Критике због пресуде Бредлију Менингу

Тужилаштво је Бредлија Менинга, који је Викиликсу открио „незгодне” државне и војне тајне, описало као „неодговорног, себичног издајника”, одбрана инсистирала на његовој кризи полног идентитета и неразумевању да ће нанети штету

Амерички војник Бредли Менинг, осуђен је данас на 35 година затвора пошто је 30. јула проглашен кривим за одавање поверљивих информација сајту Викиликс. Реч је о више кривичних дела, укључујући и шпијунажу, али не и за помагање непријатељу за шта је запрећена доживотна робија.

Пред судом је признао кривицу, истакавши ипак да у време када је доставио податке Викиликсу није мислио да ради било шта лоше.

„Случај Менинг” отворен је јуна 2010, када је америчка војска саопштила да је ухапсила једног свог припадника због одавања видео снимка из 2007. године, у коме се види да су посаде два хеликоптера „апач” убиле десетак ненаоружаних људи у Багдаду, међу којима и двојицу новинара. Тај случај је у центар светске медијске пажње избацио и сад већ чувени Викиликс – који је снимке објавио.

Менинг је у тренутку хапшења имао 22 године и био је обавештајни аналитичар.

Викиликс је три месеца раније саопштио да је до кодираног тајног снимка напада изведеног 12. јула 2007. дошла захваљујући „кртици” у војним редовима.

Како је тврдила америчка штампа, Менинг је ухапшен у Ираку, а пријавио га је бивши компјутерски хакер Адријан Ламо, коме је рекао да је одао четврт милиона тајних порука амбасаде. Бредли је у том разговору казао да је претурао по тајним војним и државним фајловима више од годину дана и да је открио да садрже невероватне, ужасне ствари, које би требало да буду јавне, а не смештене на неком серверу у некој мрачној соби у Вашингтону.

Менинг је већ у јулу 2010. оптужен по више тачака оптужнице због одавања поверљивих информација и угрожавања националне безбедности САД.

Испрва, Менинг је држан у затвору у Кувајту, а потом пребачен у војни затвор у америчкој савезној држави Вирџинија, у поморској бази Квантико.

Војска је истраживала изношење 91.000 поверљивих података у јавност о рату у Авганистану и објављивање на сајту Викиликс. После „цурења” података о Авганистану, Пентагон је окупио тим од 120 људи како би спремно дочекао могуће објављивање око 400.000 докумената о рату у Ираку на Викиликсу.

У јеку истраге о Менингу, у децембру 2010. оснивача Викиликса Џулијана Асанжа у Лондону је ухапсио Скотланд јард, по налогу који је поднела Шведска, где су га две волонтерке Викиликса оптужиле за силовање.

У тексту под насловом „Не убијајте гласника, јер открива неугодне истине”, Асанж је тим поводом подсетио на 1958. и младог Руперта Мардока, тада власника и уредника часописа „Њуз” у Аделејду, који је написао да се „у трци између тајности и истине, чини да ће истина неизбежно увек победити”.

Амерички савезни тужиоци истовремено су настојали да изграде случај против Асанжа, тражећи доказе било каквог тајног договора у његовим ранијим контактима са Менингом – да ли је охрабривао или, чак, помогао војнику да из владиних компјутера извуче поверљива документа војске и Стејт департмента. Ако је било тако, писао је „Њујорк тајмс”, у министарству верују да би Асанжа могли да оптуже за заверу, а не да га третирају само као пасивног примаоца докумената која је касније објавио.

Међу материјалима које су тужиоци разматрали је и онлајн „чет лог” у којем је Менинг наводно тврдио да је директно комуницирао са Асанжом, користећи шифровани интернет конференцијски сервис, док је Менинг копирао владине фајлове. Менинг је, наводно, такође рекао да му је Асанж дао приступ серверу да би могао да пребаци фајлове Викиликсу.

После седам месеци истраге, америчка војска је 2011. саопштила да је подигла 22 нове тачке оптужнице против Бредлија Менинга – да је „помагао непријатељу”, као и да је „допринео да се обавештајни подаци нађу на интернету”.

Менинг је, у међувремену, седам месеци боравио у самици америчког војног затвора, тврдио је британски „Индепендент“: затвореник пре спавања предаје чуварима одећу, буди се у пет часова ујутро и тада му је дозвољено да се поново обуче, није му дозвољено да користи постељину и јастуке, већ само ћебад, није му дозвољено ни да спава у периоду до 20 часова, а ако то ипак учини, мора да седи или стоји поред чувара, који сваких пет минута 24 сата дневно проверавају да ли је са њим све у реду… када је реч о разоноди, дозвољено му је да гледа локалне телевизијске канале највише три сата током радних дана, нешто више током викенда, и да чита само по једну књигу и један часопис које бира са претходно одобреног списка.

У писму из затвора, које је медијима проследио његов адвокат, Менинг је потврдио те тврдње. Доцније је саопштено да га пребацују у други затвор, у Канзасу, те да то нема везе с условима у Квантику.

Менингов адвокат тражио је и изузеће председавајућег већа, пуковника Пола Алманце, јер је он истовремено и цивилни тужилац у Министарству правде, које води предмет против оснивача Викиликса Асанжа. Захтев је одбијен.

Менинг се у судници појавио у камуфлажној униформи и, како су описали амерички медији, током првог појављивања на припремном рочишту није показивао никакве емоције.

Америчка јавност је од почетка подељена по питању одговорности војника Менинга – антиратни активисти га виде као хероја који је помогао да се открију грешке САД у вези са Ираком и Авганистаном, док је за друге он издајник који је погазио војничку заклетву.

Јавност је, у сваком случају, била изненађена почетком Менингове одбране, пошто су адвокати одбрану базирали на тврдњи да је Менинг током боравка у војсци имао проблем полног идентитета и да је имао свој женски алтер его. У аналитичком одељењу у америчкој бази у Багдаду, у коме је радио Менинг, безбедносна процедура била је на веома ниском нивоу, јер су војници слушали музику, играли видео игрице и гледали филмове преко компјутера на којима су се налазили поверљиви подаци.

Један од сведока, чије име војни органи нису навели, сетио се да је видео оптуженог како преко Интернета наручује књигу о пластичним операцијама жена. Одбрана је настојала да докаже да је у таквом психолошком стању Менинг био несвестан поступака које чини када је открио поверљива документа.

Тужилаштво је инсистирало на чињеници да је Менинг потписао заклетву да ниједна од поверљивих информација до којих дође не сме да буде откривена или објављена у наредних 80 до 100 година.

У фебруару 2012, одлучено је да му суди војни суд.

На почетку суђења, није се изјаснио о кривици.

Фебруара ове године, у војном суду у бази Форт Мид у Мериленду, Мениниг је понудио да призна кривицу за 10 од 22 тачке оптужнице, али је негирао да је крив за најтежу од њих – пружање помоћи непријатељу.

Од почетка суђења, невладине организације тражиле су увид у документацију у процесу, али се у априлу Врховни војни суд САД прогласио ненадлежним да одлучује о том захтеву. Захтев је поднео њујоршки Центар за уставна права, а више од 30 медијских кућа, међу којима је и агенција АП, подржало је захтев да се омогући увид у списе са суђења.

У мају је премијерно приказан документарни филм „Ми крадемо тајне: Прича о Викиликсу”, који говори о Асанжу и његовом главном доушнику Менингу. У филму је приказано да је Асанж заједно са Менингом ковао заверу да почини шпијунажу или слична кривична дела.

Асанж, који већ висе од годину дана живи у амбасади Еквадора у Лондону, да би избегао хапшење и, страхује, изручење Сједињеним Државама, преко Викиликса је описао документарац као пристрасан и оптужио режисера за „грешке и опсену”.

Менинг је у јуну изведен пред војни суд и више од три године након што је ухапшен у Ираку почело је суђење против њега.

Менингови подржаваоци тврде да су његове акције бациле светло на намрачније аспекте ратова под вођством САД у Ираку и Авганистану, као и да су обелоданиле начин размишљања креатора америчке спољне политике.

Његови противници, међутим, тврде да је он издајник чије је понашање угрозило људске животе широм света, укључујући америчке грађане.

Током суђења, тужиоци су тврдили да је редов прве класе Менинг ставио америчке војне тајне у руке Осаме бин Ладена, а његови браниоци одговорили да је био „млади, наиван, али добронамеран” војник.

Његови браниоци су тврдили да је као хомосексуалац који је покушавао да се уклопи у војсци осећао да мора урадити нешто што ће оставити трага у свету.

„Овде се ради о војнику који је систематски прикупљао стотине хиљада докумената из поверљивих база података и онда те информације објављивао на Интернету где су доспеле у руке непријатеља. Ово је случај о томе шта се догађа када арогантна особа има приступ осетљивим информацијама”, рекао је тужилац, капетан Џо Мороу.

Обамина администрација је саопштила да је објављивањем поверљивог материјала постојао ризик од обелодањивања драгоцених војних и дипломатских извора и погоршања одноа САД са владама других земаља.

У завршној речи на суђењу Менингу, војни тужилац мајор Ешден Фејн, рекао је да он представља „неодговорног, себичног издајника”, који је знао да ће непријатељи Америке доћи до докумената које је предао Викиликсу.

Судија је пресудила да је Менинг крив по већини оптужнице, али не и за наозбиљнију – помагање непријатељу.

У Вашингтону, представници републиканских и демократских лидера Комитета за обавештајна питања, изјавили су у заједничком саопштењу да је правда задовољена: „Менинг је угрозио нашу националну безбедност, нарушио поверење јавности и сада је оптужен за више озбиљних кривичних дела.„

Асанж је коментарисао да та пресуда показује да новинари сада морају да се боре „раме уз раме” како би сачували своје изворе и да би медијске организације треба да следе пример Викиликса када је реч о чувању својих извора.

Асанж је оценио да је процес против Менинга опасан преседан и пример екстремизма у националној безбедности, као и да суђење никад неће бити поштено.

Прошле седмице, Менинг се извинио због „наношења штете Сједињеним Америчким Државама”. Обраћајући се суду пред изрицање пресуде за одавање поверљивих докумената Викиликсу, рекао је да је био свестан шта чини, али да у то време није мислио да ће одавање информација проузроковати неку штету.

Редов Менинг је казао и да је знао да ће морати да плати цену за своје поступке и да се сада нада да ће једног дана изаћи из затвора, добити факултетску диплому и створити породицу.

Русија критикује САД због пресуде Менингу

Русија је саопштила да је пресуда по којој је на 35 година затвора осуђен редов америчке војске Бредли Менинг због одавања државних тајни – „неоправдано строга” и оптужила је САД да примењују двоструке аршине.

Изасланик руског министарства спољњих послова за људска права Константин Долгов изјавио је да „амерички правосудни систем доноси неоправдано строге одлуке, не обазирући се на људска права, кад год су у игри амерички интереси, као што је случај са Бредлијем Менингом”.

Менинг је доставио велики број поверљивих докумената америчке администрације сајту Викиликс, који објављује поверљиве информације, снимке и документе. Пресуду је данас изрекао амерички војни судија.

Русија је гневна због тога што САД осуђују стање људских права у Русији од када је у тој земљи на власти Владимир Путин и недавно је наљутила Вашингтон због тога што је дала привремени азил одбеглом америчком обавештајцу Едварду Сноудену.

Долгов је рекао да „таква примена двоструких аршина поново доказује нетачност тврдње САД да су оне лидер у области људских права”, преноси АФП.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: