Славко Стојановић: Манипулатор и(ли) лош полицајац

„Нерасвијетљена убиства су приоритет“, „Посебан тим ради на расветљавању тешких убистава“, „Истрага иде у добром смјеру“, „Спријечили смо један број планираних ликвидација“, „На трагу смо убицама“, „Добро сарађујемо са полицијама окружења“. Ово је само дио, једних те истих реченица, које годинама уназад, као на траци врти директор Управе полиције Славко Стојановић. Реалност је ипак сурова, а она неумитно демантује Стојановића.

Copy paste флоскуле, изанђало врћење у круг истих термина и реченица, а на улицама крвави обрачун кланова, какав није забиљежен ни оних деведесетих, које су наводно биле највеће зло. Рат кланова са улице, преселио се и у безбједносни систем, аматери су запосјели кључне функције, а директор полиције, који је то само на папиру, јавност умирује истим реченицама, које није био у стању да за све ове године барем модификује и приближи их реалном стању у држави.

Умјесто да је одавно поднио оставку, нама данас човјек за чијег мандата је 25 нерасвијетљених убистава, поручује како ће он нешто да расвијетли и како криминалци треба да се плаше.

Наравно, колико се криминалци плаше Стојановића, најбоље је погледати црну статистику кривичних дјела од момента када је он изабран за директора, а када је и започео крвави рат кланова. Свакодневни бомбашки напади, пребијање полицијских функционера, сурове ликвидације на улицама широм Црне Горе, а Стојановић у нарученим интервјуима и даље папагајски понавља како је ситуација стабилна и да ће он расвијетлити све оно што је нерасвијетљено. Његову репресију, једино су осјетили обични грађани, који су онако звјерски пребијани испред Скупштине 2015. године.

Криминалци се, у његовом мандату, нажалост, осјећају као заштићене врсте, а од Стојановића им не пријети никаква опасност.

Лажном информацијом преварио јавност

У ноћи разбијања мирних протеста грађана испред Скупштине 24. октобра 2015. године, Славко Стојановић је одржао ванредну конференцију за штампу.

„На камиону организатора протеста биле су унапријед припремљене мотке, каменице, палице и остали предмети који су коришћени у напа¬ду на полицију“, усплахирено је саопштио Стојановић. Двије године касније, нити је поднесена прекршајна пријава, а камоли кривична против организатора протеста због наводних палица и каменица које је на камиону изгледа видео Стојановић. Од каменица, палица, мотки ни трага већ двије године. Наравно, Стојановић је, сада је више него сигурно, за дневно политичку потребу лажном информацијом преварио јавност. Оставка се након што је ухваћен у обмањивању јавности, у нормалним земљама, подразумијевала, али не и у Црној Гори.

Не зна ко су маскирани нападачи

Директор Стојановић, изгледа, не зна ни ко су, те октобарске вечери, били максирани нападачи на полицајце пред Скупштином Црне Горе. Или његови не умију да идентификују криминалце, или је некоме проблем да призна како су и то била службена лица. С обзиром на проток времена, не треба искључити ни могућност да полицајци знају ко су насилници, и у цивилу и у униформи. Ако Стојановић не зна, оставка је била најмање што је могао да учини.

Ријеч не држи ни четири дана

„Драган Радоњић је неприхватљив као кандидат за функцију шефа полицијског специјалног тима јер нијесам задовољан резултатима његовог одсјека. Радоњић и тај одсјек већ дуго не остварују очекиване резултате. Из тог разлога, Радоњићу није донијето рјешење по новом правилнику за руководиоца одсјека. Иначе, управо је та линија рада била највише критикована на редовним колегијумима министра и директора“, поручио је Стојановић. Четири дана касније, Стојановић је погазио све што је рекао и предложио Радоњића за поменуту функцију.

Присјетићемо се и оног чувеног писма које је упутио Влади, у којем је тражио заштиту од Миливоја Катнића, али су изгледа нашли заједнички језик, јер је приоритет био борба против политичких неистомишљеника, а кад је тако, онда су људи режима спремни да прогутају све што су раније рекли, зарад опстанка на функцију.

Крвави рат, а Славко се чешља

„Полицијске активности у претходном периоду довеле су до разбијања и ослабљења дјеловања криминалних група, тако да је сада број организованих криминалних група знатно мањи у односу на претходне године”, рече Стојановић и оста жив. Истина је да се број криминалних група смањује, али не захваљујући Славковој способности да то спријечи, већ управо његовој неспособности. А његов не рад је крунисан са 25 нерасвијетљених убистава широм Црне Горе у његовом мандату. „Визионар” Стојановић данас причао о смањењу и разбијању криминалних група, као да је то његова заслуга, иако је реалност другачија.

Криминалци се толико сигурно осјећају, без бојазни да ће бити откривени, да у по бијела дана не презају да убијају своју конкуренцију, некад и на 50 метара ваздушне линије од зграде АНБ-а.

Спиновање јавности о спријеченим ликвидацијама

„У 2017. години полиција је, што на основу сопствених оперативних сазнања, а што захваљујући сарадњи са грађанима, у више наврата успјела да открије и одузме средства која су, сходно сазнањима, била намијењена вршењу тешких кривичних дјела међу којима су и убиства. Иако смо успјели да спријечимо један број ликвидација, нажалост, нигдје у свијету па ни код нас се убиства углавном не могу спријечити“, тврди Славко Стојановић.

Да подсјетимо Стојановића, три спектакуларно најављена хапшења којима су спријече ликвидације, доживјеле су фијаско пред истражним органима. Ухапшени у тим акцијама, које је полиција спектакуларно најавила као осујећење ликвидација, на крају су завршили на Основном суду, због кривичног дјела недозвољено држање оружја. Милош Видмар и Милош Радовић су ухапшени јер су, како је тврдила полиција планирали нечију ликвидацију, али су завршили са пријавом на Основном суду. Ликвидације се у кривичним пријавама више и не помињу, али Стојановић и даље наставља да вара јавност. Сјетимо се само случаја сликарке Данијеле Кисић Петровић, чијим хапшењем је, како је тврдила полиција, спријечена нечија ликвидација, а она је прије пар дана пуштена из притвора, чак је и напустила Црну Гору, а документа јој нијесу ни одузета.

Аматеру криминалистику, провјерени кадрови кући

Постављањем Ениса Баковића, полицијског аматера на мјесто шефа криминалистике, а одрицање провјерених кадрова, резиме је његовог рада унутар службе. На овај или онај начин, склоњењи су Зоран Брђанин, Милан Томић, Дејан Кнежевић, Мићо Радовић и многи други, али су зато на велика врата враћени компромитовани кадрови попут Милоша Вучинића и Илије Васовића.

Вође кланова на сигурном, ухапшени телефони и сатови

„Претреси и контроле чланова организованих криминалних група, безбједносно интересантних и са њима повезаних лица су само један од сегмената полицијско-тужилачких активности у борби против организованог криминала”, поручује Стојановић.

Резултати тих акција су да ни један једини вођа неке криминалне групе или клана није ухапшен. Заплијењени су сатови, телефони, рачунари и нешто новца. Све се завршило са пар пријава, сви приведени су пуштени кућама, буквално, истог дана.

Од вођа кланова и трагова који воде до њих није било ништа. Још једна манипулација јавношћу и маркетиншки потез да се поврати пољуљано повјерење у полицију.

Преузето са портала: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: