Скривени симболи и заташкано насљеђе: Његошева капела као забрањени знак!
1 min read
У јавном простору Црне Горе све чешће свједочимо систематском заташкавању симбола који подсјећају на праву историју и културно-духовно насљеђе ове државе. Најновији примјер је избор да се у комуникацијама и материјалима грађанске иницијативе „21. мај“ изостави државни грб. У његовом срцу се налази мотив који многи желе прикрити – Његошева капела на Ловћену.
Његошева капела: Чувар духовног и културног идентитета
Његошева капела на Ловћену, изграђена по завјештању великог пјесника и владике Петра II Петровића Његоша, није била само његова лична жеља него и симбол дубоке повезаности Црне Горе са својом православном и српском традицијом. Овај скромни и величанствени храм, који је био мјесто духовног поклоњења, срушен је у доба СФРЈ како би се направио простор за маузолеј Ивана Мештровића – дјело које је више представљало политичку декларацију тог времена него искрено поштовање Његошевог насљеђа.
Симбол који се прикрива
Одсуство Њгошеве капеле у материјалима иницијативе „21. мај“ није случајност, него још један у низу покушаја да се из јавне свијести избрише симбол који подсјећа на историјске коријене народа. Умјесто да буде поносно истакнут, грб се овдје изоставља како би се избјегла непријатна питања о значају Његошеве капеле и правим мотивима њеног уклањања.
Политика брисања и њене посљедице
Ово није само питање естетике или симболике, него дубљи проблем који дотиче темеље националног идентитета. Умјесто да се Његошева капела врати на своје мјесто, гдје би служила као споменик духовности и културног јединства, јавност се учи прихватити њено одсуство као норму. Таква политика брисања прошлости не служи изградњи модерног идентитета, него продубљује подјеле и одваја народ од његових коријена.
Зашто је важно вратити капелу?
Повратак Његошеве капеле на Ловћен био би чин не само историјске правде, него и симболичког помирења с прошлошћу. Она представља много више од архитектонског објекта – то је симбол Његошеве визије и духовног стожера Црне Горе. Враћањем капеле обновила би се веза између народа и његовог културно-историјског идентитета.
Изостављање грба и прикривање Његошеве капеле нису само симболички гестови, него одраз дубље политике која настоји из јавног простора елиминисати све што подсјећа на праву историју Црне Горе. Вријеме је да се овај процес прекине и да се капела врати као симбол културног и духовног јединства, умјесто да буде заташкана као неугодна прошлост. Његош није само пјесник и владика – он је темељ на којем Црна Гора треба стајати!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
најосновнија верска права православаца да владика православни има гроб православни у ЦРНОЈ ГОРИ НАТОВСКОЈ И КОМУНИСТИЧКОЈ најгрубље уништена .Уништена институција тестамента тј.последње воље тј. АМАНЕТА тј.завештања …НАЈГРУБЉЕ БЕЗ ЗАКОНА ВЕРСКИ БОГОСЛУЖБЕНИ ОБЈЕКАТ СРУШЕН . и наравно скрнављење гроба који хазбурзи започели комунисти наставили а нато одржава резултате комунизма и поражених у `1. и 2. светском рату …ОЧИГЛЕДНО ТАКО ТЕЖЕЋИ МЕСТУ ГДЕ ТРЕНУТНО ПОРАЖЕНИ ЉУДИ ИЗ 1. И 2. РАТА СВЕТСКОГ … што мож бит и логично ако те ратове изазвали финансирали они из нато д.државе тајни и не јавним плановима …који просперитетну европу из 1913.г. упропастили ко и владарске фамелије а онда и љењину новце и власт дали да би после хитлер новце и војску дали …ил омрзе и сукобе изазивали мећ народом и народима а да би профит њима ишао …ето колко зло дјело оно што крши право владике на гроб …
ЊЕГОШЕВА КАПЕЛИЦА РАЗОРЕНА ЈЕ 1972.Г. А ЦАНУ КАО СВОЈ СИМБОЛ УСВОЈИЛА МЕШТРОВИЋЕВ МАУЗОЛЕЈ 1971.Г КОЈИ ТАДА НИЈЕ НИ ПОСТОЈАО !!!
ЦАНУ (Црногорска академија наука) умјесто тада важећег грба Црне Горе са Његошевом капелицом ставила је као свој симбол Мештровићев маузолеј. Ко не вјерује нека погледа симбол ЦАНУ на који пише 1971.г !!!