Слава и вјечна хвала Степи Степановићу и свим херојима Церске битке

Пише: Радко Гарчевић

Церска битка је била прва битка тј војни сукоб вођен између Аустроугарске монархије и Краљевине Србије августа 1914. године око планине Цер .

Знајући да је аустроугарска војска бројнија и боље наоружана, српска војска је претежно била рапоређена у унутрашњости државе, чекајући да се јасно укажу потези непријатеља како би лакше преорјентисала јединице на потребна попришта. Врховна команда српске војске желела је да “купи“ што више времена како би се јаче српске снаге пребациле на поприште борбе.

Задатак задржавања непријатеља имала је Трећа армија. Па иако је била најмалољуднија српска армија, противник је тек након четири дана жестоке и крваве борбе успио да пређе Дрину. И док се аустроугарска војска ближила, генерал Степа Степановић је увелико почео прегруписавање српске војске. Уочивши значај Цера за извођење цјелокупне акције, генерал Степановић наређује Комбинованој дивизији да још у ноћи између 15. и 16. августа овлада врхом Косанин град. Али ту је српску војску чекало још једно изненађење. Дјелови аустроуграске 21. дивизије су већ били ту. У олујној и мрачној ноћи, очи у очи са аутроугарским војницима Церска битка је могла да почне.

Многи од затечених војника су били на починку и изненађени посетом српске војске, па није било тешко одбранити територију. Међутим, врло брзо се развила љута и огорчена борба сукцесивним пристизањем војске са обје стране. У жару ноћне битке код Текериша, отпочела је једна од најславнијих побједа српске војске, а до јутра аустроуграска војска је била приморана на повлачење.

Мир није трајао дуго. Већ сутрадан, 16. августа битка за освајање Цера се распламсала свом жестином. У судару лијеве колоне српске Коњчке дивизије и ијлеве колоне аутсроугарске 21. дивизије на сјеверним падинама Цера, ова ударна непријатељска јединица бива у потпуности разбијена и онеспособљена за даљу борбу. У току 17. и 18. августа даноноћна битка између церске ударне групе и аустроуграске 9. дивизије се наставља. 19. августа српска војска је коначно сломила отпор лијевог крила непријатељеве Пете армије, овладавши гребеном Цера и принудивши и ову дивизију на повлачење. Тог и следећег дана аустроугарској војсци једино је преостало да се повуче преко Дрине.

Завршним борбама од 21. до 24. августа када је ослобођен Шабац и протеран и последњи аустроугарски војник из Србије, окончана је Церска операција потпуним неуспехом аустроугарске војске.

Побједом у Церској битки, српска војска је показала не само искуство и вештину, већ и огромну храброст и одважност према домовини. Чињеница да је то била прва савезничка побједа над Централним силама у Великом рату, битно је ојачала морал наше и савезничке војске, подигла углед Србији и дала јој снагу за битке које су тек биле пред њом.

*У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: “Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бјекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: