Случај групе Виталија Гречина и наводно спашених дјевојака из Порто Монтенегра: Борба против трафикинга људи или поправљање статистике

Када се објављују периодични извјештаји релевантних међународних институција о стању људских права и организованом криминалу, једна од константних критика Црној Гори је да недовољно ради на борби против трафикинга људи. Прије 4 дана публикован је најновији извјештај Стејт Дипартмента (СД) о трговини људима који је у Вашингтону објавио амерички државни секретар Ентони Блинкен. У њему се истиче да „Влада Црне Горе не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима, али улаже значајне напоре да то учини“. Додано је и да је Црна Гора унапријеђена у категорију 2 земаља према којим није потребан сталан мониторинг јер је „Влада показала повећане напоре у поређењу са претходним извјештајним периодом“.

Извјештај за 2023. год. је био изразито неповољан по Црну Гору. Један од примјера тих повећаних напора би могао бити и случај Виталија Гречина и још тројице његових пријатеља, два Украјинца (Олександар Лишчински и Олексии Блахославов) и једног Руса (Богдан Петров) иако се не помињу у СД извјештају. Случај Гречин, који је игром прилика баш амерички држављанин, буди сумњу да је можда опет у игри поправљање статистике уз техничка/козметичка уљепшавања што је било уобичајено за вријеме претходног режима. Иако је извршна власт промијењена, црногорско судство и великим дијелом тужилаштво (осим СДТ-а) и полиција су остали махом нетакнути са провјереним кадровима бившег режима Демократске партије социјалиста (ДПС).

Полицајци Одјељења безбиједности Тиват (ОБТ) су у раним јутарњим сатима 31. октобра 2023. године упали у Хотел Риџент (Regent) у Порто Монтенегру гдје је Гречин имао закупљен цијели спрат. Лисице су стављене поменутој четворици који су по налогу приведени у Више државно тужилаштво (ВДТ) у Подгорици под сумњом да су починили кривично дјело трговине људима. Истовремено полиција је тврдила да је „спасила“ 18 дјевојака из Украјине, Бјелорусије, Русије и Израела које су „по налогу ВД тужиоца, уз пратњу службеника ОБТ и Центра за социјални рад Тиват, дислоциране у сигурне објекте на територији Црне Горе“.

Гречин је, према оптужници, са осталом тројицом и „извјесним Марком Р из Београда“ и „фотографом Александром из Русије“ октобра 2023 на организовани начин врбовао и превозио оштећене „у циљу вршења сексуалне експлоатације и употребе у порнографске сврхе“. Дотични Гречин, Блахославов и Петров су дјевојкама куповали авионске карте и сачекивали их на аеродромима у Тивту и Подгорици гдје би их даље превозили до „ексклузивних хотела и смјештаја – вила и Хотела Регент Порто Монтенегро“. Даље се тврди да су окривљени „унапријед организовали ненајављено фотографисање и снимање нагих тијела са циљем сексуалне екплоатације и употребе у порнографске сврхе на (онлине) платформама“. Руски држављанин Петров је накнадно оптужен за омогућивање уживања опојних дрога по члану 301 Кривичног законика јер је једној од дјевојака припремио тзв. џоинт на њезин захтјев и оставио јој га на тераси њене спаваће собе. Форензички центар у Даниловграду је вјештачењем цигарете утврдио да садржи 0.06 грама конопље док је на дробилици констатовано 0.2 грама конопље.

Ово је врло деликатна тема и не треба доносити исхитрене закључке. Из списа предмета, у који је Монитор имао увид, ниједна дјевојка се не сматра „спашеном“ од стране полиције. Оно што посебно упада у очи увидом у списе предмета је да се ни једна дјевојка не сматра „спашеном“ од стране полиције. Од 15 саслушаних дјевојака 10 је имало њих има озбиљне примједбе на полицијско понашање према њима. У исказима даваним у новембру прошле и јануару и фебруару ове године „спашене“ дјевојке истичу „грубост“, „ужасно“ и „сурово“ понашање полиције, „одбијање да им се омогући адвокат“, недавање копије записника, неуважавање примједби јер је тумач неправилно преводио. Неколико њих је изјавило да су сатима држани без хране и воде док је једној „полицијски службеник ударио изнад главе у зид када сам ја жељела нешто да изговорим“. Друга је рекла да су у „хотелу (Риџент) извршили преглед наших тијела и то тако што су нас разодијевали пред мушкарцима“ и да се „осјетила морално и физички понижено“. Полиција их је „држала 12 сати без пића и јела и нијесу нам објаснили разлог“ таквог понашања. Касније су их, по ријечима треће дјевојке, „повели до хотела да узмемо ствари вукући нас за мајице, осјетила сам злобу и неправду“. Четврта је рекла да је „полиција писала оно што нисам рекла“ и да је потписала изјаву под притиском.

Једина дјевојка од њих 18 која се придружила кривичном гоњењу против Гречина је М.М. из Израела. Адвокат осумњичених Небојша Голубовић је на контроли оптужнице тражио да се њена изјава изузме из списа предмета јер у вријеме када је пристала да се придружи гоњењу је то урадила када ју је тужитељка саслушавала без присуства адвоката одбране, противно закону. Из списа се види да је саслушање без адвоката обављено 1.11.2023 у периоду од 22х39м до 23х. У недавном разговору за Монитор преко онлине апликације М.М је рекла да је изјаву потписала „под притиском тужилаштва и полиције“ након 6 сати држања и одбијања да јој дозволе да се јави родитељима. Каже да јој нико није превео шта потписује и да јој је речено да тек кад потпише изјаву може да се јави родитељима. Каже да се не сматра „спашеном“ од стране црногорске полиције и да јој је Гречин дугогодишњи пријатељ. Слично су потврдиле још неколике дјевојке рекавши да су слободно дошле у Црну Гору и да су сво вријеме имале документа и новац код себе и да су се могле слободно кретати. Неке од њих су дошле са родитељима и дјецом већ неколико пута у Црну Гору и као доказ доставиле фотографије из 2023. и ранијих година.

ВДТ до сада није реаговао на овакве оптужбе. Монитору је речено да ће правна заступница 13 дјевојака убрзо предати кривичне пријаве против полиције, како због нечовјечног поступања, тако и због одузимања новца, драгоцјености и електронских уређаја дјевојкама. Монитор је контактирао и пар домаћих организација које се баве заштитом рањивих група и женских права. Обје организације су одбиле да коментаришу судске изјаве и/или да се упознају са списима како би се евентуално укључиле у овај осјетљиви случај.

Код оптужнице упада у очи да ВДТ наводи како осим једног, „остали свједочки искази (14 од укупно 15 салушаних) не кореспондирају са материјалним доказима“ што повлачи и питање идентификације жртава трговине људима. ВДТ се позива на праску Европског суда за људска права да „саме жртве често нису свјесне да су жртве“. У овом случају тужилаштво тврди да „код постојећих материјалних доказа-фотографија и снимака до којих се дошло претресима електронских апарата, недосљедност њихових исказа мора бити цијењена као бојазан од посљедица поступка и бојазни од самих окривљених“. Посебно се истиче да су „и оне свједокиње које нису свједочиле у корист окривљених, па чак и свједок која се придружила кривичном гоњењу, заједно са свједоцима које су свједочиле у корист окривљених, преко бранилаца окривљених а не своје пуномоћнице, доставиле накнадно одобрење окривљенима за употребу овако сачињених фотографија и снимака“.

Адвокати осумњичених одбацују овакво резонирање наводећи да су у свијету фотографије достављање тзв. формулара са одоброњем (релеасе формс) у пракси скоро увијек иде на крају ако су фотографије прихватљиве за објављивање. Ова тврдња се може провјерити и на неколико портала фотографских агенција које нуде сличне услуге.

Такође, тврдња ВДТ-а да је изузети материјал са електронских уређаја „експлицитне“ и „порнографске“ садржине је у најмању руку упитна, не прави разлику између порнографије и еротике. Међу „доказима“ су и фотографије из реномираног америчког еротског магазина Плаyбоy (издање на руском језику) за који су радили и Гречин и неколико пута међународно награђивани фотограф Олександар Лишчински са сталним боравком у Холандији. Лишчински је иначе уско специјализован за еротске фотографије. Осим Плаyбоy-а објављивао је и за друге сличне магазине, портале и имао изложбе фотографија у Њемачкој и другим земљама ЕУ. Испод фото сесија Плаyбоy издања из 2019. и 2020. године стоје потписи Лишчинског као фотографа и Гречина као просторног дизајнера.

Један од бранилаца Гречина адв. Вук Јаредић је суду доставио налаз судског вјештака Др Николе Марковића из области историје умјетности, ликовне и примијењене умјетности. Др Марковић, је налаз радио на захтјев одбране, и наводи да је у „приложеном материјалу јасно уочљиво да је аутор (Лишчински) пажљиво и одговорно водио рачуна да се не појави никакав порнографски карактер или садржај који би евентуално био уочљив и препознатљив кроз експлицитно приказивање полних органа или осталих сеxуалних радњи“. Даље наводи да се „јасно види да овај фотографски материјал није настао у циљу било какве сеxуалне гратификације већ се јасно види ауторова потреба за естетским рјешењем којим покушава исказати свој стваралачки приступ“. Судски вјештак за ауторска права проф. др Миодраг Јовановић је у својој анализи, опет урађеној на захтјев Јаредића, навео да на основу исказа појединих дјевојака и сагласности истих излази да су „фотографије и снимци од 30.10.2023. ауторство и интелектуална својина Олександра Лишчинског, те да је „исти имао апсолутно право да дистрибуира, прода, поклони и објави наведене фотографије и снимке, те да ово право пренесе на трећа лица“.

Примјерци Плејбој магазина су уручени од адвоката одбране и доскорашњем предсједнику Вишег суда у Подгорици Борису Савићу приликом контроле оптужнице 14. маја ове године. На рочишту се тужитељка Ана Калезић није појавила. Адвокати и осумњичени су оштро напали наводе оптужнице и тражили одбацивање исте јер описана дјела не чине кривично дјело трговине људима. Четворка је у притвору већ пуних 8 мјесеци. Иако је просло више од 5 недјеља (од законски максимално дозвољених 15 дана за потврду, одбијање или враћање оптужнице) Виши суд и даље ћути. Не стајући ни на чију страну, ред је да се овај случај, стручно и изван разумне сумње расвијетли.

Аутор: Јово Мартиновић, Монитор

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: