Слава борцима Херцеговачког одреда и Клобучког сектора одбране
1 min readПише: Марко Ковачевић
Мојковачка битка је постала легендарна, због побједе, свог стратешког значаја за пролазак Војске Краљевине Србије ка албанској обали, као и због сјајног поетског приказа од стране Хаџи Радована Бећировића.
Али у суштинском смислу, ништа мање значајне нису биле борбе Херцеговачког одреда и посебно Клобучког сектора одбране који су чинили Граховски батаљон и полубатаљон требињских добровољаца, који су такође чували одступницу и имали задатак да обезбједе повлачење Војске Краљевине Црне Горе у правцу Скадра, како би се и она могла повући са Војском Краљевине Србије и потом скупа са њом се припремати за оно што је потом слиједило – пробој Солунског фронта.
Све задатке које је имао од Врховне команде Херцеговачки одред је испунио.
Херцеговачки одред је у тродневној борби (7-9 јануара) својом упорном одбраном успео да одржи своје положаје и одбије нападе много надмоћнијег противника. Отпор Херцеговачког одреда био је врло добар.
Њихово повлачење 10. јануара с граничног фронта је последица бројне, особито материјалне слабости браниоца. Херцеговачки одред је својом упорном одбраном омогућио својој Врховној команди да предузме повлачење црногорске војске у правцу Скадра, које је било планирано али до којег није дошло.
На наметнутој али не и истинској граници између Црне Горе и Републике Српске, недалеко од Клобука и Илијина брда крај пута наши људи, 1924. године, добровољним прилозима направили су лијеп споменик борцима палим за слободу и уједињење на положајима Грахова и Клобука 1914. и 1915. године – Капелу посвећену у славу светом великомученику Димитрију.
На капели су урезани и стихови који славе ове јунаке:
“НАД КОСТИ ВИ ИЗМУЧЕНЕ
ПОДИГОСМО СПОМЕН ОВИ
А НЕКА ВИ СРБСКА ВИЛА
ВЈЕНАЦ СПЛЕТЕ ЛОВОРОВИ.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slava Srpskim vitezovima.
Лијепо Марко … Требало је само још напоменути ко је све у оној костурници на Клобуку и одакле …
O tome bi trebalo napisati veliki rad jer ima potencijala. Lijepo je što je neko podsjetio da su se veoma teške borbe vodile u ovom periodu i na ovom terenu a ne samo na Mojkovcu. Kovačevića i mojih Bulajića je poginulo više nego svih ostalih familija zajedno na Mojkovcu. Nadam se da će se brzo i to publikovati. Slava mome đedu čije su kosti tamo… I hvala i njemu i saborcima mu.