Случај пуковника Алексића: И даље се „избјегава“ провјера Алексићевог алибија

Истраживачки центар нашег портала сазнаје да су, у поступку који се води против пуковника Радована Алексића, одлуком вијећа Вишег суда у Подгорици о враћању оптужнице Вишем државном тужилаштву на допуну истраге, затражена нека нова вјештачења у року од два мјесеца са могућношћу продужења истог.

Суд је пропустио прилику да обустави овај, по свему необичан кривични поступак, јер у оптужници, како сазнајемо, нема апсолутно никаквих доказа против овог држављанина Србије.

Све се по свему судећи заснива на тужиочевом произвољном, погрешном и манипулативном (да ли и намјерном?!) тумачењу околности под којима је дошло до напада на полицијског службеника Предрага Шуковића, па чак и произвољном тумачењу исказа неких лица. Иако је оваквом одлуком Суда проблематизована цјелокупна четворогодишња истрага истрага, ипак је чудно да није дат налог Тужилаштву да се коначно провјери Алексићев алиби и утврди гдје се он налазио 11. јула 2016.године.

И чему све радње и активности, чему ово малтретирање невино окривљеног и чему бламажа државних институција ако се пуковник Алексић у вријеме извршења кривичног дјела, налазио ван Црне Горе.

Од самог почетка овог кривичног поступка, пуковник Радован Алексић је негирао извршење кривичног дјела уз напомену да се дана 11. јула 2016. године, у вријеме када је Подгорици извршено предметно кривично дјело, он налазио у Београду одбацујући било какву повезаност са тим догађајем.

О његовом боравку Београду, како сазнајемо, постоје чврсти докази са којима ће се на крају сви морати суочити и који се не могу игнорисати.

Пуковник Алексић је, на почетку овог поступка, Тужилаштву а недавно и вијећу Вишег суда којим је предсједавао Борис Савић, крајње добронамјерно, предложио да се коначно изврши провјера гдје се он налазио тога дана када је у Подгорици извршено кривично дјело које се њему ставља на терет. Као што знамо, и као што смо објављивали, Тужилаштво је ту чињеницу једноставно игнорисало, што јасно говори да њима и није у интересу утврђивање истине и разјашњавање покушаја убиства Предрага Шуковића, већ намјера да се пуковнику, као српском држављанину, подметне кривично дјело које није починио он, већ неко други.

И тај неко се, сасвим је сигурно, налази у под нечијом заштитом у Црној Гори. Такав закључак произилази из циља овог монтираног процеса а он је примарно – заштита стварних налогодаваца и починиоца покушаја Шуковићевог убиства.

Постоје и неки други, не мање важни, прикривени циљеви који су везани за пуковника Алексића а они се односе на обрачун са њим и наставак су једне кампање која у Црној Гори води деценијама против овог југословенског и српског официра.

Како сазнајемо, на контроли оптужнице је било ријечи о томе уз обећање самог Алексића да ће све детаљно појаснити током судског поступка уколико до њега дође. Не само што је Тужилаштво игнорисало Алексићев алиби, већ се одважило да обмањује јавност о реализацији међународне правне помоћи раализоване са Републиком Србијом тврдећи да је иста реализована али да надлежни органи Србије нису доставили комплентну информацију о пуковниковом кретању у наведеном времену, па је истрага морала дуго трајати. И не само то, тужилац Жељко Томковић и његова надређена тужитељка Весна Јовићевић су игнорисали захтјеве Алексића за увид у садржај међународне правне помоћи иако је то од њих више пута захтијевано.

Поставља се питање, зашто се тужиоци понашају као да за пуковника Алексића закони не важе? И да ли то значи да Весни Јовићевић и Жељку Томковићу није познато да су дужни једнако третирати доказе који Алексића, као осумњиченог, терете и доказе који му иду у прилог? Или су једноставно, као државни службеници и људи, изгубили осјећај за правду и осјећај да због њиховог, најблаже речено непрофесионалног и нељудског односа, неко пати без икаквог разлога.

То се посебно односи на Весну Јовићевић, чија улога је, како сазнајемо, заједно са појединим службеницима полиције, кључна у овом, по бешчашћу и бруталности, незабиљеженом кривичном поступку, у коме је, без икаквог разлога, подметнуто једном човјеку, при том држављанину Србије, тешко кривично дјело, ни мање ни више него покушај убиства, да би се у наставку годинама истрајавало у намјери да се он осуди за нешто што није починио. Није потребан коментар таквог понашања Тужилаштва и Управе полиције.

Иако је Суд пропустио прилику да да налог Тужилаштву да конаћно провјери Алексићев алиби, одлука о враћању оптужнице на допуну има и неке позитивне ефекте и представља један мали шамар Тужилаштву Весне Јовићевић.

Поставља се питање, шта би са оним „чувеним“ вјештачењем судског вјештака др Немање Радојевића који је израдио лажни налаз, пун конструкција, неистина и подвала, због којег је Алексић завршио у притвору?

Најплаћенији црногорски вјештак Немања др Радојевић је чак намјерно мијењао Алексићеве личне податке само да би направио подвалу и оптужио невиног човјека чиме је починио кривично дјело и тешку злоупотребу положаја. На ту злоупотребу је лично пуковник Алексић указао тужиоцу Томковићу, који је све то игнорисао.

Тужилаштво је игнорисало и Алексићеве примједбе у вези видео материјала, које се односе на чињеницу да су видео снимци, којима се ништа не може ни доказати у вези овог кривичног дјела, и који су резултат очигледне монтаже и преправки вршених само да би се оставио утусак да то може бити пуковник Радован Алексић. Видео снимци очигледно служе само за манипулацију и подвалу и ништа више.

Осим тога, одлуком Суда елиминисан је и лажни полицијски извјештај о Алексићевим преласцима државне границе у коме је гранична полиција, на чијем челу је био Веско Дамјановић, својевремено тврдила да је пуковник Алексић ушао у Црну Гору 26. јуна 2016. и да се, након извршења кривичног дјела, скривао у Подгорици.

И ту неистину је тужилац прихватио и чак унио у наредбу за спровођење истраге уз неистину да „осумњичени није био доступан“. И опет је тужилац игнорисао упозорење одбране да то није тачно и да је Алексић у том периоду девет пута прелазио државну границу.

У наредном периоду, сасвим извјесно, доћи ће тренутак када ће Весна Јовићевић и Жељко Томковић, црногорској и широј јавности, али и правосудним органима ове државе, објасне ко је њима први саопштио да је пуковник Радован Алексић починио предметно кривично дјело и ко им је дао налог да истрага иде у том правцу.

Јасно је да то није почело „препознавањем на видео снимку и пријавом из освете бивсих колега“ како годинама слушамо. Вријеме све јасније показује да заправо, преко Весне Јовићевиц и Жељка Томковића, пут води до налогодаваца овог монтираног кривичног постука.

Након одлуке Суда о враћању оптужнице на допуну истраге оправдано се поставља питање – да ли се, након свега, може вјеровати новим вјештацима и ослонити на резултате нових вјештачења ако ће они поступати по налогу оваквих тужилаца и службеника полиције.

Преглед кретања пуковника Радована Алексића у периоду јун – октобар 2016. године

Дана 26. јуна 2016. године ушао у Црну Гору на граничном прелазу Бијело Поље.
Од 26. јуна до 4. јула 2016. године борави у Подгорици
Од 4. јула до 17. јула 2016. године борави у Београду
Од 17. јула до 6. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 6. августа до 11. августа 2016. године борави у Београду
Од 11. августа до 29. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 29. августа до 09. септембра 2016. године борави у Београду
Од 9. септембра до 19. септембра 2016. борави у Црној Гори
Од 19. септембра до 26. септембра 2016. борави у Београду
Од 26. септембра до 2. октобра 2016. години борави у Црној Гори.
Дана 2. октобра 2016. године лишен слободе на граничном прелазу Добраково при изласку из Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: