Случај Гершкович: шпијун ЦИА, или талац Кремља?

Млади амерички новинар, тридесетдвогодишњи дописник Вол Стрит Журнала Еван Гершкович већ 15 месеци налази се у руском затвору. Суочава се са оптужбом за шпијунажу и уколико буде осуђен казном до 20 година затвора.

Прво рочиште у поступку против Гершковича пред Свердловским обласним судом одржано је у прошлу среду. Одлучено је да буде затворено за јавност, па су новинари после протоколарног сликања били принуђени да напусте салу. Следеће рочиште заказано је за 13. август. Раније суд је одбио понуђену кауцију у износу 50 милиона рубљи (око 500.000 евра) да се ухапшеном омогући одбрана са слободе. Док су у већини западноевропских земаља одавно затворене експозитуре руских медија, за праћење процеса против Гершковича уредно су акредитовани дописници ББС-ија, Асошијетед преса, Франс преса, Радија Франс Интернационал и новинари који су посебно стигли из Немачке.

Евану Гершковичу се суди у Јекатеринбургу, граду где је и ухапшен 29. марта прошле године. Рођен је у Њу Јорку у породици руских Јевреја становника Лењинграда и Одесе, који су 80-их година преко Израела успели да се домогну САД. У време Перестројке Јевреји су били једнина етничка, верска и уопште друштвена група којој је било допуштено напуштање земље, конкретно емиграција у Израел. Процене говоре да је преко 1,6 милиона Јевреја из СССР-а емигрирало у Израел, а значајан део попут Еванових родитеља одатле је продужио за САД. Од 2017. Еван Гершкович живео је и радио у Русији, а након избијања рата постаје дописник престижног Вол Стрит Журнала.

Почетком марта прошле године Гершкович долази у Јекатеринбург где прво разговара са локалним активистом Јарославом Ширшиковим, касније осуђеним на две године затвора због „подршке тероризма“ – односно коментара у коме правда убиствно новинара Максима Фомина (Валдена Татарског) 2. априла 2023. у Санкт Петербургу. Шишриков тврди да је Гершковича интересовао однос грађана Јекатеринбурга према Вагнер групи и о сукобу Јевгенија Пригожина и градских власти, које су одбијале да смене директора историјског музеја Игора Пушкарева, због критике ратних операција у Украјини. Наводно имао је намеру и да разговара и са представницима „Јељцин центра“, још неколико локалних организација и посебно са сарадницима Вагнера задуженим за регрутацију.

Ипак, после разговора за Ширшиковим одлази назад у Москву, али и убрзо враћа у Јекатеринбург, где га 29. марта у ресторану „Буковски грил“ хапси ФСБ. Дан касније и званично је осумњичен за шпијунажу.

„Очигледно је да тај клинац није никакав супершпијун.“ – констатовао је независни амерички новинар Такер Карлсон приликом фебруарског интервјуа са Владимиром Путином. На ову опаску руски председник је одговорио да је Гершкович ухапшен у „моменту пријема тајних података, што се по закону сматра шпијунажом.“ Новинар, политички емигрант и противник Кремља, Дмитриј Козељев, раније такође становник Јекатеринбурга са којим је Гершкович био у контакту, на свом Телеграм каналу објавио је да је ухапшени новинар „за потребе новинског интервјуа имао намеру да разговара са радницима запосленим у наменској индустији у Јекатеринбугу и Нижњем Тагилу.“

Управо у Њижнем Тагилу, граду од 330.000 становника, удаљеном стотињак километара од обласне престонице Јекатернбурга налази се Уралвагонзавод, једна од највжанијих фабрика и истраживачких центара руског војно-индустиријског комплекса. Овде се производе и ремонтују основни борбени тенкови Т-72 и Т-90, оклопна возила Терминартор-2, специјална техника за деминирање и инжењерске послове, дубоко модернизују стари тенкови Т-62, развија већ деценију хваљени, али још у серијску производњу непуштени тенк Т-14 Армата. Покушај да по налогу ЦИА прикупи тајне податке о произведеној и ремонтованој техници у Уралвагонзаводу управо је оно што Гершковичу на терет стављају ФСБ и руско тужилаштво.

Западни медији, новинари и јавно ангажовани појединци од самог почетка воде кампању да је Еван Гершкович неправедно ухапшен по фабрикованим оптужбама, да је „талац“ кога Путинов режим жели да мења за своје агенте ухапшене за Западу. Занимљиво је да нико од ових душебрижника није рекао ни реч подршке Џулијану Асанжу током претходних 14 година његовог страдања. „Русија мора престати да користи људе попут Евана Гершковича, или Пола Вилана као монету за размену. И један и други морају одмах бити пуштени.“ – написала је након првог рочишта у Јекатеринбургу Амбасада САД у Москви на свом Телеграм каналу. Пол Вилан је бивши амерички маринац, који је 2018. ухапшен у Москви и касније осуђен за шпијунажу.

Широм западног света више грађана Руске Федерације је ухапшено по различитим оптужбама укључујући и ликвидације, попут пуковника ФСБ-а Вадима Красикова осуђеног у Немачкој, који осуђен за убиство некадашњег команданта чеченских побуњеника Зелимхана Хангошвилија. Спекулише се да управо њега власти у Кремљу желе да замене за Гершковича. Ипак, било је и оних Руса који су се у западним затворима обрели не чинећи никаква кривична дела. Марија Бутина похађала је магистарске студије на Колумбија универзитету, када су је у априлу 2018. године америчке власти ухапсиле под оптужбом да је „лобирала за руске интересе у САД претходно се не региструјући као инострани агент“.

После 5 месеци заточеништва, Бутина је направила нагодбу са тужилаштвом о признању кривице и осуђена на 18 месеци затвора. После одслужене казне Бутина се вратила у домовину, написала књигу о свом америчком заточеништву, апсурдним оптужбама и наводној психичкој тортури и суровим условима у затвору. То јој доноси популарност и на претходним парламентарним изборима постаје посланик Државне думе. Ипак, имајући у виду њен пример, покушајте да замислите како би се провео новинар који би у ратно време у САД покушао да интервјуише раднике запослене у војним фабрикама.

За сада није известно да ли ће целокупан процес против Евана Гершковича бити до краја затворен за јавност. Разлози за то могу бити свакако осетљивост теме, али и са друге стране слабости доказа. Уколико се процес настави у тајности то ће свакако довести у питање његов кредибилитет. Ипак, одуство јавности може бити објашњено и увереношћу руских власти да би Гершкович, можда чак и пре окончања поступка, могао да буде размењен.

Игор Дамјановић

Текст преузет из Политике

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: