Славко Перошевић: Мом пјесничком брату, Невену Милаковићу – Јеца твоја „Вила са Кошара“
Славко Перошевић
Невену Милаковићу добитнику златне плакете Министарства одбране Србије за пјесму „Вила са Кошара“
Док јесењи дан полако мили
И досадно, хладна киша стрца
Замислих се и започех писат
Једну пјесму из дубине срца
Хтјех посветит, неколике риме
Теби друже, људи и јунака
Чи’ стих ме је, небројено пута
Најежио и у душу така’
Знао ме је, предат усхићењу
Ал’ уједно и тузи и сјети
Па дохватих перо да ти одам
Почаст, ко’ свом брату и поети
Суморнијем небом данашњице
Твоја мисо’ често зна да сине
И разагна умом и поштењем
Облак људске злобе и таштине
Ко’ Христову главу, трнов’ вјенац
Зависти те, страшни обруч стега’
Осуђен си да живиш ко’ мета
Малих људи, великога ега
Ал’ Бог драги, своју дјецу чува
У то нема никаквих дилема
Па ти сада, сједиш мјесто Вита
На престолу пјесничких боема
Стиховима ванредне љепоте
Себи плетеш славе ореоле
И са њима лијечиш „Љиљану“
И све друге ране што те боле
Успомене неке своје давне
Бритким пером, сликаш с’ пуно дара
Док над хумке косовских хероја
Јеца твоја „Вила са Кошара“
Дични сине, умјетничких муза
Петровграда, Москве и Монмарта
Због бесмртних пјесничкијех дјела
С’ тобом српска, поноси се Спарта
Славко Перошевић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovin Perošević i ovin Milakovic su nosili barjak na Kosovu na Vidovdan 1389 ispred Boška Jugovića otprilike 300m. ( Enciklopedija „Montenegrina“, tom 13, str 133, red 17 odozdo )
Ali kako prezivjese .Jesu li se povukli sa Vukom Brankovicem?
Zahvalne su tebi Slavko, sve patriotske duse koje dijele istu emociju, za tvoju „Zahvalnicu pjesmu“ , besmrtnoj pjesmi Nenada Milakovica, Vila sa Kosara .
Divan gest.
“ Dok nad humke kosovskih heroja,
Jeca tvoja Vila sa Kosara“.
Strasan stih i strasna slika.
Slavko, hvala tvojoj dusi.
Хвала ти честити брате и велики поз
Ne pricajte o Srpstvu vazan je pun frizider.Tako kaze Becic i njegova druzina…
Normalno. Svi znaju da srpstvo i pun frižider ne idu zajedno.
Ne pricajte o Srpstvu vazan je pun frizider.Tako kaze Becic i njegova druzina.