Слобода или сендвич

Добро, сви знамо да је ново вријеме изњедрило феномен бота који ваздан диринчи за сендвич, и то без прилога. У питању је, дакле, мали двопек са све паризер, код студентарије популарно назван „дугодржећа подригуша“, о којој се жулудац забави цијели дан, у ствари, заваравајући глад. (Да не крче, брате, цријева, ем није лијепо, ем раштимовано звучи.)

Балкански бот је – паразит на паризеру! Закрпа & социјала. Психопатолошки случај и идеолошка труба. Мали човјек који је производ ријалитија и сваког другог ругла.

Ако мене питате, као што ме кад ето прелистате, таквих ми уопште није жао, јер за то што лапрдају, и добро пролазе.

Нису то, бре, поштени радници „на црно“, тзв. сезонци који иза себе остављају трајно и опипљиво дјело (штоно рек`о Андрић за мостове), већ најобичнији згубидани који упразно критикују, али само оно што им се поручи „одозго“, из канцеларије до које ниједан ходник не води…

Неко је рекао: самоубице и просјаци се рађају. Све су прилике и ботови.

Анонимни сајбер мрзитељи и кукавне алапаче које увијек једној страни желе само зло, поспрдуцкавајући се свему, бивајући и тоном и смислом „коментара“ дном дна.

Та појава свједочи у чему се стиче дух пјацарења, суштина тезгарења и пакленост шибицарења. Шта је ћошак и свијет тротоара, без трунке духовитости, „духови“ уски, тврди, пренапрегнути, задојени тешким мрачњаштвом кога не може из одвода проћерати ни варикина. Ужасно, самопрепријечено биће-ћорсокак, празни говор који сам са собом не илази накрај…

Немам ништа против улице, међутим, она мора да се на културан начин користи у сврху освајања слободе, од које ботови бјеже као вампир од бијелог лука.

(Ех, замислите сад шта би све у стању био за бурек да накоментарише један бот виртуелно зачет на порталу Портал аналитике?… Мало је рећи да би се, напросто, „убио“ од порука у којим би опозицији у жутим прслуцима пожелио најдужу ноћ без свитања. Али, матрак, треба бурек зарадити! Зато, море мијењај тастатуру мотиком.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: