Скривени иза својих професија и положаја пријетња су здравом друштву и срБству

Пиш: Дане Чанковић

Са разумним временским протоком од трагичног догађаја убиства адвоката Драгослава Огњановића, примјећујем, а у вези са тим,  реакцију адвоката и њихових комора, која разоткрива и освјетљатава вулгарни материјализам и духовни пад лажних ауторитета, варалица и паразита.

Адвокатске коморе Србије и Београда потпуно су обуставиле рад на недјељу дана. Кажу да убиство адвоката Огњановића на најдрастичнији начин показује у каквим околностима адвокати у Србији врше своју професионалну дјелатност. Траже брзо проналажење починиоца чиме би се послала јасна порука свакоме ко мисли да може убити адвоката и проћи некажњено. Има и иницијатива да им се додијели статус службеног лица, а уколико се не пронађу починиоци да се започне штрајк адвоката и у регији.

И све наведено је у врло малој вези са убијеним адвокатом Огњановићем. За њега можемо, Богу да се помолимо за његово спасење.

Адвокати све ово раде из страха за своје животе. И то је природно. Али, када кажу (у смислу критике) у каквим околностима адвокати у Србији врше своју дужност, одмах требају знати да су за такве околности кривци и адвокати, тужиоци, судије, директори, политичари. Али пођимо редом. Држава опустошена, а народ опљачкан и гура се у безнађе, а адвокати, тужиоци, судије, директори, политичари све богатији и самозадовољнији, и са све већом жељом да могу они за себе и више… Фабрике пропале, њихови директори се обогатили, а неки су чак и купили пропале фирме у којима су радили. Тужиоци, ко је одговарао? Друштвена својина се отимала, крала. Ко је одговарао? Неколико стотина хиљада хектара најбоље земље је покрадено. Нова власт рекетира стару која је била у систему пљачке. Навешћу само један примјер. Сјећате ли се, када је Вучић, тада као премијер, у камере рекао за пљачку 300 хектара земље код Новог Сада, у вриједности 300 милиона евра. Шта је било? Шта је са законом о поријеклу имовине? Дрогу дилују и у двориштима основних школа. Малољетници умиру од ње. Ко је крив за разорено друштво, за огромне пљачке, за морални пад? Ко је крив, велики ауторитети, адвокати, тужиоци, судије, директори, политичари?

Али није све у личном, материјалном. Постоји и узвишеније. Бранити свој народ, помоћи ближњем.

Адвокати, тужиоци, судије, директори, политичари, знате шта значе ријечи, за вас је и зарез битан. Процес доласка Србије у равноправан положај са другим републикама СФР Југославије, звали сте „Јогурт револуција“,  а покушај да Срби у Хрватској се одбране од ослобођеног усташтва, звали сте „Балван револуција“. Чак и погром 250 хиљада Срба из Хрватске кроз агресивни војни напад „Олуја“ зовете етничким чишћењем, а не етничким прогоном. Израз чишћење увијек означава нешто позитивно. Звали сте то тако или се томе нисте супротстављали. Нисте се супротстављали ни намјери неправедно доминантног центра моћи и његовом политичком Хашком суду да углавном Србе осуде кривим и наметну им кривицу за геноцид. Овдје не рачунам оне адвокате који су професионално радили свој посао у Хашком суду и за то добијали новац, а можда му давали (Хашком суду) и легитимитет. Када велики ауторитети, елита, адвокати, тужиоци, судије, као свједоци времена, оћуте или што је још горе признају да су у Сребреници Срби починили злочин геноцида  а самим тим Република Српска  је геноцидна творевина, онда је то признање и коначан суд. Нема могућности исправљања у будућности. За разлику, да сте се (адвокати, тужиоци, судије) организовали и донијели документ са аргументима,  а има их, да није почињен злочин геноцида у Сребреници. Да не говорим  о могућем постављању питања кривичне одговорности оних који су починили злочин против мира. Зато је тај најтежи злочин и избачен из међународног кривичног права. Али то вас не спречава да оставите траг о томе. Управо такав ваш документ могао би бити извориште права будућим српским генерацијама да оспоре, изврше ревизију пресуда Хашког суда који је доносио пресуде у вријеме када је постојала само једна доминантна сила у свијету, чија се воља и интереси морају поштовати, у противном услиједила и нека врста агресије.  Дакле, Хашки суд не само да је био политички, него је служио једном доминантном центру моћи и за дисциплиновање свијета и уношење страха. Најмање је био праведан. То су околности које би ваш документ учинио непроцјењиво важним за будуће српске генерације, али и за свјетску правду. Није исто  када вас неко прогласи кривим и ви прећутите или признате кривицу у односу када аргументовано не признајете кривицу. Није вас било брига што је Србима у Хрватској отето 40 хиљада станарских права, системски обезвријеђена имовина, да не говорим о огромном новцу којег су Срби у Хрватској деценијама издвајали у разне фондове.  Није вас било брига ни за поништавање купопродајних и уговора о размјени некретнина у Републици Српској (релација замјене Хрватска – Српска), тако да су српске породице опљачкане, судије су доносиле типске пресуде. Поништавале су уговоре само на основу тзв. ратних околности и лажном причом да је Високи представник, господин Петрич својом одлуком поништио све уговоре у спорном периоду од 1992. до 1998, што није тачно. Он је само продужио рок од три године када се из објективних разлога може поднијети тужбени захтјев за поништење уговора. Суд је био у обавези да судским путем утврди да ли је неки уговор урађен по закону и уз добровољност обију страна или не и у том смислу да донесе пресуду. Да ли вам нешто значи, када кажем да је због такве неправде (избацивање српских породица са имања) било и убистава и самоубистава. Људи су неколико година устајали и лијегали са истим животним проблемом, да буду избачени из својих кућа. Било је то тихо умирање за које су криви велики ауторитети, адвокати, судије, политичари, а српски домаћини ни на који начин нису криви за долазак у такву ситуацију. Никоме од вас није пало на памет да чврсто и институционално кажете, исти проблеми произашли разбијањем СФРЈ морају се рјешавати на исти начин. Па ако су станарска права, по врло повољним условима, претварана у власничко у свим новонасталим државама на простору бивше Југославије, то је онда морала урадити и Хрватска, а није. Исто важи и за поништење уговора о размјени некретнина.  У Републици Српској ти уговори су се масовно поништавали  у огромном броју криминалним пресудама, које ће једног дана судити онима који су их доносили. Ако никако другачије оно морално. Док такви уговори о размјени некретнина у Хрватској се нису могли поништити. Да вам успут споменем и статус Срба у Хрватској и Хрвата у Федерацији БиХ и Републици Српској. Срби и Хрвати су прије живјели у заједничкој држави, били су конститутивни Срби у Хрватској а Хрвати у БиХ. Чак је Срба у Хрватској бројчано било више него Хрвата у БиХ. Какав је садашњи статус Срба и Хрвата на тим просторима требали би сви да знамо. Да ли сте размишљали о тужби према Хрватској због огромне не само материјалне штете коју је претрпио српски народ у Хрватској?  Господо велики ауторитети, адвокати, тужиоци, судије, политичари, какав је ваш одговор на независно Косово, а какав на независну Републику Српску? Да ли сте некад покушали ући „у кожу“ обичног човјека, оног покраденог, који воли своју државу и народ?

Јел’ неко себи поставио питање откуд ми толико кућа, станова, сатова, кола, јахти..раскош иде дотле да неки мисле да требају ходати по драгом камењу? А колика ми је плата? Народ би волио да вам је и десет пута већа плата, али за амбијент којег сте критиковали највише сте заслужни ви. И управу сте, треба мијењати такав амбијент. Али истине ради он се може промијенити само супротстављањем онима који га стварају. Да ли има неког горег и штетнијег од лопова, криминалца? Има, ако то уистину јесу, а лажно се представљају као велики ауторитети, адвокати, тужиоци, судије, директори, политичари. Тада су  лицемјери, варалице и празити и највећа пријетња здравом друштву и српству.

Готово читава српска интелектуална и политичка елита задојена је вулгарним материјализмом, рационализмом, противрелигиозним и противродољубивим осјећањима и обрасцима интелектуалне културе, што је све довело до рашчовјечења и расрбљења. Мислите да данашње вријеме нема хероја. Има их и у српском народу и у свијету. Асанж.

Сваки поштени вриједни српски Сељак неупоредиво је важнији и за народ и за државу од тих лажних ауторитета. Такав српски сељак његује истинске вриједности, као што су пожртвовање, прегалаштво, јунаштво, саборност, родољубље, светосавље и христоцентризам. Том Сељаку нека је слава и част у вијекове.

P.S.

Текст написа рудар, који је мимо својих могућности финансирао СНП – Избор је наш. Један дио активности могу се  видјети на сајту http://www.plebiscitrs.org.

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: