Случај пуковника Алексића: И након четири године све враћено на почетак

Тачно је прошло четири године од када је 11. јула 2016. године у центру Подгорице, хицима из ватреног оружја, рањен Предраг Шуковић, некадашњи начелник Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције у Управи полиције Црне Горе.

Након три мјесеца од тога догађаја, тачније 2. октобра 2016. године, на граничном прелазу Добраково код Бијелог Поља ухапшен је пуковник Радован Алексић, држављанин Србије, због сумње да је баш он наводно покушао лишити живота Предрага Шуковића.

Иако је Алексић негирао извршење кривичног дјела, одбацујући било какву везу са тим догађајем уз тврдњу да уопште не познаје Предрага Шуковића, и да се, у вријеме напада на њега, он налазио у Београду, истражни органи су једноставно игнорисали ту чињеницу, лишили слободе овог српског држављанина и покренули истрагу која још увијек није завршена.

Истражни органи су пуне четири године углавном вршили нека унапријед намјештена вјештачења и вјештачења, која и нису много битна за доказивање овог кривичног дјела, при чему су константно обмањивали јавност о реализованој међународној правној помоћи са Републиком Србијом уз тврдњу да надлежни српски органи нису доставили потпуне информације чиме су правдали дуго вођење истраге.

Временом се показало да, не само што Тужилаштво није тражило потребне информације од Србије, већ је оно, одуговлачећи овај поступак, уложило значајан напор да пуковник Алексић остане без важних доказа о свом боравку у Београду, рачунајући на рокове чувања појединих података, посебно оних који се односе на телефонски саобраћај и контролу кретања.

Сазнајемо да је та, по свему судећи подмукла намјера црногорских тужилаца на вријеме уочена и осујећена при чему им није помогло ни разумијевање које су имали од неких појединаца и интересних група у Београду.

И након четири године такве истраге Више државно тужилаштво на чијем челу се налази Весна Јовићевић подиже оптужницу у којој није садржан нити један доказ да је Алексић починио предметно кричичног дјело, у којој се све заснива на манипулацији тужиоца, лажним вјештачењима, монтираним снимцима, изјавама претходно инструисаних лица и многим другим подвалама.

Као резултат свега тога имамо враћање оптужнице на допуну истраге од стране Вишег суда са налогом Тужилаштву да се изврше додатна вјештачења видео материјала ради одређивања неких параметара, што би опет требало послужити као даљи путоказ за додатна вјештачења.

Давањем оваквог налога Суд је вратио Тужилаштво и полицију на почетак поступка, у октобар 2016. године указујући на оно што је Алексић и његова одбрана у старту предочила, а то је лажни извјештај вјештака Немање Радојевића и монтирани видео снимак којим се ништа и не доказује.

Није јасно, шта ће се постићи овим додатним вјештачењима!? Ствари су овдје очигледне, све се врти у круг са могућношћу да потроше још четири године, при чему им ништа не значи што је пуковнику Алексићу ограничено кретање, што је изложен различитим притисцима и што су му све вријеме ускраћена права у поступку.

Основно је питање – зашто се избјегава провјера Алексићевог алибија и игнорише чињеница да се он 11. јула 2016. године налазио у Београду.

Преглед кретања пуковника Радована Алексића у периоду јун – октобар 2016. године

Дана 26. јуна 2016. године ушао у Црну Гору на граничном прелазу Бијело Поље.
Од 26. јуна до 4. јула 2016. године борави у Подгорици
Од 4. јула до 17. јула 2016. године борави у Београду
Од 17. јула до 6. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 6. августа до 11. августа 2016. године борави у Београду
Од 11. августа до 29. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 29. августа до 09. септембра 2016. године борави у Београду
Од 9. септембра до 19. септембра 2016. борави у Црној Гори
Од 19. септембра до 26. септембра 2016. борави у Београду
Од 26. септембра до 2. октобра 2016. години борави у Црној Гори.
Дана 2. октобра 2016. године лишен слободе на граничном прелазу Добраково при изласку из Црне Горе.

На то питање ће на крају морати одговорити Весна Јовићевић и они који су њеним тужиоцима дали налог да се истрага усмери према пуковнику Алексићу и на тај начин подметне тешко кривично дјело са којим он нема никаквих додирних тачака. На крају ће и државни органи Србије имати прилику да се изјасне око свега, не због Алексића – он је потпуно небитан, већ због показивања односа према својим држављанима у иностранству, као и односа према обавезама које налажу закони државе Србије. Црногорска страна је пак имала довољно времена да истражи око Алексића све што је интересује, од наводног обавјештајног дјеловања против Црне Горе, ратова деведесетих, преко 7. батаљона, редарских слузби, разних војски и паравојски, кривичних дјела, злоупотреба и свега онога за што су га прозивали режимски медији и представници власти у Црној Гори након хапшења.

И након свих тих прозивки опет долази питање – зашто се избјегава провјера његовог алибија? Интересантно, то питање, на начин како би требало, не постављају ни медији, ни режимски, али ни они други. То је једино, поред нашег портала, поставио портал ФОС медиа и новинарка Анђела Ђикановић, која је одмах након неколико дана ухапшена због наводне објаве да се јединице РОСУ ангажују у Црној Гори.

Да ли је она баш због тог текста ухапшена показаће вријеме.
Истражним органима је само битно да се заштите стварни налогодавци и извршилац напада на Шуковића, што је и примарни циљ овог монтираног процеса и уједно обрачунају са пуковником Алексићем из разлога који су познати, а они леже у чињеници да је он са својим службеницима, у једном дужем временском периоду, имао увид у многа дешавања на простору Црне Горе гдје су своју штеточинску дјелатност испољавали многу актери од којих су неки и данас активни.

Пуковник Алексић је у службама безбједности познат као велики противник злоупотреба служби безбједности, посебно оних гдје се службе безбједности појављују као налогодавци убистава и других тешких кривичних дјела и један је од најзаслужнијих што војнобезбједносни систем некадашње заједничке државе Србије и Црне Горе, на простору Црне Горе, није увучен у сферу незаконитог дјеловања и што није, на било који начин, срастао са црногорским системом безбједности.

Управо је због тога њему и подметнут покушај убиства Шуковића, полицијског функционера познатог по покушају да се избори са криминалом појединаца у државном врху Црне Горе. Неко је овом подвалом хтио компромитовати Алексића и безбједносни систем Србије и та чињеница је јасно предочена и предсједнику судског вијећа Борису Савићу у Вишем суду у Подгорици на контроли оптужнице.

У интензивној медијској кампањи која је 2016. године вођена против пуковника Алексића, остала је забиљежена изјава генерала Благоја Граховца коју је пренио и РСЕ у којој он наводи да је у питању монтиран процес по угледу на Орлов лет и позива Алексића да отворено и јавно каже све што је открио и што зна о дјеловању, како он то каже, удбашког криминалног тумора. Надамо се да ће Алексић током суђења имати у виду ову сугестију генерала Граховца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: