Случај пуковника Алексића: Улога Синише Стојковића – имао сукоб са Шуковићем па руководио радњама у истрази
Пуковник Радован Алексић
Када се анализира сукоб Предрага Шуковића са Душком Марковићем и Веселином Вељовићем мора се узети у обзир и улога појединих службеника полиције који су функционално и интересно повезани са двојицом поменутих функционера.
Посебну пажњу заслужује Синиша Стојковић, чији сукоб са Шуковићем није само неспоразум и просто мимоилазење у професионалној равни већ се ради о сукобу који се завршавао међусобним хапшењима.
Подсјећамо, подгоричка полиција је 2015. године приводила Предрага Шуковића због оптужбе да је са налога под именом „Босс“ поставио четири коментара којима је наводно угрозио личну безбједност тадашњег потпредсједника Владе Душка Марковића. Током те истраге Шуковић је, пред полицијом и Тужилаштвом, изјавио да је поступак покренут јер су Душко Марковић и Веселин Вељовић огорчени на њега због истраге коју је водио за илегалну производњу и шверц цигарета коју је организовао „Мојковачки клан“, како их је назвао, потенцирајуци да ту квалификацију користи као грађанин.
Шуковић је, након саслушања у Основном тужилаштву, за организацију хапшења јавно прозвао и оптужио Синишу Стојковића и тзв. Мојковачки клан на челу Душком Марковићем и Веселином Вељовићем.
„Цијела ова данашња акција била је смишљена да се компромитујем у јавности и да се пошаље упозорење због фабрике у Мојковцу. Све је координирао Синиша Стојковић, војник Веселина Вељовића, да ми се освети, јер сам га хапсио 2012. године када је пријетио тужитељки Љиљани Кликовац. Само што сам ја тада имао налог специјалног тужиоца да га ухапсим, да му извршим претрес кућа, станова, кафића и пословних простора. То је разлика. Вјероватно је хтио да ме стави у исти кош са њим”, казао је након хапшења Шуковић за дневни лист „Вијести“.
Ко је Синиша Стојковић
Шира јавност је за Синишу Стојковића чула након што је хапшен у децембру мјесецу 2012. године због оптужбе да је вршио притисак на тужитељку Љиљану Кликовац да одустане од гоњења Миленка Рабреновића, бившег шефа обезбеђења Веселина Вељовића.
Рабреновић је сумњичен да је током 2011. године у два наврата пријетио новинарки „Вијести“ Оливери Лакић и њеној породици након текстова Лакићеве о шверцу цигарета из фабрике „Тара“ у Мојковцу.
Међутим, 2013. године одбачене су оптужбе против Стојковића уз образложење „да није могао вршити притисак на тужитељку јер није имао ауторитет службе иза себе!“.
Недуго након тога Стојковић је распоређен у Будву а 2015. године добија унапређење и постављење у Подгорицу на мјесто шефа криминалистичке полиције у ЦБ Подгорица.
Овај полицијски службеник, по свему судећи, „познат“ по томе што нема проблем да буде „Србин кад затреба“ са знатном личном имовином (куће, станови, локали, пословни простори) и повјерењем које ужива код Душка Марковића и Веселина Вељовића убрзо добија и поверљиве специјалне задатке попут оних да своју кућу у насељу Стари аеродром уступа за смештај затвореника из Гватанама, као и смјештај подметнутог полицијског оружја за аферу тзв. Државни удар о чему је јавност имала прилику да се упозна.
Свједок сарадник Саша Синђелић тада намјешта Паји Велимировићу ”преко својих веза” у Подгорици ”сигурну” кућу за складиштење оружја на Старом Аеродрому. Упућује га да преузме кључеве и ”погледа” кућу да ли је довољно добра и безбједна. Испоставиће се да је то кућа високог полицијског функцонера, тадашњег шефа криминалистике за Подгорицу, Синише Стојковића.
Стојковић је са позиције шефа криминалистике, према изјави Шуковића, наредио његово хапшење и привођење и то због поменутих коментара на порталу Вијести којима је наводно угрожена безбједност Душка Марковића, што је било непотребно ако се има у виду да је Шуковић био доступан полицији. Највјероватније је то учињено из освете јер је Шуковић хапсио Стојковића 2012. године.
Подсјећамо, због коментара на порталу Вијести и наводних пријетњи Душку Марковићу, Шуковић је 2016. године осуђен на условну казну да би убрзо, након првостепене пресуде, на њега био извршен напад из ватреног оружја у строгом центру Подгорице 11. јула 2016. године.
Сукоб Шуковића са полицијским службеницима није ништа значио тужиоцима Жељку Томковићу и Весни Јовићевић јер су они, то је више него очигледно, изабрали страну у том сукобу.
Као што је познато, три мјесеца након рањавања Шуковића, због сумње да је извршио кривично дјело, лишен је слободе пуковник Радован Алексић држављанин Србије упркос чињеници да он не познаје Шуковића нити се на било који начин може довести у везу са покушајем његовог убиства, нити у везу са лицима са којима је Шуковић био у сукобу и упркос чињеници да се у вријеме извршења кривичног дјела налазио у Београду.
И на крају – инспектори Синише Стојковића су ангажовани да раде на предмету који су сами формирали за случај пуковника Радована Алексића.
И тако је, чини се фарса од овог случаја постала комплетна.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
O Stojkoviću ne treba trošiti riječi, ali Šuković ispade žrtva. Čovjek od najvišeg povjetenja Boža Vuksanovića, koji u sukob sa vrhom policije nije ušao iz političkih razloga ili neslaganja u načinu rada kako sada želi to predstavite i sebe preporučiti novoj vlasti. On je očigledno ušao u sukob sa mojkovačkim klanom, odnosno sukob koji traje godinama izmedju dvije strukture vladajuće klike. Takođe, postavlja se pitanje zbog čega je ćutao kao riba, sve do danas kada je u pitanju pukovnik Aleksić. Što se ne sjeti da kaže dok ga je KATNIĆ tamničio, ljudi Aleksić nije pucao u mene. O Stojkoviću, kako rekoh na početku ne bih trošio riječi, sve napisano u tekstu je živa istina. A ovih „opozicionara“ poput Šukovića nas poštedite.
Slucaj Aleksic je karakteristican primjer ditatorskog rezima Montenegra.
Ima li neko da izbroji Stojkoviceve stanove, kuce i poslovne prostore u Podgorici i Budvi.
Aleksic nema veze sa ovim Sukovicem. To su mu smjestili Milo i Dusko da mu se osvete za sve sto je radio protiv njih i da ga kompromituju. Ovaj Stojkovic je obican pandur i on je samo radio ono sto mu sefovi kazu. Nije on toliko bitan. Doduse bio je obavezan da odbije takav nalog.
Kakav je Stojkovic covjek pokazuje i to sto je ustupio svoju kucu da se smjesti oruzje policije za Drzavni udar gdje je trebao da se navuce onaj general Dikic. Kakav monstrum treba biti pa da neko ovako postupe prema ovom pukovniku. A zna da to nema veze sa istinom.
Stojkovica bije glas da je povezan sa pripadnicima kriminalnih klanova. To je javna tajna u Crnoj Gori. On i jos jedan sluzbenik. Zasto o tome ne pisete. Ove pandurske namjestaljke su svima poznate. Dobro je ovaj Aleksic prosao te ga nisu izdevetali da prizna ono sto nijr ucinio. Svi smo vidjeli sta prije neki dan uradise onome momku u Danilovgradu. I nikome nista.
Trebalo bi provjeriti kako je i kada je Sinisa zavrsio fakultet i da li je tacno da je zavrsio Pravni fakultet u Kragujevcu. Uz put nije lose provjeriti kako je Dusko Markovic tamo nekada davno polagao ispite. Ima jos svjedoka koji to pamte.
„Državni udar“ postaje sve veća sprdnja! Znači, saradnik Prdnjave i Radijatora je krio oružje u svojoj kući za „teroristkinju Branku Milić i ostale komandose“? A bidon od Katnića previdio to?
Ovaj inspektor je svojevremeno klepio ogroman poslovni prostor u vojnoj zgradi u Podgorici i tako poceo biznis. Vojska je istrazivala tu kombinaciju i uhapsila vojnog pravobranioca zbog muljanja sa poslovnim prostorima.
Sinisa vazi za jednog obicnog reketasa i krimosa i nista vise. On je spona Duska Markovica i Veljovica sa tuziocima Vesnom Jovicevic i Zrljkom Tomkovicem. Tom linijom je spakovano Aleksicu. E moj brale.
Stojkovic je upetljan do guse u sve ovo. Novinari iz In4s otkrili toplu vodu.
A KO JE IMAO NAMERU DA LIKVUDURA ONU SMRDLJIVU TRANJU DUSKA MARKOVICA. KO BI POGANIO RUKE NA NCUVENI POGA KOJI SAMO NESOJ MOGAO DA IZRODI. TAJ OKUPIO APARAT OKO SEBE DA GA CUVAJU DOK MOZE DA KRADE, LAZE I SVE NEPOCASTIVE I NELJUDSKE RADNJE. JGA SAD PRAVAC ILI U SPUZ ILI NA BJELASICU DA BKEJI SA KOZAMA I IVCAMA !