Слобода или смрт – 200 година грчке државности
1 min read
Пише: Јелена Панагиотис
Земља сунца и маслина данас прославља Дан државности. Прошло је више од 200 година када је чувени Рига од Фере, зачетник идеје устанка, прије него што су га Турци убили на Калемегдану, 1798. године, рекао:“ја сам посијао богато сјеме. Долази час када ће моја земља брати славне плодове!“. Његову идеју реализоваће Емануил Ксантос, Николаос Скуфас и Александар Цакалов. Датум 25. март 1821. године, биће уписан златним словима у грчкој историји као Дан независности, дан почетка борбе за ослобођење земље од турског јарма. Борба је трајала 8 година. Грци су 1829. добили условљено ограничену слободу. Да би „потпуну“ независност добили тек 1832. године, када су велике силе Уједињено Краљевство, Француска и Русија одредиле територију Грчке и краљевски трон понудиле баварском принцу Оту фон Витесбаху, без сагласности и учешћа Грчке у преговорима.
Према подацима који се чувају у архиву Хетерије (Пријатељског друштва, које су основали Ксантос, Скуфас и Цакалов, 1814.), смјештеном у Архиву парламента Грчке у Атини, наводи се да је Георгиос Левантис, улогу вође устанка повјерио нашем Карађорђу, 11. јула 1817. године, нажалост Карађорђе је убијен 26. јула по налогу Милоша Обреновића.
Још један наш човјек истакао се у великој грчкој револуцији Васо Брајовић, познатији као Васо Црногорац или како га Грци зову Васо Мавровуниотис. Према грчким историчарима, рођен је у Бјелопавлићима, био је морепловац и са своја два брата Шпиром и Радошем, јунаштвом, на најљепши могући начин, представио је нашу земљу Грцима. Рат је завршио као генерал и ађутант краља Ота.
У току рата Грке су водиле ријечи исписане на бијелој застави са плавим крстом: „Слобода или смрт“. Данас националну заставу с поносом проносе дјеца у паради кроз све грчке градове и села, држећи се тих ријечи још снажније!
У центру Атине традиционално се одржава војна парада у којој ће Грци с поносом гледати своју армију и оружје.
Ове године њој ће поред познатих имена из културно-политичког живота земље, присуствовати и принц од Велса Чарлс са супругом Камилом, предсједник Кипра Никос Анастасиадис, руски премијер Михаил Мишустин, као и француски министар одбране Флоренс Парли.
У Грчкој је нерадни дан, породице ће се окупити уз вино, традиционални пржени бакалар и скордаља, пире са бијелом луком.
Осим Дана државности Грци ће славити Благовијести, дан када је анђео јавио Богородици Марији да ће родити Исуса.
Имендан ће прославити сви који се зову Евагелос и Евагелија.
Понешена грчким слављем, сјетих се стихова чувеног пјесника Одисеас Елитиса:“сунце правде словесно / и ти мирто слављеничка/ немојте, молим вас/ заборављати и моју земљу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srecan Praznik braci Grcima.
Hvala Vam na komentaru. Moj tekst je informativnog karaktera, kratak osvrt na Dan državnosti, nijesam istoričar i ne bih se usudila pisati o ovom događaju sa naučno-istorijske strane. Žao mi je što nijesam uspjela da zadovoljim Vašu čitalačku radoznalost.
Iskren pozdrav iz Atine
Iz ugla dopisnika iz Atine, odlično informativno podsjećanje, da je juče bio i svečano proslavljen dan državnosti, nama prijateljske, bratske Grčke. Postoje naučni zbornici za raspravu pojedinih istorijskih tema. Autorka se ogradila, „prema grčkim istoričarima“, bez pretenzije da zauzima lični stav, to je prepustila istoričarima. Svrha, da se dočara kako Grci poštuju svoju istoriju i slobodu je postignuta, do fantastičnog opisa porodične slavljeničke atmosfere. Bravo!
Jelena, kada pišete o Grčkoj, morate se malo ozbiljnije pripremiti i proučiti činjenice. Fotografije su divne, ali je tekst nedorečen i populistički.
Sretan praznik našem bratskom narodu!
To je prva grcka drzava koju su imali u istoriji kreiranu od strane Engleza i Austrije zajedno sa instant izmisljenom ‘antickom istorijom’. Gradovi polisi nisu imali ni vojsku no ekonomiju i glupo je tvrditi da su oni kontrolisalki anticku srpsku Makedoniju koja je osvojila ceo poznati anticki svet sve do Indije. Nr zabotaviti elazge, starosedeoce danasnje Grcke, koji su tu ziveli hiljadama godina pre nego sto su tu dosli grcki kolonisti.
Не лупетај. Мањим народима јесу измишљали историју али Грцима не. Ваљда што им је „измишљена историја“ користимо толико грчких речи како у свакодневном животу тако и у литургији и то не само ми него сви западњаци. Ваљда што им је измишљена историја су и наши владари писали онолике повеље и на грчком? Треба волети свој народ али ово што ти радиш је чисто паћеничко претеривање на нивоу Шиптара и Усташа.
Боље се ти информиши. Човек је рекао истину. Добољно је видети како су им енглези увалили заставу британске источноиндијске компаније. Само су ставили плаву боју уместо црвене. Фуга је то прича о којој на жалост ни не можеш ништа знати из званичне историје. Зато се требс човек сам информисати.
Zmaj ti je dovoljno rekao moronu monetengrinerski bez mozga. Nema poterbe da ista vise kazem idiotu koji pise siptari i ustase velikim slovima.
Vaso Brajevic je rodjen u Mojdezu, Herceg Novi tada dio Mletacke Republike ,pomorski Kapetan zavrsio Pomorsku Skolu na Srbini u Herceg Novom.
On je i dospio u Grcku kao Kapetan sa brodom i tamo pomagao Grcima u ustanku protiv Turaka.
Dan danas Brajavici zive u Mojdezu , nema on veze sa Brajevicima iz Bjelopavlica.
Odakle Pomorski Kapetan u Bjelopavlice tada .
https://www.mfa.gr/missionsabroad/me/montenegro-me/news/24032016-vaso-brajovic-mavrovunjotis-crnogorac-koji-je-ratovao-grckom-ustanku-1821-godine.html
Dimitra, to su podaci ofrlje dati pred otvaranje spomenika ,posto Brajevica ima u Bjelopavlice neko je tako mislio iz neznanja.
Vidis da pise da je bio na Kubi pocetkom 19 vijeka ,pa ko je isao iz Bjelopavlica tada na Kubu i zasto , to je potvrda da je bio Pomorac iz Boke iz Mojdeza dje i danas zive Brajevici. Kuba ostrvo spanska kolonija dje su prodavani robovi i radili na plantazama secerne trske, sto bi neko isao tamo ako nije pomorac koji su brodovima prevozili secernu trsku i melasu.
U ovim podacima pise da je rodjen 1797 , umro 1847 a zivio 57 godina ni to nisu tacno izracunali i napisali.
https://en.wikipedia.org/wiki/Vasos_Mavrovouniotis