За српску историју важне године које се завршавају бројем 8

На 63. Међународном сајму књига у Београду екипа ИН4С боравила је 22. и 23. октобра. Екипа је посјетила све штандове, разговарала са писцима, издавачима и посјетиоцима сајма.

У сали Борислав Пекић, између осталих промоција, била је промоција књиге „Слепе улице историје“ др Невена Цветићанина, научника из Института друштвених наука у Београду, који је био народни посланик у Скупштини Србије од 2012.-2014. године.

-Књига је објављена у издању издавачке куће Архипелаг и она покреће питања која се тичу модерне историје Србије и нуди врло конкретна и занимљива рјешења, истакао је Гојко Божовић, директор издавачке куће Архипелаг .

-Ова књига поставља важна и правовремена питања и сагледава дужи историјски развој да би на темељу тог сумираног историјског искуства дошла до постављања једног теоријског и практичног предлога како би се читав низ проблема, а које прате српско друштво све до модерног доба могло разријешити, рекао је Божовић.

Српско друштво и вишак историје

Он је истакао да је српско друштво суочено са „вишком историје“.

-Тај вишак историје се огледава у непресталним устанцима, бунама, суратовима, сукобима, унутрашњим конфликтима, огорченим борбама у оквиру политичких елита и маса у којима обично у нашој историји побјеђују масе, истакао је Божовић.

То је разлог, наводи Божовић, зашто смо ми увијек на почетку, тј. политичком почетку.

-Ова књига је повод да размислимо о темама које су националног интереса и које су врло важне за друштвену и политику косолидацију земље. Потреба за анализом у књизи је наглашена кроз саму анализу политичке елите, историјског дисконтинуитета, онда у вези са легитимитетом политичке организације и политичког система, рекао је др Горан Башић, директор Института друштвених наука у Београду.

-Анализу Цветићанин почиње са једни ламентом над српским друштвом, написавши да је „проблем српског друштва толики што су његови расцјепи толики да онемогућују нормално функционисање друштва док су његове традиције толико међусобно противуречне да постају перманентно извориште унутрашњих сукоба и спорова“, истакао је др Башић и додао:

„Цветићанин развија постулат за тражењем одрживог модела у политичкој организацији србијанског друштва јесте легитимистички концепт елите, заснован на току традиције, да политичка елита мора имати неспоран легитимитет потврђен од остатка, а који ће се интитуционално регулисати„

Башић је рекао да се у књизи „Слепе улице историје“ у једном моменту, аутор сусријеће са дилемом избора између два модела: француски модел пете републике заснован на снажним институцијама предсједника републике и премијера или британског парламентарног облика владавине.

„-итање елите не може да буде одвојено и посматрано из функционалног облика или као неке врсте патриотизма и односа према нацији ако нема и неку врсту вриједносне конпоненте. Идеја друштва, нације сама по себи не представља оно што је вриједност, ако се та вриједност не изгради у оквиру опште културе и културних идеала, рекао је др Душко Лопандић на промоцији књиге и закључио:

„Ова књига можда не може да донесе све одговоре на питања која је поставила, али  је поставила добра питања и отворила многе теме о којима даље може да се размишља и разговара“.

Зашто нам је тешко да постигнемо консензус?

Аутор Невен Цветићанин, истакао је да је књигу писао неких девет година и да није случајно изашла 2018. године, која је пуна важних јубилеја за српску историју.

–150 година од убиства кнеза Михаила, 140 година од добијања независности на Берлинском конгресу којим је пресједавао Бизмарк, 100 година од оснивања прве Југославије и 70 година од чувене резолуције Инфобироа и 50 година од чувене 1968. године, истакао је Цветићаним и додао да су за српску историју важне те године које се завршавају бројем 8.

-Зашто је код нас тешко да се постави минимални друштвени и државни концезус?, истакао је Цветићаним и додао:

„Она књига се бави прошлошћу на аналитички  и стратешки начин. Књига испутује зашто је нама тешко да постигнемо национални државни концезус, па имамо чувене девизе пет Срба, петнаест партија, два Србина, двадесет мишљења итд. Ја сам зашао у историју и први одговор који се даје да питање зашто се наша елита врти у круг би могао да буде да се увијек упире прстом у ову или ону елиту и да се каже ови су нам или они криви и чим их смијенимо нама ће одмах бити боље. Ја сматрам да тај одговор је врло лош јер смо у нашој историји давали безброј пута такав одговор и он нас није довео нигдје“.

Три модела друштва

Аутор је истакао да је током писања књиге покушао да погледа иза тога дневно-политичког тренутка и закључи да проучавајући друштво, постоје три врсте друштва.

-Прва врста друштва је попут британског, холандског, скадинавсја друштва која су на вријеме обавила своје еволуције и која су се посветила мирном развоју својим друштвеним установама и развоју елите. Друга врста друштава су попут француског, њемачког, руског, кинеског, а од мањих држава чешког, пољског која су имала страшне унутрашње расцјепе, револуције, али су ова друштва успјела да након тих борби изађу из тих слијепих улица и формирају једну кредибилну и јаку снажну способну елиту и коначно трећа врста друштава која се врте у тим слијепим улицама и настављају да понављају исте грешке и нажалост не са жељом да се суди свом народу, али сам убројио ту и српско друштво и сва остала балканска друштва, сматра Цветићанин.

Али, он истиче, када се погледа шта се све дешава у региону, Срби могу да буду политички народ и такође сматра да народ носи владавину права. Цветићанин истиче да он у књизи управо покушава да направи релацију између народа и елите.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: