Шкреља и медији

Пише: Сибин

На измаку смо двијехиљадеседaмнаестог Господњег љета, али то још не значи да смо се пробили и тако побјегли од грозоморног питања какво је оно – да ли је Шкреља (Луиђ) стваран или виртуалан, будући да га тако дубоко занимају и прогањају питања која се односе на слободу медија, шта је демократија и како се поштује Закон…

Па, поштовани публикуме, то су, разумије се, данас питања око којих велики умови разбијају тинтаре и ломе копља, од постмодерниста до социолингвиста, свако на свој начин и о свој трошак развезује бесједу на тему: – колики је утицај медија?, да ли демократија уопште претпоставља неку власт?, да ли је Закон као такав изнад сваке слободе само зато што је третира као степен безумља?, итд.

Међутим, горепоменути Луиђ (Шкреља), препознат је као врхунски спекуљативни ум, као природа која је обдарена разномисленијем, и самим тим га не дотиче шта други о томе мисле (или не мисле), он ради као извјесно чистилиште медија и као први међу изабраним „цензуристима“ јавне  ријечи. – (Ако хоћеш да постоји какав такав ред (научава Шкреља), мораш да пазиш не само шта говориш, већ и шта мислиш. У блиској будућности полиција ће бити читач наших мисли, као што већ сада живимо оно што нам велики екран најављује. Тачно, и о томе Луиђ има тезу коју потписује Шкреља.)

Е, сад, не би ово била Црна Гора да традиција не налаже неко неписано правило према којем, молим лијепо, не иде све чоеку да каже; зато, у бекстејџу звјездане Шкрељине појаве, постоји и малена Марта Ш., познатија као femme-горка, којој баста да о свему на сва уста арлауче, те ће тако, у фази предногирања из савјета Јавног сервиса РТЦГ, Горану Ђуровићу још и појаснити у чему је његов квар, и да је незахвално са његове стране што је у свему покушао да солира трипујући тиме да ће једном заслужити да му се због те куражи подигне и споменик. Да, споменик у поткошуљи!

Ако ме сјећање добро служи (и подсвијест однедавно има апликацију рестарт), чини ми се да је педалу добио и Скочко, коме – гле сад! – не бијаше јасно како је могуће да ЦГ није на страни демократије, уважавања људских права која као таква гарантују поштовање разлике и слободу говора… Дарко, бате, шта ти (то) није јасно?! Видиш да нам Шкреља сваког дана уз здушну Мартину помоћ, упорно и на пластичан начин објашњава шта могу (а шта не могу) медији, шта је (а шта није) демократија, како се (а како не) поштује закон, друштво и држава. Дакле, ако ти, Скочко, Луиђ није објаснио, тешко да ће ко други; најмање оних пет НВО орг., које се јучедан тек сјетиле скупити у одбрану слободе, која се, пајташи – не брани од случаја до случаја!

(Немам ништа против тога да Шкреља прописује шта је слобода говора, шта је демократија и како се поштује закон, у тијесној (професионалној) сарадњи са Мартом. По свему, ова црвена монтенегрина и њени монтенигерси нису боље ни заслужили. Него, нешто шушти, шушшшштиии, шшшш, Шшшкреља, шшшш, шшшум. Крај програма.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: