Случај пуковника Радована Алексића: Више од три године истрага стоји у мјесту
Прошле су више од три године, од када је 2. октобра 2016. године лишен слободе пуковник Војнобезбједносне агенције (ВБА) Србије Радован Алексић због наводне сумње да је 11. јула 2016. године покушао убиство полицијског службеника Предрага Шуковића, бившег начелника Одсјека за борбу против организованог криминала у Управи полиције Црне Горе.
Предмет се, како смо и већ много пута писали и даље налази у фази истраге без наговјештаја када би се иста могла окончати.
Широј јавности је познато да је пуковник Радован Алексић негирао извршење кривичног дјела уз тврдњу да се тога дана налазио у Београду, понудивши Тужилаштву да све то провјери преко надлежних органа Републике Србије.
И како тога дана, тако и данас.
Радован Алексић је провео у притвору нешто мање од три мјесеца након чега је, уз јемство, пуштен на условну слободу. Наиме, у решењу о прихватању јемства, судија за истрагу Вишег суда Владимир Нововић је навео да окривљени не може напуштати пребивалиште у Подгорици без одобрења.
Током прве године истраге Радован Алексић није реаговао на радње истражних органа препуштајући да се око њега изврше све потребне провјере, не само за случај напада на Шуковића већ и за све друго што црногорски органи буду сматрали да треба истраживати.
Управо зато се није ни обраћао државним органима Србије за помоћ. Након истека уобичајеног рока за истрагу поступно је давао примједбе на поједине процесне радње и наводне доказе истражних органа.
Ко су стварни налогодавци и извршиоци?
Како је наш портал је у сазнању, пуковник Радован Алексић је на првом саслушању у ВДТ али и у каснијим писаним приговорима на поједине радње, оптужио црногорске службе безбједности, Управу полиције Црне Горе али и само Тужилаштво да су, по налогу појединаца из државног врха, њему свјесно и плански подметнули покушај убиста Предрага Шуковића у намјери да прикрију стварне налогодавце и извршиоце кривичног дјела, да се обрачунају са њим и доведу га у везу са наводном дестабилизацијом Црне Горе.
Вријеме је показало, рекло би се, да су његове тврдње биле тачне. Наиме, према тврдњи пуковника Алексића, овај кривични поступак није почео пријавом једног криминалца из Сарајева, већ је њему смишљено подметнуто кривично дјело од стране структура из сектора безбједности а прича о пријави неког бандита из БиХ, који га наводно препознао на објављеном видео снимку је намјењена неупућеном грађанству.
Зашто није саслушан премијер Душко Марковић?
Интересантно је да истражни органи своје активности нијесу уопште усмјерили према оним лицима са којима је Шуковић био у сукобу. Од стране Тужилаштва нико није саслушан на те околности. Опште је позната јавности чињеница, да је Шуковић својевремено оптужио актуелног премијера Душка Марковића и са њим повезана лица да су интересно повезани са прометом дуванских производа и нелегалним пословањем фабрике цигарета у Мојковцу.
Осим тога Марковић је јавно саопштио да је неко покушао убити Шуковића да би се нанијела политичка штета њему. Све док јавност остаје ускраћена за детаљније појашњење ове његове изјаве можемо сматрати да премијер Марковић добро зна ко је извршилац и налогодавац овог кривицног дјела и иступом скреће пажњу јавности на погрешну страну. Дио његове изјаве „да о пуковнику Алексићу не зна ништа“ је коректан.
По ономе шта се дешава око овог случаја и шта су намјеравали постићи овом намјештеном и слободни смо рећи монструозном конструкцијом, и како су се покушали поиграти са једним југословенским и српским официром, види се да Душко Марковић и стварно не зна ништа о пуковнику Радовану Алексићу.
Према недавном извјештавању недељника Монитор, постоје бројна документа и транскрипти разговора особа које су носиоци тог нелегалног посла а међу њима се помињу и лица из државног врха Црне Горе. Као један од руководећих људи у Управи полиције Шуковић је истраживао те нелегалне послове што је резултирало озбиљним сукобом унутар сектора безбједности.
Оно што је по свему судећи чињеница, је то, да он то није радио сам, већ су иза тих активности стајале и одређене структуре АНБ али и друге структуре у држави и чак поједини представници страних организација које су партнери црногорским службама. У вези тога је Шуковић имао контакте и са дипломатама из Амбасаде САД у Подгорици.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Све што треба за доказивање апсолутне невиности нашег пуковника послато је и познато црногорским органима одавно. НАТО мора притиснути огавне ликове да овог професионалца пусте на миру и ослободе. Горко вино попиће они који су мислили да југословенске (српске) службе не знају правила игре у великом свету. Не треба да се потресају часни људи, проблем је у проданим скоројевићима које ће „почистити“ и пријатељи и непријатељи због недоследности и љигавштине. Све се зна, само је питање времена када ће бити одсвиран крај лудила у ЦГ по питању Алексића, СПЦ и осталих непочинстава поражених следбеника Дрљевића и Штедимлије.
Prateći i analizirajući ovaj slučaj evo tri godine, lako je utvrditi da postoji loše napisan scenario koji ide u oravcu optuživanja jednog časnog oficira.
A posebno iznenađuje „pasivnost“ državnih organa Srbije koji su morali stati uz pukovnika Aleksića, samim tim jer posjeduju podatke o njegovom kretanju van Crne Gore u trenutku navedenog dogadjaja.
– Пук. Алексић је неоспорно европски врх на нивоу своје струке, частан и професионалан српски официр, а првенствено човек!
– Бајка о умешаносту официра овога ранга у тзв. државни удар је одавно јасна и ментално ограниченим људима (замислите пук. Алексића са пијачарским протувамама и јефтином скаском о „руској „агентури“ у јуришу на земљу својих и наших заједничких отаца).
– Ситуација у којој се налази Марковић (и власт уопште) је слична ситуацији истих пред огромном већином праведно незадовољних грађана Црне Горе по питању „закона“ о слободи вероисповести, али и по многим другим питањима.
– Највећи адут г. Алексића јесу незаобилазни НАТО и Србија (подржана од РФ и једина уважена од НАТО у тзв. региону), које неће и не смеју дозволити његову даљу правну агонију. Својеврсна политичка бласфемија непотребна је тренутно и осталим субјектима заинтересованим за стабилност југоисточне Европе која је свакоме дефинитивни приоритет.
– Како се буде решавала неуспешна политичко-верско-обавештајна операција против Србије и српског народа (у позитивном смислу, јер другачије не може, из једноставног разлога што Србија и Срби ипак чине носећи стуб односа Русија-НАТО на Балкану), тако ће се десити и коначно ослобађање Алексића и повратак саме Црне Горе својој истинској државности и међународно-правном демократском утемељењу.
– Основа на којој заснивам своје тезе јесте у следећем: велики економски и војни системи рачунају на сарадњу са системима који могу одговорити њиховим интересима, па чак ако им се и супротставе у појединим тенденцијама које сматрају неприхватљивим за сопствени интерес. Европски, руски и амерички стратешки аналитичари увек ће изабрати онога ко уме да им „узврати“ и тиме докаже своју вишевековну државотворну самобитност и постојаност, за разлику од непоузданих чанколиза који би продали брата за кутију „Марлбора“ и прчави чизбургер…О црногорској будућности, пук. Алексићу и СПЦ неће, дакле, одлучивати једнократна и нелегитимна камарила непросвећених шићарџија, него управо они свесни људи који творе озбиљне системе у Црној Гори, Србији и великим силама, стабилно држећи све круцијално по општи мир у својим рукама и на свом месту! ПС Испод сваке части било би помињати имена несоја који су данас ту, а већ сутра на „Плантажама“ на берби грожђа. Поздрав свим одважним људима, онима који се старају да све дође на своје место, онако како историјски процес нужности неумитно захтева! Живела Србија и живела братска Црна Гора!
Ne znam što ćuti ovaj Aleksić, ako on ne zna ko je pucao u Šukovića ko onda zna.
Daj da tražimo da državna televizija pozove Aleksića da gostuje uživo, pa neka kaže šta on zna. A onda neka svrati i premijer Marković, i gotova priča za 15 minuta.
Ako se Markovic ne pojavi sve je jasno, a ako televizija ne sme da pozove Aleksića opet je jasno.
Ko još veruje sudskom sistemu,
Свако маштовит ви смислио сличан сценарио. Што каже народ „једним ударцем – две муве“ . Елиминишеш и инспектора и пуковника. Само да видимо да ли је смислио домаћи или страни мозак. Вероватно су пуковникова наручили странци (читај НАТО) а инспектора домаћи . Марковић, или је слабији са интелигенцијом или чити написано
Interesantno je da Aleksića medi u BG ne pominju kao da je gasovod ka Bugarskoj. Čim vlasti ćute tu je centar. Marković mora da se brani od Aleksića jer mu je on u dvorištu. Slažem se da bi najradije da Aleksić ode. Tačno NATO stoi iza svega, ali ima tu problem, NATO ne zanima da predmet sprovodi kroz pravni sistem, oni su svoj cilj postigli Crna Gora je u Natou. Tada su neutralisani protivnici koji su mogli da smetaju među koje spada i Aleksić.
Zašto Marković priča da se njemu nešto namesta, pa zato što je glup da na brzaka smisli nešo pametnije.
Nema optužnice, zar to nije najveća diskreditacija Markovića jel pokazuje kakvim sistemom upravlja. Marković se napinje da objasni kako sa cigarama iz Mojkovca nema nista, to je Šuković istraživao.
Pitanje za Markovića ko je njemu podmetnuo da se bavi Aleksićom, ako već i sam nije ucestvovao u konstrukci slučaja Aleksić.
Marković sada ne zna sta ce sa pukovnikom, najradije bi da Aleksić sedne na avion i napusti CG.
Šta ako Aleksić zatrazi da ga Beograd oslobaodi odaveze čuvanja tajne, zasto to Markovića brine. Pa nije Aleksić radio na Čanku, Čedi i ostalima nego u Crnoj Gori, dole je komandovao kontraobaveštajnim aparatom. A to znači da zna sve o CG sistemu.
,,Pravni sistem Crne Gore“, ko još veruje u pravosuđe u Podgorici. Marković da sme.on bi Aleksića stavio na električnu stolicu. Marković je bio šef ANB-a, njemu je poznato ko je Aleksić u obaveštajnom svetu.
Meni Markovićeve izjave govore o podeli u DPS-u. Po najnovijim događajima oko crkve se vidi da su mnogi oko Mila nevoljno podržali novi zakon. Mnogima pa i Markoviću je jasno već odavno da neko treba da nasledi Mila, što znači da ne treba Mila u svemu podržavati jer će Milo na nekoj temi da padne.
Slučaj Aleksić je vezan za Nato direktive oko ulaska CG u NATO, Aleksić je tu predstavljao potencijalni problem jer je previše informisan sta se radi u Podgorici pa bi mogao da pokvari planove.
Marković kaže ,,da se njemu nanese politička šteta“, to znači da je Marković povezan sa Šukovićem nekim nelegalnim poslom. Inače zašto bi to bilo kompromitujuće za Markovića. Šuković se bavio istragom nelegalne fagrike cigareta u Mojkovcu. Markovića povezuju sa Mojkovačkim klanom.