Словачка и Србија на удару

Премијер Словачке Роберт Фицо изјавио је јуче да група страних „стручњака“, који су учествовали у немирима у Грузији и на Мајдану, ради у Словачкој са циљем да се сруши актуелна влада.

Фицо је истакао да поштује права грађана који могу да се окупљају, али да држава не може да толерише кршење закона.

– Словачка опозиција се припрема за Мајдан и заузимање владиних зграда – рекао је Фицо и додао да је поводом тога сазвао седницу националног Савета безбедности за четвртак.

Ситуација у Словачкој по многим елементима подсећа на актуелна дешавања у Србији, а које су сличности и разлике, и да ли постоје актери из сенке који учествују у политичким променама у више држава са унапред испланираном агендом, за Информер коментаришу стручњаци из области светске политике, подсећа Информер.

Милутин Илић, извршни директор Института геополитичких студија „Геополитикон“ из Прага каже за Информер да према обавештајним подацима које има слобачка служба, опозиција уз помоћ страних сила спрема државни удар.

– Према информацијама које је словачка обавештајна служба доставила премијеру у Словачкој опозиција са страним силама спрема државни удар. Сложио бих се са таквим проценама. Wоук идеолигија која у суштини представља терор мањине доживљава тешке поразе. Њихов велики вођа Бајден се после пораза повукао у базу из које је објавио да је битка изгубљена а не рат. Следбеници су одлучили да на европском тлу које још неко време може бити база за њихове циљеве покушају све могуће и немогуће и да опстану. Суверенизам у Европи им држи страх у костима да више неће имати где да делују. По мом мишљењу Трамп привременим излазком из СЗО жели да раскринка и уништи црне фондове који су планирани за прљаве операције wоук идеолога и у Америци и у свету. У Словачкој и у Србији се одвијају операције које wоук идеолози очајнички требају…треба им барем једна победа пре кључних избора у Немачкој за месец дана да би се приказали као сила у односу на неминовно враћање на традиционалне вредности у многим европским државама – каже Илић.

Илић каже да деца и млади у Србији злоупотребљени, а наводи и неке историјске паралеле које одлично илуструју ситуацију у нашој земљи.

– Један други велики вођа је својевремено када су Руси стигли до Донбаса а Американци припремали искрцавање на европски континент у својој немоћи одлучио да мобилише Wолксстурм (данас читај политичке пензионере пропалих идеологија) и хитлерјугенд, дечицу од 14 година као последње борце…Wолксстурм је мобилисан у Словачкој и Србији а хитлерјугенд (читај фигуративно) само у Србији за сада. Већина те деце никада не би прљала руке с тим без обзира на младост али су несвесни ко стоји иза свега попут некада петооктобараца. Деца нахушкана ауторитетом и манипулацијом својих педагога дижу глас против корупције. У суштини сваку борбу против корупције свака суверена држава треба да подржи због тога што тако ствара боље друштво а и спречава стране непожељне утицајем инфилтрације у државне органе управо преко уцена кроз корупцију. Али та деца су само марионете у рукама њихових злонамерних ауторитета који хоће од њих да створе нов ланац корупције. Колико професора у њиховом окружењу даје назнаке да ће приликом оцењивања играти велику улогу ко их је од ђака следио а ко не? Колико универзитетских професора је склоно непотизму? Да баш од стотина асистената и докторанада ето катедру наслеђује њихова родбина и љубавнице/љубавници – каже Илић.

Наводи и да је оваква ситуација у српској просвети, поготово на универзитету постала предвидива оног момента када је најављено да ће држава омогућити страним елитним универзитетима да отварају своје филијале у Србији.

– Мени је између осталог све ово било предвидљиво од момента када је Србија хтела једноставном процедуром да омогући рад елитних страних факултета на својој територији. Као суверенисти то ми је засметало. Али на другу страну можда је то био једини начин да српски студенти схвате размере дрскости и злоупотребе аутономије Универзитета те да се масовно потврде запажања скоро свих студената који су отишли у иностранство на студије у смислу да се у ЕУ са њима професори опходе са великим уважавањем те да нема вечитог студирања и нетранспарентних трошкова а надасве да се интензивно уче предмети са доста праксе у домену потребних компентенција. И нема измишљеног непотребног малтретирања студената градивом тек тако да би рођак или имао катедру и био на платном списку.Уосталом то поштовани студенти лако могу да дознају контактирајући колеге које су успешно студирале у ЕУ. Да се вратимо на осу суверених земаља 3Б (Братислава, Будимпешта,Београд) која ће тек бити изложена још беснијим нападима губитника из кругова либералних демократа, неолибералних колониста и следбеника wоук секте. Важно је у овим државама сачувати стабилност свим легитимним средствима иако ови побројани практикују најгнусније методе (атентати, насиље,терор…) и не дотволити им да направе било какав успех до њиховог пораза у целој Европи.Знају своје могућности и ресурсе те су се определили да показу да нису готови у земљама са десетак милиона становника. Поразити их у тим земљама у наредних месец дана знатно олакшава посао суверенистима у Немачкој и Француској а онда следи одлазак у историју глобалиста – закључује Илић.

Новинар Дарко Злојутро рекао је за Информер да се у Словачкој није десило ништа суштински ново и да свако ко слободно мисли пролази на сличан начин.

– Није овде ништа ново. Прве назнаке државног удара у Словачкој видели смо пре месец дана, а пре одласка Фица на састанак са Путином у Москву. Очигледно је да свако ко слободно мисли, држи до своје политике, земље и сме то да каже свима у брк да смета. Ту су Фицо, Орбан, Лукашенко, Вучић… Против таквих лидера као „лек“ Запад је спремио обојене револуције. Видимо да је сада и у Словачкој на делу исти модел… упадање у зграде институције, насилна опозиција, претње смрћу… метод је дакле исти, питање је само како ће која држава да одговори. И у Србији гледамо исте ствари, од блокада, до узбуњивања свих осталих сегмента друштва, позивања на убиство председника и мерења да ли је „дугачак човек“ и слично. Све те ствари подржавају они политичари који не могу да добију поверење људи ни у својој згради и онда је насилна смена власти једино решење, јер их народ очигледно неће. У сваком случају службе безбедности у Србији морају више него икада да буду будне јер све што се дешава у свету, па и у Словачкој ће се врло брзо прелити и код нас и то морамо да спречимо – каже Злојутро.

Економиста проф. др Горан Пузић каже да су листом све слободарске земље на удару и да је после Србије и Словачке и Мађарска на реду.

– Све слободарске земље дефинитивно су на удару. Словачка и Србија дефинитивно своје принципе политике дефинишу ка слободарству и потпуном суверенизму. У потпуности верујем Фицу јер ако узмемо дешавања у насој земљи 2.000 и ова данас ситуација је јасна. Каква је судбина задесила бившег председника СРЈ Слободана Милошевића и каква би вероватно задесила Вучића јасно је. Чврстог сам убеђења да је и у Словачкој, али и у Србији покушај обојене револуције у току. Пошто поред Словачке и наше земље и Мађарска спада у ред слободних и суверених држава очекујем и тамо мешање западних сила где ће помоћу својих вазала покушати да дођу на власт. На жалост тешко це бити, али морамо веровати. Веровати, јер нам једино то преостаје. Сетимо се шарених лажа 2000. пре пуча. Прича је била заснована на препороду и просперитету а завршила се батињанем неистомишљеника, хапшењима, продајом фабрика и уништењем војске по налогу НАТО пакта. Такви раде ово што раде – каже Пузић.

Дарко Обрадовић из Центра за друштвену стабилност за Информер каже да сличност између Словачке и Србије не постоји јер су протести у Словачкој последица климаве владајуће већине и врло забрињавајућих спољнополитичких потеза Роберта Фица, а у Србији где Вучић и СНС имају стабилну већину, на делу је најгора злоупотреба трагедија у политичке сврхе.- По дефиницији Еуромајдан се везује за интерес украјинских грађана да њихова држава буде део Европске уније. Реч је процесу који је почео демонстрацијама због тога што је председник Виктор Јанукович преварио гласаче обећавши им ЕУ интеграције да би касније незаконито одустао од европског пута. Са тим у вези се мора бити врло опрезан када се у јавности од различитих протеста праве погрешне аналогије. Други занимљиви протести су они у Грузији који личе на Еуромајдан јер је и тамошња власт преварила своје грађане по питању европских интеграција. Еуромајдан и протести у Грузији немају никакве сличности са протестима који се одржавају у Србији. Разлог је врло једноставан грађани Србије не сматрају да их је руководство земље преварило. Број два грађани Србије не протестују због спољнополитичке оријентације државе. Број три од власти у Грузији су се дистанцирале скоро све европске државе. Примера ради словачки премијер Роберт Фицо је последњи у низу који је употребио формулацију да му је „Мајдан пред вратима“. Роберт Фицо је словачки политичар који нема убедљиву подршку грађана словачке као што то има Председник Вучић и владајући СНС. И опет нема никакве сличности јер протести у словачкоју су последица климаве владајуће већине и врло забрињавајућих спољнополитичких потеза Роберта Фица, једноставно је Словаци не желе такву спољну политику. У Србији је на делу најгора злоупотреба трагедија у политичке сврхе без спољнополитичких захтева попут чланства у Европској унији или НАТО. Због тога је случај Србије јединствен и као такав се мора посмартати јер не би било добро да се у међународној арени ови протести доводе у везу са Мајданом. Зашто? Зато што се „Мајдани“ дешавају само под влашћу која издаје обећања и примењује висок степен бруталности. Како би се сачувао имиџ Србије од прављења погрешних аналогија битно је истаћи демократски процес у Србији и ирационалнсот захтева демонстраната. Видимо да ни међународна заједница, нарочито Запад, ове процесе третира као унутрашње питање Србије. Зато је важно чврсто одржати висок ниво унутрашњег политичког дијалога. Сетимо се покрета „жутих прслука“ у Француској. „Жути прслуци“ уз велики степен насиља, блокада и саботажа нису успели да оборе власт и униште француску републику јер су институције издржале унутрашње противуречности, све то је део демократског живота. Француска је касније ишла на изборе и председник Макрон је потврдио лидерство. Да ли је Француска постала диктатура због спровођења закона због нарушавања јавног реда и блокада? Наравно да није. Из тих разлога снажно верујем да треба избегавати поређење процеса у Србији са процесима у другим државама. Узмимо пример дезинформација против литијума? Корен тог деловања је био снажно анти-развојни али није „обојена револуција“. У Србији не постоје услови за обојену револуцију јер већина грађана не сматра да их је власт преварила и прекинула пут европских интеграција – казао је Обрадовић.

Информер

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: