Slobodni i onaj drugi svet

Piše: Vojin Kalpačina

Radujući se Božiću, prazniku Hristovog rođenja, doživljavamo planetarnu nepravdu koju nam priređuje neslobodni svet i to ni manje ni više nego prema najvećem živom humanisti i najboljem teniseri sveta svih vremena i najboljem sportisti sveta za 2021 godinu, kako ga proglasiše francuske novine L’ekip. To je samo nastavak delovanja tog drugog sveta.
Navešću nekoliko primera: Početkom 90-tih godina prošlog veka vratili su iz Švedske futbalsku reprezentaciju Jugoslavije uz neviđena maltretiranja na aerodromu u Stokholmu, nešto slično kao sada u Melburnu. Uskratili su im kerozin za povratak kući. To je bila jedna od najboljih reprezentacija u našoj istoriji i bila bi sigurno prvak Evrope.

Umesto nas otišla je drugo-plasirana iz kvalifikacije grupe i lagano postala prvak Evrope. Kako bi tek mi lako osvojili titulu da nam nije zabranjeno učešće zbog nekakvih njihovih sankcija prema nedužnom narodu. Tada jedan član slobodnog sveta čini moralni podvig i odbija da igra za Dansku koja nije po njemu zasluženo bila akter tog velikog događaja. Nažalost, taj veliki gospodin Laudrup nema ni najmanju svoju ulicu u Beogradu, kao što je nema ni čuveni grčki pilot Marinos Ricudis koji je odbio da učestvuje u zločinačkom bombardovanju Jugoslavije.

Međutim, jedan miljenik drugog sveta i druge Srbije, koji se zalagao za pojačanje bombardovanja da bi on došao na vlast, ima najveći bulevar na Novom Beogradu. Da ne pominjem da nam nisu dozvolili da igramo na Olimpijadi u Barseloni. Posle osvojene titule Evropskog prvaka u Bariju i Svetskog u Tokiju, iduće godine C.Zvezdi ne dozvoljavaju da igramo kao domaćini na Marakani, već u Bugarskoj i Mađarskoj. Da li bismo opet bili pobednici Kupa šampiona da nam nisu uskratili domaćinstvo na stadionu Zvezde? Potsetimo se neviđene nepravde kada su isključili u Jeni, tada najboljeg igrača Evrope Džajića, mada niko na stadionu nije video ikakav prekršaj za isključenje. Svi poznavaoci futbalskih prilika su smatrali da bi Zvezda već tada bila prvak kontinenta da je Džaja igrao. Milorad Čaviću kradu zlatnu olimpijsku medalju a nepravedno je dodeljuju amerikanci Felpsu. Inače, američki sportisti ne podležu anti-doping kontroli. Baš me interesuje da li će premijer Scot tražiti amerikancima potvrde o vakcinaciji?
Molimo se Bogu za Noleta i ostale naše heroje. Nole, po ugledu na Hristovo stradanje i vaskrsnuće, uvek pobeđuje. Kao što prvi učesnik podrške Noletu na transparentu napisa: „Ne postoji granica koju ti ne možeš da pređeš“. Kao što Hrist spašava svet, tako i Nole čuva obraz slobodnog čovečanstva. A ti njegovi protivnici ili neljudi koji nemaju obraza kako reče Srđan, neka se guše u izobilju svojih nedela. Koliko sutra oni će biti zaboravljeni, a Nole iz svega ovoga izlazi još jači. On je poseban Božji dar, naša ikona.
Setimo se sada događaja u zadnjim decenijama gde su Srbi bili krivi za sva zla ovog sveta i gde je onaj deo Srba, koji je branio svoja ognjišta, označeni kao agresori, a onaj drugi deo, koji je služio nečasnom svetu, zajedno sa slugama Zapada, proglašavan je za vesnike demokratije. Ta demokratičnostse se ogledala u paljenju Skupštine i izbornog materijala, u odnošenju umetničkih dela i drugih vrednih predmeta, označeni su kao oslobodioci. Njihov nosilac izborne liste, čuveni pravnik i legalista, koautor knjige „Društvena svojina i samoupravljanje“ tvrdi da je to bila revolucija demokratije. Svaki student prve godine Prava zna da je to neodrživ termin, jer čim je revolucija ne može biti demokratija. Znači, došli su na vlast revolucijom, što je protivno zakonu. Inače, tog nosioca izborne liste odredila je CIA, „demokratski“ između tri kandidata: njega, Ivana Stambolića i deda Avrama. „Sve moj do moga“. Nije čudno što su se najveće pljačke Srbije desile u vreme vlade tog neobaveštenog profesora. Inače, žuti su uz pomoć NATO bombi došli na tron nepravo uzeti. Njihova druga Srbija tvrdi da smo mi krivi za bombardovanje. Ona njihova perjanica koja ima bulevar na Novom Beogradu, za vreme bombardovanja, se krila kod svog velikog prijatelja, istomišljenika, „usrećitelja“ Crne Gore. Vreme pokazuje njihov doprinos civilizaciji, služeći svo vreme zločinačkom drugom svetu. Ovih dana su dobili pozdrav od njihovog prijatelja iz Tuzle, koji sočno psuje srpsku majku u trenutku kad mu Srbi spašavaju život, prinudno sletajući na beogradski aerodrom pošto nije moglo da se sleti u Tuzlu. Taj njihov prijatelj ne može uvrediti nas koji slobodno mislimo svojom glavom, jer mi znamo ko su oni i šta su.

Jedino me čudi kako taj, koji sočno psuje, brzo zaboravi zajednički poduhvat Tuzle i Beograda kada na Vidovdan kidnapovaše bivšeg predsednika Srbije. Oni se ničega ne stide pošto obraza nemaju. Njihovi istomišljenici iz Crne Gore su do juče smatrali Noleta personom „non grata“. Branili su ustoličenje Mitropolita crnogorsko-primorskog na Cetinju. Najpametnijim Srbima iz Crne Gore, koji žive u Beogradu, zabranili su ulazak u njihov i moj zavičaj. Kakva sličnost između Melburna i Podgorici. To je taj „veliki“ demokratski svet! Tukli su mladog Episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija na Đurćevića Tari i hapsili brojne vladike.

Iako mlada crnogorska demokratija još nije sazrela, na svakom koraku se vidi napredak. Počasni građanin Nikšića dobija podršku slobodarske Crne Gore, a njegov otac Srđan citira svoju baku, Durmitorku Saru Jauković, kako šalje poruku neljudima na Vukovom narodnom jeziku.

Na Cetinju se lože oba badnjaka, ali sada prvi put bez ograde. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poziva na dogovor i pomirenje.

Mladi gradonačelnik Nikšića Marko Kovačević i Opština dobijaju 2 miliona od Beograda-Srbije za važne projekte. Treba samo nastaviti u tom pravcu.

Osnažimo se za borbu neprestanu, neka nam je stalno na umu Hristova borba i teške borbe naših predaka u najtežim okolnostima. Imamo se na koga ugledati, recimo na Mojkovačke junake i heroje sa Košara i branioce našeg neba, pilota Zorana Radosavljevića i Zoltana Danija, koji obori nevidljivog, kao i velikog majora Tepića sa svojim vojnicima. Ne smemo obrukati naše stare. Ovo je borba dobra i zla.
Ceo slobodarski svet podržava Noleta. Čak i Kirijos staje na Novakovu stranu. Jedino nisam primetio ikoga iz druge Srbije da se oglašava. Ti veliki evropejci su bezuslovni podržavaoci nedela drugog sveta koji se kroz vekove utrkivao u tome ko će steći više kolonija i ko će surovije eksploatisati i zlostavljati pravedni svet. Zar fašizam nije njihovo „epohalno“ dostignuće? Da li je i Crni petak (Black Friday) njihov patent, označen kao dan kad su prodavali crnačko roblje. Indijance nisu mogli prodavati pošto su ih istrebili, ostavili manji u rezervatima.

Međutim, ceo pravedni, slobodni svet je na Noletovoj strani. Najveća civilizacijska tekovina je ISTINA. Ko ne govori istinu, huli na Boga. Zato sa Gospodom u nama služimo istini, a istina je Bog. Ovi koji nam čine nepravde su antihristi. Oni ukidaju ime Božić, može samo praznik.

Čuvajmo svetinje i našu ikonu Noleta!