из учионице, да кажемо: „Видећемо се у понедељак!“ Или морамо да додамо: „Ако буде понедељка“?
На та питања није лако одговорити.
Последња линија одбране
Ко хоће да остане у учионици и да стоји испред ђака, мора, више ни икад, бити спреман на етику последње одбране: јер, да парафразирамо мајора Драгутина, образ школе мора остати светао. Без обзира на околности.
Док се светови руше, просветни радници су и даље на првој линији фронта. Гледају да, у доба када се школа гаси у име „онлајн будућности“, кажу деци да бити образован не значи препуштати се мочвари виртуелног. И да књига није ишчезла. И да обзорје није вештачка интелигенција, него исконска премудрост. Јер је мудрост изнад знања као што је знање изнад информације.
Школовање није довољно
Директор једне школе који је преживео нацистички конц-лагер, новим наставницима своје установе давао је следеће упутство:
„Поштовани наставниче! Ја сам један од малобројних који је преживео концентрациони логор. Моје очи су виделе такве ствари које нико не би требало да види: гасне коморе које су конструисали и изградили чувени инжењери; људе које су отровали високоборазовни лекари; дојенчад које су убиле квалификоване медицинске сестре; жене које су спалили дипломци средњих школа и универзитета. Стога ја не верујем у образовање. Моја је молба: помозите ученицима да постану човечнији. Плод вашег рада не сме бити учени друштвени шљам, висококвалификоване психопате, образовни Ајхмани. Читање, писање, аритметика важни су само ако нашу децу учине човечнијом.“
Светлост и просвета
Светосавски народ српски одувек је знао да школовање није циљ самом себи, него да је оно смислено само ако ученика узводи ка човештву, које је тек у потенцијалу дато и које се мора остварити упорном борбом против зла у себи и свету. Реч „образ“ је старосрпска и значи „лик Божији у човеку“ (зато код Срба важи: „Рука руку мије, образ обадвије“): „образовање“ је остваривање лика Божијег (слобода, љубав, умност) у човеку. Глагол „питати“ значи хранити: васпитање је на нашем простору вековима било „храњење светињом“. „просвета“ има исти корен као речи „светлост“ и „светост“: светлост вечности и светост живота (код нас, на почетку наших путева, и једно и друго, био је Свети Сава) јесу најдубље просвећивање човека и његовог света. То не пориче науку; само јој даје крила.
И то је пут којим се мора ићи.
Владимир Димитријевић/ИФН
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
