ИН4С

ИН4С портал

Случај Душка Кнежевића доводи у питање наду Црне Горе за чланство у ЕУ?

1 min read

Душко Кнежевић, Фото: Борис Пејовић

Душко Кнежевић, отуђени савезник бившег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, оптужен је за превару и прање новца. Његов адвокат тврди да су оптужбе политички мотивисане.

Бизнисмен који се налази у затвору у Црној Гори, користи се као „пијон“ од стране власти у покушају да се прибаве компромитујуће информације о бившем предсједнику државе, тврди његов британски адвокат, пише Euronews, пишу Вијести.

Шездесетпетогодишњи Кнежевић, некада један од најбогатијих људи у Црној Гори и бивши блиски савезник Ђукановића, налази се у затвору откако је у априлу изручен из Велике Британије.

Кнежевић, који има црногорско и британско држављанство, којем су заплијењени неки од његових средстава, још увијек чека суђење због наводне преваре, прања новца и злоупотребе службеног положаја у пословању.

Он одбацује све оптужбе, тврдећи да су политички мотивисане.

Међутим, власти у Подгорици сматрају да Кнежевић има питања на која мора одговорити пред судом у вези са својим пословањем током Ђукановићевих година на власти.

Британски адвокат Тоби Кедмен, који заступа Кнежевића, тврди да црногорске власти желе да га натјерају да пружи доказе против свог бившег пријатеља Ђукановића.

Ђукановић, раније познат као „вјечити лидер“ Црне Горе, први пут је постао премијер 1991. године. Током наредне три деценије обављао је кључне позиције моћи прије него што је 2023. смијењен с предсједничке функције.

„Кнежевић је јасно дао до знања да посједује доказе против бивше власти у вези са питањима корупције, посебно против бившег предсједника Мила Ђукановића,“ рекао је Кедмен, наговјештавајући да се материјал односи на „два или три конкретна инцидента“.

„Црногорске власти га ефикасно притискају да открије детаље и сарађује с њима,“ додао је Кедмен, истичући да ће његов клијент сарађивати само ако буде пуштен на слободу.

Кедмен је изразио забринутост за сигурност Кнежевића, сугеришући да има моћне непријатеље.

Такође је навео да се Кнежевићево здравље накратко погоршало у децембру након што је пао у затвору у Спужу код Подгорице, што је изазвало додатну забринутост. Његова повреда главе касније је инфицирана, али се убрзо опоравио.

Кедмен је изразио сумњу у црногорски правни систем, тврдећи да Кнежевић неће имати фер суђење. Уколико се ствари не промијене, Црна Гора не би требало да буде примљена у Европску унију ЕУ, што планира да уради у овој деценији, рекао је он.

„За мене је једна од најупечатљивијих ствари то што се сада дискутује о придруживању Црне Горе ЕУ. Ова држава још није спремна за то, осим ако озбиљно не ријеши ендемске проблеме у правосудном и затворском систему,“ казао је он.

Црногорска влада, релевантна министарства и затворске власти у Спужу нису одговорили на више захтјева за коментар у вези са овим оптужбама.

Пријатељи у тешким временима

Кнежевић, оснивач Атлас Групе, финансијске корпорације са сједиштем у Црној Гори, дуго је био дио Ђукановићевог унутрашњег круга.

Кад је Ђукановић дошао на власт 1990-их, брзо се окружио људима попут Кнежевића, који су му пружили политичку подршку док је тражио независност од Београда, тада укљученог у ратове широм бивше Југославије.

Како је земља прелазила из социјалистичког система у тржишну економију, Ђукановић је постепено уводио законе који су омогућили масовну приватизацију државних предузећа и инфраструктуре.

Политиколошкиња Јелена Џанкић са Европског универзитетског института каже да су људи блиски Ђукановићу профитирали од ових закона, чиме су стекли утицај у секторима попут некретнина и банкарства.

„Оно што се догодило у Црној Гори није се много разликовало од онога што се дешавало у источноевропским земљама. Они блиски режиму имали су повлашћен приступ свим тим важним ресурсима,“ објаснила је.

„Очигледно је да су служили одређеној сврси, на овај или онај начин јачајући Ђукановићеву власт. Мислим да је Кнежевић такође био важан играч у свему томе… прво као пријатељ, а касније као противник.“

Кнежевић је стекао значајно богатство и утицај као власник Атласмонт банке, која је била дио његове Атлас групе. Корпорација је обухватала десетине других компанија у секторима који су се кретали од медија и некретнина до здравства и туризма. Такође је био власник Универзитета Медитеран, институције коју је основао у Подгорици.

Временом су се односи између Кнежевића и предсједника погоршали. Прве пукотине појавиле су се 2014. године, када је Ђукановићева влада одбила да прихвати предложене измјене приватизационог уговора који је имала са Кнежевићем, а који се односио на вриједни комплекс болнице Мељине у близини приморског града Херцег Новог.

Три године касније, неколико запослених у његовој банци ухапшено је по налогу Специјалног тужилаштва због сумње на прање новца.

Власти су тврдиле да је кроз сумњиву конверзију долара у еуре криминална мрежа од 79 особа и бројних компанија из Црне Горе и иностранства опрала 500 милиона еура. До краја 2018. године, истрага је довела до увођења Атласмонт банке у принудну управу, док је Кнежевићева друга банка, Инвест Банк Монтенегро, банкротирала.

Ситуација је кулминирала 2019. године, када је Кнежевић – сада јавно оптужујући Ђукановића да покушава непријатељско преузимање његових компанија и богатства – објавио видео са намјером да разоткрије корупцију унутар Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Снимак из 2016. године приказује самог Кнежевића како предаје коверту Славољубу Стијеповићу, тадашњем градоначелнику Подгорице. Унутра се, према Кнежевићевим тврдњама, налазило скоро 100.000 еура, који су касније искоришћени за финансирање кампање ДПС-а.

ДПС негира било какве неправилности у вези са финансирањем својих кампања.

„Афера коверта“

Оно што је постало познато као „афера коверта“ изнијело је високу корупцију у Црној Гори, нешто о чему се често шушкало, али никада озбиљно расправљало, на насловне стране локалних новина.

Међутим, протести које је та афера изазвала нису били пресудни за пораз ДПС-а на парламентарним изборима 2020. године и Ђукановићев пораз на предсједничким изборима 2023. године, тврди Џанкић.

Пуно значајнији био је бијес изазван Законом о слободи вјероисповијести из 2019. године, за који је Српска православна црква тврдила да угрожава њену имовину у Црној Гори, додала је.

Говорећи о корупцији током Ђукановићеве владавине, Џанкић је изјавила да је афера коверта „само мала мрља на врху леденог бријега“.

„Скандал је био углавном симболичан јер је већина људи у Црној Гори била свјесна да је власт ДПС-а корумпирана… Није открио ништа изузетно ново.“

Историчар Кенет Морисон са Универзитета Де Монтфорт, специјализован за Западни Балкан, изјавио је да је Кнежевић, као бивши „инсајдер“, био „дубоко укључен у систем клијентелизма и патроната ДПС-а, који су садашње владајуће странке и појединци толико презирали.“

„Противници ДПС-а се сјећају Кнежевића као особе која је финансирала изборне кампање ДПС-а, иако су неке организације цивилног друштва према њему благонаклоније и виде га као кључни дио процеса прикупљања доказа који би могао довести до хапшења Ђукановића због корупције,“ рекао је он.

У том смислу, неки би жељели да Кнежевић добије статус свједока сарадника. Међутим, то није могуће према црногорском закону, јер је он и даље осумњичен у случају организованог криминала, напоменуо је Морисон.

И даље постоје сумње у вези са Кнежевићевим мотивима за разоткривање незаконитих активности ДПС-а. Он није једини бивши Ђукановићев савезник који се у посљедњих неколико година дистанцирао од њега.

Морисон је рекао да постоји „значајан скептицизам према тврдњи да је Кнежевић доживио неку врсту просвјетљења и одлучио, из моралних разлога, да разоткрије корумпиране праксе.“

Одговарајући на критике о некадашњој блиској вези његовог клијента с Ђукановићем, адвокат Кедмен је рекао да је било немогуће пословати у Црној Гори без повезаности са тадашњим лидером. Земља је, према његовим ријечима, „била затворен систем“ под његовом влашћу.

Одлуку да објави видео снимак на интернету, Кедмен је објаснио као Кнежевићев покушај да дјелује у сопственом, али и у јавном интересу.

„Осјећао је да је то једини начин да се заштити и да обавијести јавност о нивоу корупције у то вријеме под тадашњом влашћу,“ рекао је он.

ЕУ снови у опасности?

Иако Ђукановић више није на власти, Црна Гора се и даље суочава са значајним изазовима на свом путу ка чланству у ЕУ.

Говорећи о притвору свог клијента и дугом чекању на суђење, Кедмен је изјавио да тренутна црногорска влада није остварила довољно побољшања. „Оно што можемо видјети јесте да – када је у питању правосудни систем – промјене су минималне.“

Ова западнобалканска држава званично је поднијела захтјев за чланство у ЕУ 2008. године, двије године након што је стекла независност.

Актуелни предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, изразио је наду да би чланство могло бити ратификовано 2027. године, а да би земља могла постати чланица Уније 2028. године.

Међутим, најновији извјештај о напретку из Брисела сугерише да би то могло бити тешко остварити. Иако је Црна Гора похваљена као „лидер“ у региону, указано јој је да мора остварити напредак у областима попут управљања, правосуђа и борбе против високе корупције и организованог криминала.

Морисон је рекао да Црна Гора остварује „постепени напредак“ ка приступању ЕУ, али је нагласио да је пред њом „још много посла.“

Моррисон је објаснио да изгледима Црне Горе не помажу сталне тензије између предсједника Милатовића и премијера Милојка Спајића – обојице некада из Покрета Европа сад, који је Милатовић напустио у фебруару 2024. године – нити неуспјех владе да промијени начин на који држава функционише.

Лидери који су дошли након Ђукановића „у многим аспектима су наставили систем клијентелизма који је обиљежио претходни режим“, рекао је он.

Џанкић се сагласила да су потребне бројне реформе, укључујући јачање црногорског правосуђа и владавине права. „По мом мишљењу, 2027. година може бити помало амбициозан циљ. Али, радо бих била демантована,“ казала је.

Она је нагласила да се корупција – симболизована ковертама у којима се крију мито – мора сузбити.

„Коверта је, на неки начин, симбол остваривања циљева у Црној Гори… Мислим да је култура коверти нешто што мора да се промијени,“ рекла је Џанкић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net