ИН4С

ИН4С портал

Слава јунацима Видовдана – Милошу Обилићу и Гаврилу Принципу (ВИДЕО)

1 min read
Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Видовдан када црква вјековима даје помен кнезу Лазару Хребељановићу, Милошу Обилићу и српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Газиместан

Газиместан

Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Видовдан када црква вјековима даје помен кнезу Лазару Грбљановићу, Милошу Обилићу и српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Видовдан је прилика и да се сјетимо Гаврила Принципа који је на данашњи дан 1914. године убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, што је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију и почетак Првог свјетског рата, који се, поред осталог, окончао нестанком Аустро-угарског царства.

За име кнеза Лазара Хребљановића, косовске јунаке и битку везане су многобројне легенде, па и косовски циклус српске епске поезије који је сачувао од заборава велики дио српске историје прије и послије пада Србије под власт Отоманске империје, у којима се Косово, уз православље и светосавље, слави као непресушни извор српске духовности.

Народни пјесник биљежи истовремено и ријечи човекољубивог и христољубивог Лазара који позива српске витезове да се „као Христови ратници“ супротставе најезди „Алахових ратника“: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“.

Надирућој турској војсци предвођеној султаном Муратом, на подручју ријека Ситнице и Лаба супроставила се много мања српска војска предвођена кнезом Лазаром Хребељановићем.

Дуге припреме и на српској и на турској страни говориле су јасно да се ради о великој борби. То се видјело већ и по том што су на бојно поље кренула и оба владара лично – кнез Лазар и султан Мурат са два сина Бајазитом и Јакупом.

У народно сјећању остале су и ријечи кнеза Лазара: „Није важно каква сила нас напада, већ колику светињу бранимо“.

Подударности косовског и хришћанског мита су очигледне: кнез Лазар између царства земаљског и небеског бира ово друго, кнежева вечера уочи боја јесте као последња (тајна) Христова вечера, Вук Бранковић произведен је у Јуду, Милош Обилић, који је убио Мурата, произведен је у Светог Петра који брани Христа у Гестименском врту, а Косовка дјевојка је новозавјетна жена мироносница.

Након битке тијело кнеза Лазара је сахрањено у његову задужбину, манастир Раваницу, да би у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем било пренијето у фрушкогорски манастир Врдник.

Сјећајући се једне од највећих погибји српске војске и српских велможа на челу са кнезом Лазаром Хребељановићем, 1389. године, српски народ слави моралну побједу косовских јунака, које је СПЦ сврстала у ред великомученика који су се као последње хришћанско упориште супротставили најезди ислама и надмоћне Отоманске империје.

На мјесту битке на Газиместану као ендемска врста постоји црвени косовски божур, а по народном вјеровању у поноћ, уочи Видовдана, ријеке постану црвене и потеку узводно.

Дан када је пуцањ Гаврила Принципа отворио пут слободи

На данашњи дан прије 105 година Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, што је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију.

Од шест атентатора пет је било млађих од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра на дугогодишње затворске казне и смрт вјешањем. Гаврило, који је био малољетан, осуђен је на 20 година затвора.

У затвору у тврђави Терезијан, у данашњој Чешкој, одсјечене руке, мучен поодмаклом туберкулозом, умро је 28. априла 1918. године Гаврило Принцип.

Гаврило Принцип је умро седам мјесеци и три дана прије него што је могао да види како се његов сан остварио – како се 1. децембра 1918. године створила земља за коју је и узео и жртвовао живот: Југославија.

На зиду ћелије у Терезину Принцип је написао: „Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…“.

Родна кућа Гаврила Принципа, запаљена је у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године као музеј који је чувао успомену на јунака са Тромеђе, све до рата 1992-95. године, када је поново запаљена.

Живот Гаврила Принципа требало би да нас подсјети да је слобода врховна и једина незаменљива вриједност.

Ерик Хобсбаум, вјероватно најзначајнији историчар прошлог вијека, написао је у књизи „Скраћена историја 20. вијека, од Првог свјетског рата до хладног рата“ да је то вријеме „протекло у знаку Гаврила Принципа.

Хитлер и Ђукановић на истом задатку

Убијени надвојвода Франц Фердинанд, познат по својој изразито антисрпској и антијужнословенској политици, одгајивач ружа и страствени ловац, а по мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, „сасвим неспособан и без икаквих државничких вриједности“, није био ни изблиза толико важан да би се због њега свијет нашао у рату.

Атентат није био ни повод ни узрок рата, а још мање је био нешто нечувено, нешто страшно и сасвим неразумљиво. У то вријеме Европа је навикла на атентате. Сав континент је већ неколико деценија буктао од немира, стријепње и чежње за ускраћеном и скоро доживљеном промјеном.

У Европи тог времена, Европи која зна да хоће да сруши себе саму, да измијени своју слику, патетично окамењену царствима и феудалним односима који су постали препрека и терет неком другом свету, атентат је био природно, скоро па и легитимно средство борбе.

Ревизију историје прво су почели њемачки војници који су 1941. године уклонили спомен-плочу Гаврилу Принципу и понијели је на дар Адолфу Хитлеру. Спомен плочу поново су 1992. године уклониле власти у Сарајеву.

Нажалост, ревизији историје и ставовима Хитлера и Алије Изетбеговића придружила се и званична Црна Гора у лику предсједника Мила Ђукановића, који је Гаврила Принципа сврстао у „терористе“.

Прочитајте још:

СКАНДАЛОЗНО: Хрватски пир у ОШ „Драгиша Ивановић“ – мрш, Срби, напоље

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

28 thoughts on “Слава јунацима Видовдана – Милошу Обилићу и Гаврилу Принципу (ВИДЕО)

  1. Веома је интересантно истаћи идолатриске, окултне, езотериске, ритуалистичке, религиозне и политичке структуре чаробњака интернационалне масонерије, као представника изопаченог тријалистичког и империјалистичког европског и америчког естаблишмента у извесним деловима света, које дају замах револуционарним и терористичким структурама са крајњим циљем остварења једног једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва, потчињеног тзв. Светској федералној влади са седиштем у Њујорку, мултикорпорацијама, тзв. „великим изабраницима и кадровима“ и највећим финансијерима у свету.

    Узгред, ради обавештења, кад је реч о словенофилима и словенском јединству, чињеница је да та идеја потиче из XIX столећа, зато бисмо цитирали извесне податке из књиге Пјера Вириона (Paris 1899-1988) “Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise”, који бацају светло на трагичну судбину нашег обесправљеног, окупираног, осакаћеног, обезглављеног, пониженог и несрећног србског народа, јер смо у XIX столећу отписани из групе слободних европских народа, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности.

    За нас Србе посебно је интересантан податак који је објављен у Вирионовој књизи на стр. 129 где између осталог стоји:

    „Између 1817. и 1825. године у Русији најмање 145 масонских ложа скривају социјалистичке снове и завере интелектуалаца, многобрајних официра и једног дела империјалне аристокрације, не изузимајући ни највиђеније принчеве, као на пр. принца Галицина. Ложе су најпре деловале под фирмомн ‘Осветљени људи’, чији су чланови врвели у Петрограду и Москви, како пише Joseph de Maistre. Али у доба репресалија, те ложе узимају име ‘Савез Спаса’ претварају се у још тајнија удружења, као на пр. ‘Јужна Унија’ или што особито подвлачимо, у удружења под називом ‘Уједињени Словени’, која су у ствари биле масонске ложе, произишле из врло активних кијевских ложа…“

    На истој страни Вирион каже:

    „Катехизис Уједињених Словена излаже циљ овог међународног тајног удружења. Једним федеративним савезом и помоћу једне републиканске владе ујединити осам словенских земаља, чија су имена била исписана на једном печату, подељеном на осам делова: Русија, Пољска, Боемија, Моравска, Далмација, Мађарска са Трансилванијом, Србија са Молдавијом и Влашком… („Le Catechisme des Slaves expose les buts de cette redoutable societe: „Par une alliance federative et un gouvernement republican mais sans porter prejudice a leur independance respective, unir les huit pays slaves dont les noms etaient inscrits sur un sceau a huit compartiments: la Russie, la Pologne, la Boheme, la Moravie, la Dalmatie, la Hongrie avec la Transylvanie, la Serbie avec la Moldavie et la Valachie…“)…

    Године 1847 у Штрасбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848. године, нашироко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада мислило се на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску…

    Ми смо указали у нашем уводу на особиту важност периода 1865. године. Подвуцимо исто то поново, истичући особито редослед догађаја, који осветљавају оне догађаје, што се збивају данас, дајући кључ за разумевање ситуације, чија дубока тајанственост неможе да се схвати без њих…“

    Стр. 130: „Бакуњин, то се зна, оснивач и вођа руског нихилизма, подбада свуда на друштвене нереде; мрежа његових агената или саучесника разграната је не само у унутрашњости Русије, већ и на њеним границама, нарочито у Пољској…“

    Даље, Вирион наставља своје сведочење на стр. 130, где каже:

    „Бакуњин је у једној брошури коју је издао под насловом ‘Мојим руским и пољским пријатељима’, дословно рекао:

    ‘Словени, Пољаци су нам потребни. Они сами ће нам помоћи, када будемо тражили све словенске земље у источној Пруској, у Буковини, у Галицији, у Боемији, у целој Аустрији и у Турској… Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…“ (“Les Slaves, les Polonais nous sont necessaries. Eux-memes nous aideront quand l’heure du combat panslaviste sera venue, quand on revendiquera toute la terre slave dans la Prusse orientale, les Bukovine, la Galicie, la Boheme, dans toute l’Austriche et la Turquie… C’est nous les Slaves qui devons ouvrir la voie aux Grands Elus…” ( Види: Pierre Virion, Beintot un gouvernement mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 129-130; Inquire Within – Miss Stoddard,The trail of the Serpent, Hawthorne, California, U.S.A., 1969, стр. 139-140; Nesta H. Webster, A chart accompanying “The socialist network”, London, England, 1924; Editorial Staff, Helvetio, Voltaire, D’Alembert, Rousseau, Diderot, Frederick of Prussia, Hawthorne, California, U.S.A., 1973).

  2. Očigledno da je 500 godina srpskog robovanja Turcima i bliskog savezništva ostavilo duboki trag , oa nikako da Srbi isplivaju iz kaljuge u koju sami sebe uvališe .
    Zato vas mi slobodni narodi ništa ne razumijemo , čudo je 500 godina prava prve bračne noći .
    A svoje oteto ćemo vratiti da znate !

  3. Слава Далибору Јауковићу и свим српским витезовима који живе доклен Сунца грије.

  4. Već početkom 19-og vijeka su osmansko carstvo u Evropi smatrali bolesnikom sa bosfora i u životu su ga održavali Nemačka i prije svega Engleska zbog straha da Rusi izađu na topla mora. Ferdinand nije bio sin cara Franje, već nećak ili tako nešto. Činjenica je da Gavrilo sa svoja dva metka nije ubio samo Ferdinanda i Sofiju, nego i četiri carstva koja su nestala poslije prvog rata, osmansko, austrougarsko, nemačko i nažalost rusko, s’tim da su za rusko carstvo krivi prije svega Nijemci organizujući Lenjina i šaljući ga u Rusiju.
    Veliki Gavrilo nije otišao u Beč da ubije gada, već ga je ubio u svom dvorištu, kao okupatora kojem su uz put i sami Austrijanci pokazali put u smrt, jer je rat protiv Srbije davno bio pripremljen i trebao je samo povod, a može li bolji povod od smrti omraženog prestolonaslednika, kojeg u Beču niko nije volio.
    Slava našim vidovdanskim mučenicima!

  5. „O Milose ko ti ne zavidi.
    Ti si zertva blagorodnog cuvstva.
    Vojinstveni genij svemoguci.
    Grom stravicni sto krune razdraba.
    Velicanstvo viteske Ti duse,
    Nadmasuje besmrtne podvige divne Sparte i velikog Rima….“
    Njegos je rekao sve.

  6. To su bili junaci,a ne ka ovi danasnji,sto misle da ce time sto sebe i jos hiljade raznesu,po svom satanskom ucenju imace u „raju“mnogo djevica i tako dalje.Sto bi reka Vladika Njegos“Obilicu ko ti ne zavidi“…A Obilic kad probada Murata,to me uvijek podseca na onu ljepu ikonu“sveti Djordje ubiva azdahu“…

  7. Primitivni i zaostali,bilo narodi ili nacije ,to treba malo bolje da pojasnis ako si vec poceo kao glasnogovrnik „savremenih “ Montegrina,osoba koje u dvadestprvomvijeku traze svoje mjesto pod nebom ,u duhovnom smislu.Tako svi narodi pa i Srbi na ovim prostorima imaju svoje i crkve i u njoj nebeske zastitnike ,samo vi Montegrini nemate,jer ste Boga sahranili 1945 ,pa ga sada trzite u dvadesetprvom To je svojstveno vjerovatno neotkrivenim plemenima u slivu Amazona kojih vjerovatno ima,ali kada bi bilo nacina da im se to priblizi vjerovatno ni jedan polu divlji covjek iz sliva Amazona to nebi radio to sto vi radite.Kroz svoju istoriju razni narodi i nacije su prosli od velikih djela do velikih nedjela,sve zavisi o cemu se radi i o kojoj naciji se radi,vi kao nacion Montegrin taj vremenski put nijeste imali on vam tek predstoi,po ovome sto radite od 1942 od kada su vas Musolinijevi vojnici priznali za Montegrine, sem makorano i kardje ,nijesmo videli neke pomake,mozda i vama dodju svijetli dani uzdizanja netrba rano presudivati,ali se vasi kulturni nagoni vide i biljeze svaki dan.Kada za jedno 300 godina neko bude pisao vasu istoriju nece znati sta je to Montenegirn jer nema jos vasih pisanih kulturnoistoriskih spomenika ,nema vas u slikrstvu muzici obicajima i sve sto jednu naciju cini nacijom,jer dva znaka u vasem pismu nemogu se protumaciti kao neko pismo ili pripadnost nekoj kulturi,bolje reci narod ili nacija koji ima dva slova dosta je skucen po pitanju svoga govora ili svoje kulture.recimo sto se moze izraziti sa dva slova? MUUUUUUUUUUU,sto bi vam to moglo biti predpostvljam ,mada naucno nemozemo dokazati ,jer repa nemate,a glavi uzaldud!
    Turska kao idol prestiza moze biti nekome uzor ,narocito nekome ko je blisak sa njihovim nacinom razmisljanja njihovim nacinom osvajanja prostora i njihovom religijom,sve je to ispravno i ko misli da se moze preko te kulture bolje pokazati ili izraziti kao nacija niko mu ne stoji na tom putu.Islam kao vjera se svaki dan pokazuje u onom pravom smilsu kako je i sam Prorok napisao i sve vise ima pristalica medju maldima Zapda, a narocito medju nasim komsijam,jer to je religija kojoj je u biti samo ubijanje i prevodjenje na njihovu vjeriú,mozda te je to bas privuklu kao takvu osbu,kojoj to vjerovatno nebi bilo strano ako bi imao zatsitu.Isam ili bolje reci njegov „sveti rat“ Dzihad, koji donosi plodove jedan izvjesan perido u dobar dio svijeta,pitaju se ljudi sta to moze biti i zasto.To je jednako kao kada na plodnoj zemlji bacis sjeme ,raste samo po sebi i daje ploda,sto moze bit
    vrlo pozitivno,ali i vrlo opsano kako se cini sa tim njihovim vjerskim eksperimentia.Zasto je Tuirsak uzeta kao primjer u tvom slucaju nije tesko zakljucit a jos se da primjetiti da je ta ista Turska napravila prosperitet bas kada im je moderno otac nacija ,jos vazeci Ataturk zabranio bio skoro religiju,mozada je to bas za vas privlacno jer nesto sto ti je kao maladome strano i nepoznato najbolje je to i zabranti.Zato samo se ti inspirisi ISLAMOM,to samo po sebi nemoze biti stetno , jedino ako ga svojim parakticiranjem ili bolje reci dnevnim upraznjavanjem ne ugrozavas druge ljude i narode.Po ovome sto pises nebi se dalo zakljuciti nista pozitivno iz te religije, u koliko njoj pripadas ,a ukoliko ne ,niti je ta religija izgubila niti druga dobila, ako si uopste vjerujuca osoba,a ako nijesi onda pripadas onom dijelu drustva koje sebe naziva modernim ljudima ,bez prosloti i ceka ih samo svijetla buducnost,neka ti se ta ocekivanja ispune,zasto ne,tvoja iskustva se vec vide u svim segmentima drustva od predsjednika do malog
    cinovnika ove drzave,preko diplomatije i prosvete,svakim danom
    uveseljavte vaseg proroka Djukanovica,onaj parvi je imao 41 zenu,koliko ih
    vas ima nebih zano niti me intersuje,ako ces mu i svoju zenu ili kcer ako
    imas podvesti meni je svejedno,a i tebi sigurno ,jos ako bi se
    napredovalo u hijerarhijei skoro sam siguran da bi i to uradio!
    Materijalna dobit je iznad svega,a ona rabota je nepotrosena iako se upotrebljava previse ,nije sapun pa da se istrosi,a ti bi mogao dobro zarditi!

  8. Srbi smatraju da je za njihovo zaostajanje za civilizovanim svijetom krivo 500 godina ropstva u Osmanskom carstvu.
    U Turskoj se smatra suprotno, da je jedan od uzroka propasti Osmanskog carstva to što su 5 vijekova živjeli u istoj državi sa primitivnim i zaostalim srbima:)

    1. Ako su ti turci idoli, slobodno se preseli u Anadoliju. A tvoji preci su bili civilizovani? Živjeli u pećinama i savardacima i bili svi listom neposmeni. Razlika je samo što ti vjerovatno više ne živiš u pećini. Gade izmećarski.

    2. Komlen je u pravu. Daleko je za opstanak bolje da nemamo otpadnike a svi tadašnji otpadnici srbski, poturi tj. Komlenov preci su imali važne funkcije u Turskoj. Pa kao korumpirani, buntovni…morali su dovesti Tursku do pada. Sultani su od janjičara strepili a ovi su često obarali sultane. Miloš je jedini koji je ubio sultana ikada. Tako da Srbi jesu došli glave toj državi.

      1. A u vezi primitivizma i zaostalosti: Ataturk je Tursku modernizirao ali na žalost to nije imalo veze sa našim poturima koji su ostali zatečeni islamista. Dok je Carigrad danas moderan evropski grad Sarajevo je kasaba i evropski Teheran kao i Novi Pazar. Rebeka Vest je savršeno ismjala naše muslimane koji su u Kraljevini YU čekali predsjednik vlade Turske…u Sarajevu.oni došli sa turskim nabojem a on ne..pa su se razišli zbunjeni i očajni.

        1. Ataturk je usvoio djevojku iz Bosne ,koja je kasnije psotala zena prvi pilot ,po kojoj danas novi arodrom nosi njeno ime,roditelji su bili umrli kad je bila mlada.Javno je zamjerio Aleksandru sto u Bosni zene nose marame kada je bio u posjeti ,Alaksandar mu je odgovrioda je to dio njihive kulture i da on to nece dirati.pitaj danas ove nase mamlaze da li je to istina ,a bleje po citva dan protiv Srbije Srba i naravno Aleksandra.Nadju uvjek izgovora kao za vrijeme i posle rata
          sto ih placaju Saudici da nose marame i demije,tako su ih i Turci u ona vremna
          isto pridobijali, i narvno sekualno zlostavljali,ili ne Komlene,koje ti je baba nosila demije,12 m svile ili samo vrecu da kje lakse skine zlu netrebalo ?

          1. Moji su bili crnogorci i nijesu nosili ni fesove ni dimije. Doduše moju ujčevinu su zajebavali da su bili trokapovići, tj. da je svaki domaćih u Bratonožićima imao u kući fes, crnogorsku i srpsku kapu i stavljao po potrebi:) Narodna nošnja u Srbiji su bile dimije i fes, gledali smo to slikovito npr. u filmu Zona Zamfirova, a poznato je da slika govori više od hiljadu riječi. Čudo je kako malo znate svoju istoriju, kako ćete znati našu kada ni svoju ne znate?

          2. Bratonožići su Brdjani a ne Cg. A Srbstvo je širok pojam. Cg kapa je isto fes drugog oblika i novijeg je datuma.

    3. Комлене, ја те доживљавам као једно надасве комично биће које највише штети самом себи.

    4. Ime sramotiš, besmislice i neistine pišeš, jadu i čemeru priklanjaš se. Otrijezni se i počni da u prvi plan stavljaš ljubav, ne ono grozno drugo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *