Скупштина наставила рад; Марковић: Послодавци немају оправдање да подижу цијене

Скупштина Црне Горе наставила је рад, а на дневном реду су Предлог закона о потрошачким кредитима, Предлог закона о потврђивању споразума између Црне Горе и Републике Албаније о социјалном осигурању, Предлог закона о измјенама и допунама Закона о државној имовини, те Предлог закона о измјенама и допунама Закона о грађевинским производима.

Посланица ПЕС Бранка Марковић у претресу о Закону о потрошачким кредитима, рекла је да је Програм Европа сад 2 усмјерен на грађане, на рјешавање реалних животних питања.

„Да бринемо о младима, радно способним, али и о старијим грађанкама и грађанима, који апсолутно заслужују да достојанствено уживају у зрелом добу. Да кренемо редом…Програм Европа сад 2 је пореска реформа која подразумијева двије кључне компоненте – смањење пореског оптерећења на рад и повећање минималне и просјечне зараде у Црној Гори. Што значи да бенефите реформе Европа сад 2 имају и запослени и послодавци. Запослени кроз раст минималне зараде која је предложена на 600 еура за запослене до средњег нивоа квалификација образовања и на 800 еура за запослене изнад ВИ нивоа квалификација образовања. Повећањем минималне зараде на 600 еура запослени остварује раст од 33 одсто, док се у случају минималне зараде од 800 остварује раст од 78 одсто“, рекла је Марковић.

Како је навела, сви запослени остварују раст зарада, по основу смањења доприноса на терет запосленог, јер је у складу са Законом о раду послодавац дужан да тај дио пореза односно доприноса обрачуна и пренесе на нето зараду запосленог.

„На другој страни, када је ријеч о послодавцима, и поред повећања за све запослене, сви послодавци који тренутно исплаћују зараде изнад 600 еура, остварују искључиво уштеду. Ту уштеду могу искористити за додатно повећање зарада, или за инвестирање, или за компензовање повећања зарада, у зависности од структуре запослених. Управо усљед раста просјечне зараде и усљед  пројектоване инфлације, пензионерима је омогућен пораст пензија, од 7 до 8 одсто. Даље, Фискалном стратегијом су планиране мјере фискалне политике које су усмјерене на унапређење животног стандарда грађана, као и на унапређење пословног амбијента и конкурентности привреде, уз очување макро-економске стабилности“, казала је Марковић.

Како је додала, минимална зарада прије 2016. године била је испод 200 еура, а просјечна мање од 500.  До децембра 2020. године била су блага повећања.

„За мање од четири године дошли смо до тога да су минималне зараде веће четири пута и коначно, са програмом ЕС2 Црна Гора затвара јаз који је имала са земљама Европске уније, а тиче се зарада. Програмом Европа сад 2 постајемо држава са најмањим трошковима на рад у Европи. Са растом просјечне зараде од преко 1.000 еура, одмах након усвајања буџета доћи ће и до најављеног  повећања пензија онима који примају изнад минималне, за око седам процената или око 50 еура, тако да ће просјечна пензија износити око 600 еура. Такође, усклађивање пензија ће бити и током године, што значи да уколико инфлација буде већа биће и веће усклађивање пензија. Наше грађане, посебно пензионере, брине да ли због Програма ЕС2 долази до повећања цијена а ми им поручујемо да послодавци немају оправдање да подижу цијене, јер се ослобађају дијела доприноса. Зато је Влада контролним механизмом, попут ограничења маржи, већ одговорила на то. Наши пензионери немају разлога за бригу, овај програм не може, нити ће утицати, на функционисање Фонда ПИО јер је већ свима јасно да се Фонд не укида, већ наставља да функционише потпуно једнако као и до сад и да редовно исплаћује пензије“, рекла је Марковић.

У Црној Гори, навела је, има око 11 хиљада сразмјерних пензионера који су држављани Црне Горе, а који су свој радни стаж претходних деценија стицали у двије или више бивших југословенских република или других држава, тако да немају јединствен радни стаж.

„Они дјелове пензија примају из свих тих држава гдје су били у радном односу и уплаћивали доприносе за пензионо осигурање, и за њих до сада није важило правило о минималној пензији. Према ранијим подацима Фонда ПИО око три и по хиљаде сразмјерних пензионера има укупан збир свих пензија који је мањи од 450 еура и имаће право на ову надокнаду до тог износа.Они дио пензије који примају у Црној Гори нису добијајли на основу Закона о пензијском и инвалидском осигурању, с обзиром на то да нису имали пуни радни стаж у Црној Гори, већ на основу међудржавних уговора које Црна Гора има са тим државама, због чега до сада нису могли да користе права из закона о минималном износу пензије“, навела је.

Коначно, каже, и та неправда је исправљена са циљем да се унаприједи социо-економски положај корисника права на сразмјерну пензију.

„За исплату ових увећаних накнада биће потребно годишње око 5,5 милиона еура, обезбијеђених буџетом за ову годину. Програмом ЕС2 предвиђена је посебна брига о младима. Увећани су износ кредита и стипендије, тако да минимални студентски кредит износи 150 еура, а максимални 215 еура, док је висина стипендије за најбоље студенте 300 еура. Држава је дужна да, новцем од пореских обвезника, обезбјеђује амбијент у којем млада особа има ентузијазам и мотивацију да се саморазвија, доприноси друштву и не напушта је без плана да се врати“, предочила је Марковић.

Према њеном суду, и у том дијелу направљен је искорак, накнаде за полазнике програма стручног оспособљавања увећане са 450 еура на 600 еура, што је потврда посвећености унапређењу сваког сегмента комплексног образовног система.

„Овој економској реформи ударио камен темељац садасњи премијер, а тадасњи министар финансија, експерт, научник економије и визионар Милојко Спајић који је уз помоћ сјајног Бранка Крвавца направио програм ЕС1. Било је невјерних Тома који нису  вјеровали у тај програм, као сто што су прицали да не постоји програм ЕС2. Али су се грађани ЦГ увјерили дјелима које је 44. Влада и парламентарна већина урадила. Па смо добили похвале од међународних економских званицника и организација. Зато бих и похвалила велики рад и труд, велико знање министра финансија Новицу Вуковића и његових сарадника који су предано радили на програму ЕС2 и свих закона који су уско везани за тај програм. Могу рећи да смо и ми посланици дали допринос изгласавајући законе који су од битне вазности за стандард грађана и за затварање поглавља. Сада морамо надокнадити пропуштена два мјесеца рада због неосноване блокаде опозиције због које смо успорили европски пут, али ћемо дати све од себе да постигнемо планирано“, навела је Марковић.

Посланик ПЕС-а Милош Пижурица је нагласио да је тек сада ова Влада ријешила дугогодишњи поблем радника КАП-а, цетињске „Кошуте“, обезбиједила највеће исплате за раднике „Радоје Дакића“ и других металско прерађивачких предузећа, што јасно показује да 44. Влада ради систематски и да осим европских интеграција ради на побољшању животног стандарда, али уз праведна рјешења и одштете.

Навео је да ће подржати Закон о потрошачким кредитима који је на дневном реду, јер сматрада ће он подржати банкарски сектор, али тако да грађани више не буду експлоатисани од тог сектора.

Посланик Демократа Никола Ровчанин набројао је неколико мјера које је власт у посљедњих неколико година урадила како би побољшала стандард грађана. Истакао је да се Црна Гора ближи једном високом резултату да проценат незапослености буде једноцифен број.

„Тренутно имамо 30.000 незапослених, а запошљавањем нових полицајаца, ова бројка ће пасти испод те цифре, тако да на крају 2025. и почетком 2026. можемо говорити о 8 до 9 процената незапослености“, нагласио је Ровчанин.

Казао је да су повећане плате, пензије, материјална помоћ за породице у стању социјалне потребе, те да је у том дијелу било много манипулација. Економски јака и независна породица је она којом се не може манипулисати и циљ ове власти је да такву породицу направи.

„Вријеме је да се запитамо гдје је до сада био овај новац и зашто нијесу биле веће плате и пензије, зашто је толико новца било у сивој економији и приватним џеповима. Данас смо дочекали да он иде у џепове грађана Црне Горе. Позивам трговце и сви ми заједно да се запитамо и нађемо формулу како да 5.000 породица које користе материјално обезбјеђење задовољи своје животне потребе, и то треба да буде задатак да најугроженије групе имају додатне бенефите. Ту треба да буде воље трговинских ланаца, али и Министарство и Влада да пораде озбиљно на стратегији борбе против сиромаштва“, казао је Ровчанин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: