Случај Наваљни: покушај атентата, или нова монтажа!?

Пише: Игор Дамјановић

У вријеме док су протести у Бјелорусији били на врхунцу, свијет је обишла вијест да је руски политичар Алексеј Наваљни, кога на Западу често називају «главним противником предсједника Путина» у тешком стању хоспитализован у болници града Омска. Његове присталице одмах су објавиле да се ради о тровању.

Посљедње што је овај истакнути руски опозиционар попио била је шоља чаја на аеродрому у сибирском граду Томску, одакле је полетио за Москву, да би када је осјетио тегобе авио слетио у Омск, који је био на траси лета. Након хоспитализације констатован је «поремећај у метаболизму, усљед пада угљених хидрата», што је наведено као вјероватни разлог могућих здравствених тегоба. Трагови тровања, инфаркта, можданог удара и инфенције корона вирусом нису констатовани.

У болницу у Омску одмах је стигао тим њемачких љекара и на захтјев породице Наваљни је након 2 дана пребачен у берлинску клинику «Шарите». Ни више од 10 дана није било довољно довољно њемачким љекарима да дефинитвно потврде да је тровање у случају Алексеја Наваљног, чије се стање описује као стабилно, уз неопходност одржавања стања индуковане коме.

Међутим неких ближих података о резултатима анализа њемачки љекари за сада нису саопштили, уз штуру формулацију да се «ради вјероватно о тровању супстанцом из групе активних материја холинестеразе.» Словеначки љекар Андреј Трампужа, запослен у берлинској клиници у којој је хоспитализован Наваљни, за «Слободну Далмацију» навео је да се у конкретном случају ради «вјероватно о тровању сличном оном од кога већ у истој болници лијечио такође руски опозционар Пјотр Верзилов», иначе бивши муж Надежде Толокољникове, једне од чланица панк групе Пуси Рајот.

У московској болници гдје се Верзилов примарно обратио за помоћ 12. септембра 2018-е, као разлог здравствених проблема прелиминарно је констатовано «тровање, односно предозирање наркотицима». Три дана касније, 15-ог, пребачен је у берлинску клинику «Шарите», гдје је већ 18. септембра констатован његов опоравак, уз формулацију да «постоји велика вјероватноћа тровања».

Након отпуштања из берлинске болнице, Верзилов је оптужио наравно руску владу за покушај убиства тровањем. То што берлинска клиника и у случају Наваљног не наводи да конкретније резултате испитивање параметара и показатеља који би потврдили да је ријеч о тровању оставља простор за спекулације, које иду до изједначавања са већ помало заборављеним случајем Скрипаљ.

Неколико дана по доласку Наваљног у Берлин, њемачка државна агенција Дојче Веле покушала је да повуче паралелу са случајем тровања бившег официра ГРУ Сергеја Скрипаља и њеогове ћерке у Лондону, у марту 2018 .године. Скрипаљ је иначе ухапшен 2004. године и осуђен у Русији на робију због шпијунирања у корист Велике Британије. Из затвора је изашао 2011. године, слободно отпутовао и наставио да живи у Великој Британији.

Званично је саопштено да су отровани агенсом «Новичком», наводно биолошким оружјем које су развијали СССР и касније Русија. Скрипаљи су се након неколико мјесеци опоравили и преселили трајно на Нови Зеланд под измијењеним идентитетима. Овај инцидент послужио је као повод за жестоку кмапању против руске владе на Западу и протјеривање руских дипломата у земљама чланицама НАТО и ЕУ, укључујући и Црну Гору. У свом коментару Дојче Веле упадљиво је питала «да ли је и Наваљни отрован новичоком».

Индикативно је да током њиховог лијечења и касније када су отпуштени из болнице Сергеј Скрипаља и његова ћерка ниједном се нису појавили у јавности, што је потпуно супротно са случајем Александра Литвињенка из 2006. године, такође одбјеглог руског агента наводно отрованог полонијумом у Лондону.

Његови последњи дани и обраћања из болесничке постеље попримили су карактер ријалити смрти, за коју је оптужен врх руске државе. Тајмниг инцидетна са Наваљним долази у проблематично вријеме за Кремљ, пошто су 13. септембра планирани регионални избори у Русији. Сам Наваљни у Сибиру је боравио у сврху антизборне кампање и инцидент који се догодио, или је исконструисан, без сумње допринијеће компромитацији изборног процеса.

Наваљни је раније хапшен због корупције, у вријеме док се налазио на мјесту савјетника губернатора Кировске области Никите Белиха. Након изласка из затвора улази у политику, себе представио као жртву завјере, руску власт често оптуживао за корупцију, критиковао државне субвенције Чеченији и другим републикама Каваказа, под шовинистичком паролом: «Доста смо хранили Кавказ».

Себе је успио наметнуо као лидера либералне опозиције, која машта о повратку Јељцинових времена «братства» са САД и ЕУ. Постигао је релативан успјех на изборима за градоначелника Москве 2013. када је освојио 27% гласова. Симулирао је кандидатуру на предсједничким изборима 2018. године, која је одбијена због невалидне документације, што је покушао да искористи за пропаганду да се Владимир Путин кобајаги њега као противкандидата веома препао.

Последњи коме би било у интересу инцидент Алексеја Наваљног у моменту комплексиних регионалних избора је владајући режим. Наиме, у појединим регионима владајућа Јединствена Русија губи примат у односу на комунисте, односно екстремно-националистички ЛДПР у региону Хабаровска.

Такође, није искљчено да овај инцидент буде на Западу коришћен и против предсједника Бјелорусије Александра Лукашенка, који је Наваљног неколико дана прије хоспитализације у Омску оптужио да активно учествује у организацији опозиционих протеста у Минску.

Прочитајте још:

Ла Република: За Црну Гору је најбоље да „краљ“ Мило абдицира

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: