Славе, а не знају ни шта славе!
1 min read
Липа Цуцка 28.07.2019 г. / Фото: cdm
Пише: Јован Маркуш
Присталице политике прослављања Божићне побуне из 1919. данас под патронатом актуелне власти славе, а многи не знају што славе и кога славе. Из докумената се јасно види да тадашњи побуњеници не захтијевају рестаурацију Краљевине Црне Горе, већ у први план истичу да су за Југославију.
Такође, из власти нико не помиње да су поједини учесници Божићне побуне из 1919. припадали црногорским фашистима који су марширали на Рим заједно са Мусолинијем 1922., као ни да су поједини међу њима учествовали на Петровданској скупштини 12. јула 1941. која је за вријеме фашистичке окупације под покровитељством Мусолинија и Хитлера прогласила ,,Независну“ Црну Гору.
Данашње присталице политике прослављања Божићне побуне из 1919. прије било каквих похода и прослављања могли би понешто и да науче. Политички најинтересантнији и најзначајнији докуменат Божићне побуне су захтјеви учесника Божићне побуне из 1919. године. Капетан Крсто Поповић и његов одбор су одлучили да писмено формулишу свој програм, односно захтјеве. Ови захтјеви су били упућени уочи братског сукоба Извршном народном одбору а њихова копија команданту Јадранских трупа 22. децембра 1918. (4.јануара 1919.) године.
У документу пише сљедеће:
1. Ми смо сви сложни да Црна Гора уђе пуноправна са осталим покрајинама у једну велику Југословенску државу, без икаквих унутрашњих политичких граница – облик владавине остављамо да пуноправно ријеши редовно изабрана скупштина свијех Југословена (конституаната) чему ћемо се срдачно покорити.
2. Ми тражимо претходно, да један народни суд пронађе кривце за све догађаје који су бацили љагу на нашем оружју и да тек онда чиста и ведра чела приступимо овој великој југословенској заједници, којој су наши преци најстарији и највјернији заточници били.
3. Тражимо анулирање скупштинске одлуке у Подгорици и нове слободне изборе за Црну Гору, чији ће изасланици, ријешити пуноважно све наше садашње домаће послове, привремено представљати Црну Гору унутра и изван.
Из овога се јасно види да тадашњи побуњеници не захтјевају рестаурацију Краљевине Црне Горе и да су захтјеви практично истовјетни онима у прогласу ,,зеленаша“ од 8. новембра 1918. уочи одржавања Велике народне скупштине, да у први план истичу да су за Југославију и кажу: ,,Остављамо да пуноправно ријеши редовно изабрана скупштина свијех Југословена (конституаната) чему ћемо се срдачно покорити“.
На основу до данас најдетаљније проучене грађе у италијанским архивама и збиркама проф. др Драгољуб Р. Живојиновић сматра да је исход Божићне побуне потврдио много тога што се доскора тек наслућивало.
Др Живојиновић закључује сљедеће поводом учешћа Италије у припреми побуне:
“Италијанске службе су политички, војно, финансијски и, изнад свега, пропагандом, подстицале окупљање група и појединаца, чија је дјелатност довела до оружане побуне.
У извјештају који је сачинила међународна комисија под предсједништвом генерала Д’ Епереа, поводом избора и народној вољи се тврди сљедеће:
1) да су трупе које су се налазиле у Црној Гори биле југословенске, а не србијанске, јачине 500 људи: оне нијесу биле уплетене у збивања око побуне
2) избори су били слободни пошто 500 официра и војника нијесу могли Црногорцима наметнути своју вољу
3) избори су били демократскији него под владавином краља Николе
4) сви Црногорци су били за уједињење и нису подржавали повратак краља Николе
5) у земљи је владао мир
У извјештају поводом божићне побуне командант савезничких трупа генерал Д’ Епере је био веома одређен. Закључио је да су је подигли присталице краља Николе на подстицај и уз подршку италијанских агената. Пламенца је описао као представника старог поретка, кога је желио да очува. Број побуњеника је оцијенио на 1500-2000 људи, највећим дијелом окупљеним из Његуша, Цетиња, Црмнице и Никшића. У својој пропаганди побуњеничке вође нијесу спомињале краља Николу и његову породицу зато што се о њима у народу није лијепо говорило. Што се тиче побуњеника, они нијесу знали гдје иду и зашто треба да се боре, а многи су били и без оружја. Пламенчев покушај да обнови монархију у Црној Гори био је обична превара. Борбе су биле занемарљиве, осим око Цетиња; процијенио је да је било око 50 мртвих и рањених, као и стотинак заробљених. Пламенац и педесетак официра побјегли су у Албанију под италијанску заштиту. Одговорност за избијање побуне генерал Д’ Епере је приписао Италијанима. Они су настојали да се очува држава преко које би дјеловали против краљевине СХС и уз чију подршку би се лакше учврстили у Албанији.“
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve zajedno,pa drito u Dobrotu.
Viđi maloga na slici kako se naoštrio a vele može pun tanjir makarona da slisti . e vivaaa
Svi zajedno,nemaju 3 grama mozga.
Svako ko se makar malo razumije u psihologiju, dovoljno je samo da vidi face ovih nesrećnika, iz njih „kulja“ mržnja, sumnja, neznanje, primitivizam,…
A tek ovaj „Miki“, kakav idiot, to je čisti miraševski satanizam, nesrećniku nema pomoći!
Ono kada cetnici najgori saradnici okupatora i kpljaci naroda crnogorskog etiketiraju patriote kao fasiste, bestidno ali u vasem stilu ,tako vam i Bog vrace.
Što od ovoga napisanog u tekstu nije istina?
Gdje su četnici klali Crnogorce? Pomiješao si ih sa komunistima…
Ми Срби смо имали ДВА антифашистичка покрета и на то смо ЈАКО поносни!
А ви наставите да живите у вашој имагинарној историји.
https://www.pogledi.rs/cetnici-protiv-nemaca/
Cetnici su bili prva antifašistički pokret u evropi. Partizani su saradjivali sa Ustasama.
U ulici gdje su Milova i Blažova vila nalazi se spomenik Moše Pijade-Jamara koji je u ime cionističke internacionale sproveo genocid nad srpskim narodom -tkzv. „lijeva skretanja“,
kada je na najmonstuozniji način ubijeno oko 20.000 srpskih intelektualaca, sveštenika, djevojaka, studenata, oficira, dobrih domaćina. U toku rata i po oslobođenju, TITOISTI su ubili 218 sveštenika Srpske Pravoslavne crkve, na čelu sa mitropolitom Joanikijem Lipovcem, a da nisu ubili nijednog fratra ni hodžu. To govori o planiranom zločinu nad srpskim narodom u Crnoj Gori. Postoje pisani tragovi o naredbama Đilasa i Vlada Martinovića Bajice da u Vasojevićima treba pobiti što više ljudi, bez obzira na pol i starost, jer su oni veliki Srbi.
Najveći zločin je svakako pogrom pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini i njihovih familija, na mučeničkom putu od Crne Gore, preko Bosne, do Slovenije, gdje su crnogorski komunisti pobili između 25.000 i 28.000 Srba iz Crne Gore. Ubijali su ih komšije, braća, kumovi rodbina, prijatelji, a sve po naredbi Tita, koga su poslali Iluminati-masoni, isti oni koji su poslali Lenjina u Rusiju, da ugasi pravoslavnu rusku svijeću.
NO PASSARAN DJUKANOVIC-ROTSHILD!
… Konteksti su mnogo složeniji, nego se to može namah razumjeti iščitavanjem ključnih dokumenata među koje spadaju i ova dva koja ovde prezentuje i više nego vrijedni g. Markuš!
Nekolike situacije, i to one ključne, nijesu sporne u bili kom kontekstu :
1. Protivnici ujedinjenja sa Srbijom nijesu i protivnici ujedinjenja u zajedničku južnoslovensku državu;
2. Protivnici ujedinjenja (suverenisti-federalisti) djeluju van svake sumnje legalno i legitimno sve do trenutka oružane pobune;
3.Federalisti žive i djeluju u ubeđenju da zastupaju i štite državotvorne tekovine( srpske) Crne Gore, što im se sa principijelnog stanovišta ne može nikako osporiti. Iz dva ključna dokumenta se jasno vidi da ne insistiraju na obnovi i restauraciji Kraljevine Crne Gore, da zastupaju ideju formalizovane crnogorske državnosti.
4. Međutim, oružana pobuna na koju se bezumno odlučuju, sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava, stavlja ih van zakona ( od legitimnog političkog činioca postaju odmetnici od zakona, protagonisti banditizma!)
5. Svi učesnici “ Božićne pobune “ su bez svake sumnje nacionalni Srbi! ( Gubi se iz vida da ih njihov “ državotvorni separatizam“, zastupanje ključne političke ideje o “ dvije državotvorne i suverene srpske države“ neupitno definiše i kao POLITIČKE SRBE, uprkos svemu! )
6. U formalnom smislu, ne može se nikako govoriti o “ srbijanskoj okupaciji Crne Gore“. Teško je, nije moguće, dokazivati i dokazati da se radi ni o bilo kakvom činu “ funkcionalne, suštinske okupacije“ iz razloga međunarodnopravnog oportuniteta, budući se radi o državi koja je kapitulirala i nalazi se u stanju državnopravnog ineregnuma ( privremenosti).
7. Srbija je u sopstvenom, a onda i u interesu Crne Gore, mogla i morala da deluje u pravcu stvaranja jedinstvene ( unitarne ) ili federalne srpske države sa istorijskim državotvornim kapacitetom Srbije i Crne Gore koji se podrazumjeva, naravno u skladu sa voljom naroda. Kapitulacija Crne Gore u Velikom ratu ni formalno, ni suštinski nije bila prepreka za bilo koje od dva moguća rešenja!
Sva tumačenja koja dolaze iz “ montenegrinske istorijske škole“ voluntarnog su karaktera i u osnovi predstavljaju interesno ideološko-političko tumačenje u službi dnevne politike, suštinski antisrpske, a samim tim i ANTICRNOGORSKE!
Riječ je o bezumnom pokušaju nasilne desrbizacije Crne Gore i kreiranju “ nove nesrpske istorijske prošlosti “ kako bi se opravdala aktuelna politika, u osnovi autoritarnog i diktatorskog režima postkomunističke ideološke provinijencije!
Na djelu je jedan anahron tinjajući proces (!?) oživotvorenja smjernica Drezdenskog kongresa komunističke internacionale, koji je definisao svoj ključni cilj : onemogućavanje svesrpske državotvorne konstitucije, đe je suštinsko i definitivno rasrbljavanje Crne Gore ona poslednja karika u lancu rasrbljavanja Zapadnog Balkana. Kako isti taj cilj danas dosljedno slijedi i evro-atlantski faktor i, kako vidimo, uspješno privodi kraju.
… Crna Gora je ona poslednja karta u toj staroj, a i dalje aktuelnoj geopolitičkoj utakmici Zapada i Istoka( čitaj Rusije)!
NESREĆNCI PRODALI DUŠU ĐAVOLU.
„Krsto“ je vjerovatno jedan od onih Cetinjana koje je tako maestralno opisao nedavno preminuli Peđa Vukić.
Sada imaju zastavu iste boje kao novi vlasnici kvadrata na Cetinje. Biće im fino zajedno: milogoritelji i mešikat together forever with green flag
Ma, da slave najzlatniju pobjedu ikada, kad vidim par faca na fotografiji, jasno mi je ko su i šta su.
Neznanje kao i odredjene karakterne osobine, kao sto su gordost, sujeta, nadobudnost, uobrazenost, lakomost, kukavicluk…. su saveznici ovom rezimu.
Lenjost, ne samo kad je u pitanju fizicka aktivnost i privredjivanje nego borba za vise znanja, unapredjenje pravilnog rasudjivanja i rada na sebi.
Oslanjanje i ocekivanje od drugog, posebno rezima i gospodara da se brine o podanicima.
A usrecitelji? Kad bi oni bili to sta bi za njih ostalo?
A je li Jovica bio član SK KADA he bio Predsjednik Opštine.
Pa šta i da je bio bili su mnogi…
KRSTO POPOVIC : MUSOLINI – 1941
MILO DJUKANOVIC : ROTSHILD – 2019
Srbi u Crnoj Gori se ponose sa časnim komunistima koji su zajedno sa svojom ravnogorskom braćom podigli ustanak 13 jula 1941 protiv fašista i nihovih zelenih slugu.
Свака част и поштовање правом Србину и господину Јовану Маркушу!!Изношењем необоривих историјских истина и чињеница господин Маркуш наставља да разобличује монтенегринске лажи и фалсификате.Бог да Вас поживи и да Вам здравља.Образ ,поштење и храброст заиста имате напретек.