СЛУЧАЈ ПУКОВНИКА АЛЕКСИЋА: Улога Вишег државног тужилаштва и тужилаца Жељка Томковића и Весне Јовићевић

У вођењу монтираног кривичног поступка против пуковника Радована Алексића, због наводног покушаја убиства полицијског службеника Предрага Шуковића у јулу мјесецу 2016. године, како смо и до сада извјештавали, врло важну улогу има Више државно тужилаштво (ВДТ) у Подгорици на чијем челу се до скоро налазила Весна Јовићевић.

Недавно је пуковник Алексић у једном јавном обраћању саопштио да је овај монтирани процес покренут по налогу појединаца из државног врха и безбједносног сектора Црне Горе а реализовала Управа полиције и Више ДТ у Подгорици.

Поступак против пуковника Алексића није покренут пријавом Ахма Хајдарпашића из Сарајева какво је то пласирано широј јавности већ је кривично дјело – убиство у покушају на штету Предрага Шуковића њему подметнуто плански искључиво да би се заштитили стварни налогодавци, организатори и извршилац предметног кривичног дјела и уједно црногорске службе безбједности обрачунале са њим из разлога који немају никаквих додирних тачака са Предрагом Шуковићем.

Наводна пријава Ахма Хајдарпашића и његова изјава на штету пуковника Алексића је искоришћена само као изговор и оправдање Тужилаштву и полицији за покретање и вођење овог монструозног процеса, иако његова изјава са становишта доказа не значи апсолутно ништа јер је она резултат личне процјене и перцепције о нечему што је снимљено техничким средством.

То именованог Хајдарпашића не ослобађа одговорности за изговорене лажи по налогу оних који су га ангажовали за ову ролу, а поготово што су оне резултат његове криминалне свијести и помраченог менталног склопа из кога је 2019. године произашло оно познато брутално вријеђање Светог Василија Острошког, наше највеће светиње чиме су до краја повријеђена вјерска осјећања православаца на најбруталнији могући начин.

Све што је у овом поступку до сада урађено, све активности истражних органа, сва вјештачења, изјаве наводних свједока, разне анализе комуникација, провјере, реализација сарадње са другим државама, све процесне радње и поступци су унапријед били срачунати да се Алексићу подметне кривично дјело које није починио он већ неко други.

„Намјера да се мени подметне кривично дјело је саставни дио плана да се убије Предраг Шуковић“ био је недавно конкретан пуковник Радован Алексић. Ова његова изјава представља озбиљно упозорење за све у Црној Гори јер указује на могуће постојање структуре лица која убија људе, па своја злодјела, уз помоћ државних структура, подмеће другим лицима, а касније чак и утиче на истрагу и ток цијелог кривичног поступка, што доста говори о карактеру државних институција и државе у цјелини.

Међутим, сада је већ сасвим јасно да у досадашњем току овог монтираног поступка важну улогу има Више ДТ и то, прије свега, досадашњи руководилац тог органа Весна Јовићевић и тужилац који води истрагу Жељко Томковић. Једно вријеме истрагу је водила и тужитељка Данка Ивановић Ђерић која се, како сазнајемо, добро уклопила у конструкцију цијелог случаја и ревносно одрађивала све оно што се од ње и очекивало.

Без Вишег ДТ овај монтирани поступак не би био ни започет, нити би се истрага и цијела ова фарса одвијала на овакав начин.
Тужиоци Томковић и Јовићевићева представљају најважнију карику у овом монтираном процесу јер су једини надлежни и овлашцени за вођење истраге у складу са законом и истовремено су обавезни да се супротставе било каквим притисцима који иду у правцу заштите стварних починилаца кривичног дјела и преусмеравања кривице и вођења поступка на друга лица.

Злоупотребе тужилаца Жељка Томковића и Весне Јовићевић се огледају у:

– Свјесном игнорисању чињенице да се Радован Алексић, у вријеме извршења кривичног дјела налазио у Београду,

– Игнорисању информација о стварним починиоцима покушаја Шуковићевог убиства добијених од најмање два релевантна извора,

– Намјерном неуважавању и одбацивању свих доказа који иду у прилог Алексићу и његовој одбрани,
– Коришћењу накнадно преправљеног и монтираног видео материјала – снимака са надзорних камера као кључног доказа, иако се на истим не види моменат извршења кривичног дјела нити средство којим је оно извршено,

– Давању статуса свједока лицима која то не могу бити јер се њихови искази заснивају искључиво на личној процјени и перцепцији онога што виде на неком техничком средству,

– Коришћењу службених забиљески инспектора полиције Срђана Кораћа, Драшка Калинића и Небојше Петровића иако оне, са становишта доказа, не представљају ништа јер се заснивају на инсинуацијама, нагађањима и личним процјенама,
– Манипулацијама налазима вјештака за дигиталне доказе Балше Савића, као и погрешном приказу телефонских и других комуникација,
– Учешћу у намјештању налаза вјештака Немање Радојевића чији се нетачни параметри из истог и даље користе у устрази упркос чињеници да је судско вијеће Бориса Савића тај налаз одбацило у потпуности,
– Довођењу Алексића у неравноправан положај у поступку онемогућавањем увида у комплетне списе предмета и сарадњу са надлежним органима Републике Србије,
– Подвалама, манипулацијама, конструкцијама, инсинуацијама и обмањивању јавности, на само у односу на окривљеног Алексића, већ и у односу на друге учеснике у поступку,
– Непоштовање одлука и рокова судског вијећа Вишег суда,
– Свјесном предузимању радњи и поступака, самостално и у сарадњи са полицијом и АНБ, у циљу намјештаја ситуације у којој може бити угрожена лична безбједност Алексића и чланова његове породице, и много тога другог.

Тужилаштво није пронашло нити један доказ који указује да је Алексић починилац предметног кривичног дјела и цијела конструкција ове оптужбе се заснива на личним процјенама, инсинуацијама и подвалама. Важно је истаћи да нико од наводних свједока и вјештака не тврди да је Алексић пуцао на Предрага Шуковића, већ да је „Алексић особа на видео снимку“, при чему не постоји нико ко тврди да је особа са видео записа заиста извршилац кривичног дјела. То у ствари једино тврди тужилац Жељко Томковић.

Сигурни смо да ће свима бити лакше уколико Томковић сам каже на основу чега је извео такав закључак.
По свему судећи се ради о заједничкој манипулацији тужиоца Томковића и полицијских инспектора чији претпостављени је био Синиша Стојковић који је се налази у отвореном сукобу са Предрагом Шуковићем.

Према расположивим сазнањима Алексић је у посједу доказа за све злоупотребе тужиоца Жељка Томковица и Весне Јовићевић.
Постоје сазнања, истина незванична, да је тужилац Томковић, током допуне истраге, затражио ново антрополошко вјештачење од једног вјештака антрополога из Подгорице, па пошто је у израђеном налазу Алексић искључен као извршилац кривичног дјела, он незадовољан том чињеницом, исти уклања, па у Београд тамошњим органима шаље захтјев са нетачним параметрима из одбаченог налаза вјештака Немање Радојевића на изјашњавање о томе да ли је Алексић извршилац кривичног дјела чиме чини додатни покушај подвале, овог пута према држави Србији. Уколико се ова информација покаже тачном, биће то невиђен скандал за цијелу тужилачку организацију.

Више ДТ у Подгорици се доводи у везу са „црним тројкама“

Истраживачки центар нашег портала је, из извора блиских пуковнику Алексићу, дошао до сазнања да се поједини чланови породица тужилаца из Вишег ДТ у Подгорици, посредно доводе у везу са дјеловањем „црних тројки“ у ранијем периоду чија је једна од жртава био и сам Радован Алексић, када је на њега извршен напад у Никшићу 18. новембра 1999. године у 19.15 часова којом приликом су нападачи на њега користили ватрено оружје. Да ли је баш због тога Алексић у овом Тужилаштву избјегао да говори детаљније о том догађају, можемо само да нагађамо.

Укупан однос Вишег ДТ и тужилаца Томковића и Јовићевићеве према случају пуковника Алексића је у најмању руку проблематичан и сигурно је да ће се они морати суочити са последицама оваквог понашања. Весна Јовићевић која није тренутно на челу овог Тужилаштва је блиска бившем премијеру Душку Марковићу и његовој интересној групи унутар Демократске партије социјалиста.

Марковић сноси посебну одговорност за овај случај јер је у вријеме хапшења Радована Алексића и покретања овог монтираног поступка био координатор служби безбједности и сигурно је да, без његовог знања и одобрења, ова фарса не би могла бити покренута. Тим прије што је јавно саопштио да му је познат идентитет извршиоца, као и мотив напада на Предрага Шуковића.

Што се пак, тужиоца Жељка Томковића тиче, он је у јавности препознат као „тужилац за неријешене случајеве“, као неко ко извршава налоге виших нивоа, близак службама безбједности и тужилац који, а то видимо на примјеру Алексићевог случаја, не размишља о последицама, како у односу на Алексића тако и односу на друге учеснике у поступку.

Као што је познато Предраг Шуковић је рањен у Подгорици 11. јула 2016. године и то након судског спора који је покренут по приватној тужби Душка Марковића. У мјесецу октобру исте године, на опште изненађење шире јавности, ухапшен је Радован Алексић да би након три мјесеца проведена у притвору пуштен да се брани са слободе са изреченом забраном напуштања мјеста пребивалишта у Подгорици. Поступак траје скоро пуних 5 година и још увијек се налази у фази истраге.

Јасно је да Више ДТ у Подгорици и тужилац Жељко Томковић води истрагу на начин да се она никада не оконча и тако обезбеђју лагодну позицију онима који су стварно покушали убити Предрага Шуковића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: