Слава им 1889.

Антологија пјесама о Косову Стојбино Српска

(Рубрику уређује Милица Краљ)

Слава оном живом пламу
У грудима наших деда,
О којима нам гуслар слепи
Сузе лијућ` приповеда!

Слава храбрим витезима
Узорима за јунаке,
Којих душе данас гледе
На србинство кроз облаке!

Слава оној светој крви
Што се просу на Косову,
Што не може преживети
Да се Срби робљем зову!

Слава оном светом гробљу,
Над ким небо звезде тресе,
Које нас је пет векова
Соколило: Не дајте се!

Слава старом Кнез – Лазару,
Чија круна с главом паде,
Ал` остави роду своме
Најкрепчије своје наде!

Слава оној смртној муци,
Што и данас нама кличе:
Српска мајка рађала је
И рађаће Обилиће!

Згревају се наши нади,
Српска свест им шири крила –
Размиче се она магла
Што ј` Косово обавила,
Да покаже што истрајност

И на плачном пољу зида –
Данаске се увршује
Петвековна пирамида.
А на њојзи шта то пише?

– Упило се словље само –
А златна су ова слова,
Хајде да их прочитамо:
„Кога мука петвековна
Не порази, не стамани,
Тога чека рујна зора,
Тог чекају светли дани.

Ал` то нек те не успава,
Многопатни српски роде:
Рујној зори слога води,
Светлим дан`ма дух слободе!“

Јован Јовановић Змај
(1822-1904)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: