Случај “Панда“: Ђавољa работа, ђавољег адвоката

Данашњи ударни наслов Вечерњих новости: “Масакр у Пећи, дело ЈСО“, на веома тенденциозан, проблематичан и непрофесионалан начин извјештава о једном од најбруталнијих злочина који су се догодили на Косову и Метохији. Као најаву данашње судске расправе поводом тужбе за клевету бившег начелника СДБ Србије Радомира Марковића против сарајевског адвоката Душка Томића, Новости објављују разговор са туженом страном.

Спорно је чак и само представљање благо речено контроверзног Душка Томића, у широј јавности познатог и као ђавољи адвокат. Наводи се да је дотични “својевремено радио контраобавештајној служби савезне полиције“, институцији која никада није постојала, јер контраобавјештајна дјелатност потпада под дјелатност војне безбједности. Прећуткује се такође чињеница да је Душко Томић полицију напустио још далеке 1984. године. Као крунски доказ за у наслову наведену монструозну конструкцију, наводи се забиљешка о наводном Томићевом приватном разговору са већ дуже од деценије мртвим Цвјетином Милинковићем – руководиоцем неименованог одјељења СДБ на Косову и Метохији током деведесетих.

Иначе адвоката Томића директно је оптужио Милорад Пелемиш – бивши командант 10. диверзантског одреда ВРС и недавни свједок одбране генерала Ратка Младића, за нуђење 300.000 марака мита да лажно свједочи да је стријељање муслиманских заробљеника у Сребреници директно надгледао Јовица Станишић и специјална јединица МУП-а Србије, те да за исти износ лажно комромитује Мехмеда Жилића, да је у рату био српски агент и тако посредно спријечи његов избор на функцију министра унутрашњих послова Федерације БиХ.

Душко Томић је заступао личности разних профила, почев од политичара оптужених за корупцију, преко неколико неколико хашких оптуженика па до новопечене звијезде ријалити програма Змаја од Шипова. Крајем осамдесетих, Душко Томић био је покретач пројекта “Дјечије амбасаде“. Имајући у виду његову дјелатност последњих година, поставља се питање шта је овог човјека навело да рад са малишанима замијени послом ђавољег адвоката и свјесно манипулише смрћу невиних младића? Према горе поменутом Милораду Пелемишу, Томић се у адвокатури обрео уцијењен одређеним компромитујућим материјалима од стране функционера некадашње ратне службе бошњачке службе беубједности АИД, те да је сва његова дјелатност усмјерена у спровођењу интереса тамних сарајевских кругова моћи.

Ипак од иступа ове максимално компромитоване личности, више забрињава непрофесионални начин извјештавања најтиражније новине у Србији. Дати онако морбидан наслов на ударној страни о једној болној теми, реметити мир невино убијене дјеце и продубљивати бол њихових породица, а све због забиљешке приватног разговора са већ дуже од деценије мртвим човјеком и наводно посредних сазнања оперативаца британског МИ-6, представља сумрак новинарства.

Ако је већ спорна забиљешка можда и стварно сачињена, како тврди Томић 12. јуна 2004, индикативно је зашто се потеже баш данас и зашто добија неоправдану медијску пажњу и некритички третман? Стога поставља се с правом питање, да ли се овдје ради тек о пуком новинарском пропусту и бестијалном похлепом за сензационализмом, или смишљеној манипулацији повезаној са најављеним промјена Устава Србије и почетку припреме јавности за признање независности лажне државе Косово?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: