Случај Ковачевић и хајка на Србе у Црној Гори

Пише: Михаило Братић

Логика хајке као инструмента једног тоталитарног система одавно је опробана у пракси црвеног и црног тоталитаризма и показала се успјешном у бројним случајевима. Хајкама су рјешавани унутарпартијски сукоби међу функционерима и сл, а хајкама су системски затиране идеје, традиције и снаге које нису одговарале режимским настојањима.

Данас, када су масовни медији развијенији него икада раније и када су методи манипулације и управљања друштвом доживјели свој историјски врхунац, такође бивамо свједоци хајки само суптилнијих и методолошки умјеренијих.
Наиме, док се некад нападало и на сам живот противника и његових структура, данас се игра на наратив, на идеју, дискурс који одређена особа или групација репрезентује. Тако заправо јавност постаје поље сукобљених наратива који бивају све више удаљени од саме реалности живота и вриједности просјечног човјека. Торстен Веблен је сличне процесе на Западу назвао „тријумфом имбецилних институција над реалним животом и културом“. Ја бих додао да поред тог тријумфа имамо један априоран тријумф, а то је триумф глобалистичких НВО елита над институцијама једне државе, или у случају данашње Европе скупа држава.

Такви процеси који се одвијају на нивоу цијеле европске цивилизације, а можда и шире нису мимоишли ни црногорску јавност и Црну Гору као државу. Наравно, овјде прије свега мислим на хајку која се води против градоначелника Никшића Марка Ковачевића.

У тој хајци предњаче грађанистички кругови и ултрацрногорски чији су репрезенти Драгиња Вуксановић и слични. Нарочито је занимљива кампања коју води круг грађанских медија, прије свега концерн Вијести, који због свог анти-ДПС става привлачи добар дио српског и просрпског становништва, па самим тим бива још опаснији. У разумијевању те хајке на Марка Ковачевића и свих њених политичких реперкусија озбиљно нам помаже колумна Жељка Ивановића „Демократе и Ура – смоквин лист ДФ-а“.

Зато је битно да управо тај текст који садржи мноштво спорних теза, а које су заправо у позадини цијеле хајке, до краја оголимо, раскријемо и покажемо на његове суптилне преваре као метод политичке манипулације.
Прва ствар коју Ивановић наводи јесте заправо спорна пјесма коју је Ковачевић пјевао па каже: „Или кад Марко и Јоле, односно Ковачевић и Вучуровић, објашњавају грађанима Подгорице, Никшића, Даниловграда, као и данашње Црне Горе, да стих “лелечу Турци, кукају буле” пјевају у славу наших храбрих предака којих се они, након 150 година, свако мало сјете“.

Дакле споран је један дио текста који се наводи. Али се не помиње да је сама пјесма пјевана на приватном слављу на коме је између мноштва осталих био и Ковачевић и да су на снимку сви присутни на ногама и пјевају исту. То показује да су осјећања везана за слободарске традиције и даље јака у колективном идентитету црногорских грађана, бар оних који се до краја нису одрекли и себе и тог идентитета.

Друга ствар, ако су спорни ти стихови, како онда оправдати Његоша? Како оправдати краља Николу када у пјесми Онам’ онамо каже „с огњишта милог бјежи ми куго зајам ти морам враћати већ“. Како оправдати цјелокупну народну поезију која је саткана у крвавој борби за ослобођење од отоманске империје? Нема одговора на та питања, јер ће апостоли грађанизма, онда можда доћи до закључка да је цјелокупна црногорска историја и традиција мрзитељска и најкасније геноцидна. Па није ли то један дах исте оне хајке која је Његоша хтјела прогласити геноцидним и забрањивати по црногорским школама. Једина разлика је у томе што је Његошева вриједност неупитна па се није упутно с њом завађати, а наравно градоначелник Никшића је легитимна мета и њему се не смије опростити што његује традиције Вучијег дола.

Како је цјелокупна колумна заправо порука УРИ и Демократама Ивановић наставља: „Ако је Демократама и Ури незамисливо да гласају са корумпираним ДПС-ом за скраћење мандата Скупштини која одавно у разноразним блокадама, зашто им онда бар толико, а требало би више, није отежано дисање у коалиционом загрљају са Марком Ковачевићем и његовим свјетоназором.“ Поред тога што је након дуго времена ипак признао да му срцу ближи ДПС, овдје је ипак кључна ријеч свјетоназор. И ту се враћамо на оно речено на почетку да циљ данашње хајке није личнпост него идеја и наратив, а у овом случају то је онај који не апсолутизује позиције и вриједности НАТО-а у Црној Гори.

Да би објаснио о каквом се свјетоназору ради он каже „Рецимо, ако је Марку Ковачевићу матична држава Србија, а српска елита, политичка и интелектуална, давно је прихватила стратегију казне, по могућности и истребљења браће по крви која су из ових или оних разлога, тијеком отоманске окупације, из православља прешла у ислам – зашто такву очито погрешну политику и свјетоназор ширити Подгорицом, Никшићем, Даниловградом и данашњом Црном Гором. Зар није мудрији приступ комшија из Албаније?! Тамо и данас, као и прије 100 година, када је и тамо извојевана слобода од Турака, живи (оквирно) 60 одсто муслимана, 25 одсто католика и 15 одсто православаца, али су национално сви они Албанци и не пријете једни другима!“

Дакле по њему је српска елита, а пошто елита води народ, тиме и народ у Србији суштински геноцидан према муслиманском живљу. Па како онда у Санџаку (Рашкој области) живи толики број Бошњака. Откуд то у сред Србије таква једна муслиманска национална мањина са завидним нивоом мањинских права гарантованих законом. Треба поћи у институцију Заштитника грађана у којој сам радио мјесец дана да се види како ти људи тамо озбиљно раде са локалним заједницама на побољшању статуса и права свих националних мањина, па тако и бошњачке. Дакле Ивановић свјесно пренебрегава истину о Србији као држави.

Затим, ни у другом дијелу цитата му истина није ништа ближа. Наиме он говори о Албанији и тобожњем етничком складу који тамо постоји. Ја бих га овим путем посавјетовао да погледа репортажу о Србима и Црногорцима који данас живе на сјеверу Албаније. Та репортажа рађена је у оквиру емисије „Квадратура круга“ на РТС-у и јасно показује какви су се асимилаторски процеси одвијали према српском народу, који су ишли до те мјере да се забрањују српска имена и презимена, а да не говорим о школама и црквама.

Крајња идеја свог писања колумнисте Вијести је представити Србију, а тиме и све оне који се са њом идентификују у Црној Гори, као заостале, примитивне, најкасније геноцидне. Наравно, како то постићи него методима лажи, манипулације и подвале наученим од Ивановићевих ментора са Запада.

Такође, индикативан је и моменат у коме се све ово дешава. Посебно је чудно што се посјета парламененту Србије из децембра активира, а уједно и инструментализује тек сада. И ту долазимо до онога што је практична примјена цијеле ове хајке, а то је заправо одавно задати задатак из „амбасада Квинте“ – изолација Демократског фронта као аутентично српске коалиције из система власти. Сав овај негаторски и манипулаторски наратив према Србији и према српској заједници у Црној Гори, суштински јесте један инструмент за сегрегацију српског народа, која се првенствено проводи на политичкој равни. Јер ако у систему управљања нема српских представника онда ће се врло лако, корак по корак проводити експериментални процеси преумљења Црне Горе у грађанистичку и „геј френдли“ анти-Србију.

Најновији наводи Милана Кнежевића о састанку Спајића и Абазовића са америчком амбасадорком само иду у прилог наведеним тезама. Такође у исто вријеме се дешава отопљавање односа између УРЕ и Демократа, донедавно крвних непријатеља. Индикативна ствар је и то што Жељко Ивановић у свему томе пише још једну колумну у којој потпуно отворено агитује за коалицију центра (Демократе, УРА, Европа сад). Када слику погледамо са дистанце видјећемо политичаре на терену, НВО и медијски сектор и америчку амбасаду. Није ли то свето тројство наранџастих револуција широм европе?

Зато је важно да се у овим неизвјесним временима све што је српско широм региона сабира и снажи око неупитних вриједности и интереса нашег народа и да не насједамо на подвале грађанизма, глобализма и осталих пошасти модерности. Наравно, да и поред тога останемо нормални и кооперативни партнери свима који хоће да сарађују и граде регион на бази међусобног поштовања, толеранције и разумијевања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: