Словесни почетак словенске културе

Трибина „Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе била је посвећена Дану писмености Словена и раду Светих Ћирила и Методија

Дан словенске писмености, рад Светих Ћирила и Методија, Свете солунске браће који су Словенима донијели писменост, била је тема Трибине „Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе.

Као и сваког четвртка уводник у програм вечери дала је пјесникиња и критичарка Милица Краљ, уредница Трибине „Ријеч“. Уједно, била је ово прилика и да се каже ријеч више о статусу српског језика и ћириличног писма код нас данас.

Краљ је подсјетила да УКЦГ сада већ традиционално обиљежава Дан словенске писмености, а да је 24. мај посебно уцртан у календаре и Србије, Русије, Македоније, Бугарске, Словачке и Чешке.

Народи који имају писмо не ишчезавају из историје

– Због немања властитог писма, или писменах, како то истиче Црноризац Храбар, ниједан датум у историји словенских народа не може се мјерити са дјеловањем Ћирила и Методија. Познато је да народи који посједују писмо не ишчезавају из историје. Солунска браћа – словенски апостоли Ћирило и Методије, чији се дан у словенском свијету прославља сваког 24. маја, поставила су основе за настанак једног од најсавршенијих писама на свијету – старословенске ћирилице. Ћирило и Методије, и њихови ученици Климент и Наум, заслужни су за стварање основа наше ћирилице – рекла је Краљ, подсјећајући да се прве књиге у Европи штампају на ћирилици 1491. у Кракову и 1494. на Цетињу.

Др Радоје Фемић истакао је значај Трибине „Ријеч“ као мјеста које недвосмислено омогућава исказивање привржености једном стваралачком и културном – књижевном и филолошком континуитету. Како каже, мало се што ново може рећи о Ћирилу и Методију. Но, нова је наша потреба се у овом времену одредимо у односу на ћирилско-методијевско насљеђе, а како би се то искуство свједочило као заједничко, као заједница, а које је дио ширег и дубљег културног утемељења. Јер, каже Фемић, ћирилско-методијевско насљеђе нас враћа на један општесловенски план, који је данас, нажалост, фрагментиран различитим интересима.

– Заједнички нам је коријен, заједничко нам је прапочело, заједничко нам је слово. Јер, прве Ћирилове ријечи на словенском писму биле су из Јеванђеља по Јовану, и та мисао која нас окупља даје један логоцентрични карактер српској култури, која је саставни дио јужнословенске, а потом и словенске културне, књижевне и духовне амбијентације – рекао је др Фемић, између осталог. Посебно истиче чињеницу да је мисија Солунске браће у Моравској, означила „словесни почетак словенске културе“.

На трибини је о животу Ћирила и Методија, као и писму које су формирали, споменицима писаним на њему кроз историју, говорио Данило Симићевић, закључујући да је очигледно потребно сачувати идентитет, културу и језик.

О историјским приликама у којима су радили Ћирило и Методије, односно, како је то дефинисао – сусрету Византије и Словена, говорио је Игор Влаховић.

На крају вечери своје стихове говорили су Душица Радовић, Батрић Бајо Срдановић, хаџи Радован Радовић, Ненад Скробановић, Симићевић и Краљ.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: