Случај „сједница“ већ код СДТ-а

Надлежно државно тужилаштво прикупља информације о дешавањима током сједнице Владе ради доношења одлуке о томе да ли у конкретном случају треба формирати предмет или не, одговорено је “Вијестима” из ВДТ. Правници тврде да је Специјално државно тужилаштво надлежно јер је ријеч о сумњи у коруптивно понашање јавних функционера

Специјално државно тужилаштво “прикупља информације” о дешавањима на сједници Владе, на којој је јуче ујутро на предлог премијера одредила вршиоца дужности директора полиције, иако је законом утврђено да га предлаже министар унутрашњих послова.

“Надлежно државно тужилаштво прикупља информације о дешавањима током сједнице Владе ради доношења одлуке у вези са тим да ли у конкретном случају треба формирати предмет или не”, одговорено је “Вијестима” из Врховног државног тужилаштва.

Више правника, које су “Вијести” контактирале, рекло је да је за кривично дјело “злоупотреба службеног положаја”, чијим описом је министар полиције Данило Шарановић упозорио колеге у Влади након што су одбили његов предлог за в. д. директора полиције и почели да разматрају могућност да премијер Милојко Спајић предложи свог кандидата, надлежно Специјално државно тужилаштво. “Ријеч је о сумњи у коруптивно понашање државних функционера”, рекао је један саговорник “Вијести”.

Из подгоричког Основног тужилаштва листу је речено да се они не баве тим случајем.

Кривични закон предвиђа затворске казне за злоупотребу службеног положаја прекорачењем граница службеног овлашћења.

Према члану 416 став 1 Кривичног законика, “службено лице које противправним искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом корист, другом нанесе штету или теже повриједи права другог, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година”.

“Вијести” сазнају да још нијесу предате пријаве које је Шарановић најавио против чланова Владе који су гласали за Спајићев предлог, јер још нису објављени њени закључци којим се премијер овлашћује да предложи в. д. директора полиције, као ни одлука којом је Александар Радовић одређен за в. д. шефа полиције.

Правница и бивша посланица Снежана Јоница казала је да је одлука Владе о избору в. д. директора полиције незаконита јер је донијета на основу предлога који је заснован на незаконитом овлашћењу премијера.

Према информацијама “Вијести”, за избор Радовића гласали су Спајић и седам министара из Покрета Европа сад (ПЕС) Наида Нишић, Новица Вуковић, Маида Горчевић, Анђела Јакшић Стојановић, Саша Мујовић, Филип Радуловић и Филип Ивановић. За је гласао и министар просторног планирања и урбанизма Јанко Одовић који је раније искључен из ПЕС-а.

За су гласали и потпредсједник Владе Срђан Павићевић (ЦИВИС), потпредсједник Владе и министар економског развоја Ник Ђељошај (Албанска алтернатива), као и његов партијски колега министар јавне управе Мараш Дукај.
Против је било шест чланова Владе из Демократске Црне Горе – потпредсједници Алекса Бечић и Момо Копривица, као и министри Данило Шарановић, Драган Краповић, Тамара Вујовић и Владимир Мартиновић, као и Андреј Миловић министар правде који је недавно искључен из ПЕС-а.

Извор близак Миловићу, рекао је да он није гласао ни за незакониту смјену Зорана Брђанина, па није ни јуче хтио да “гази Закон о унутрашњим пословима”. “Он је рекао да, као министар правде, који мора да издејствује ИБАР (Извјештај о процјени испуњености привремених мјерила у поглављима 23 и 24), не смије и не може да учествује у кршењу пресуда, закона… Упозорио их је све и на могуће консеквенце и издвојио мишљење”, рекао је саговорник “Вијести”.

Сједници и гласању нијесу присуствовали министри из Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић и Драгослав Шћекић, затим министар људских и мањинских права Фатмир Ђека (Демократска партија), као ни министар здравља из ПЕС-а Војислав Шимун.

Јоница је објаснила да је Влада закључком којим је овластила премијера да предложи в. д. директора полиције прекршила члан 16 став 4 Закона о унутрашњим пословима који јасно прописује да вршиоца дужности директора полиције бира Влада на предлог министра унутрашњих послова.

“Влада не може закључком као актом ниже правне снаге мијењати Закон, а овим закључком је управо то урађено, јер је Влада буквално преузела од министра унутрашњих послова његова законска овлашћења и додјелила их премијеру, што не смије да ради”, казала је Јоница “Вијестима”.

Она сматра да, како је одлука Владе донијета на основу предлога који је заснован на незаконитом овлашћењу премијера произашлом из незаконитог закључка и сама одлука незаконита, јер “из неправа не може проистећи право”.

Посланик ПЕС-а и адвокат Дарко Драговић саопштио је синоћ да је министар унутрашњих послова дужан да Влади предложи другог кандидата, што он није урадио, чиме је “можда и сам ушао у зону кривичне одговорности”.

Он је казао да је правно дозвољена ситуација да Влада не прихвати предлог министра унутрашњих послова.

“…Шарановић је очигледно одлучио да злоупотребом овлашћења не искористи своје дискреционо право и не предложи новог кандидата…”, рекао је Драговић.

Још један правни експерт рекао је да је Шарановић требало да предложи новог кандидата.

Међутим, Јоница каже да је нејасно у оквиру које тачке дневног реда је Влада синоћ донијела одлуку о избору Радовића.

“Из саопштења Владе види се да се ради о саопштењу са 20. сједнице, дакле оне исте сједнице на којој је Влада гласала о предлогу… који је поднио министар Шарановић и одбила тај предлог. Колико ја познајем процедуру, а након скоро осам година у Скупштини тврдим да је добро знам – гласањем о предлогу Шарановића исцрпљена је та тачка дневног реда и дневни ред те сједнице”, казала је Јоница.

Како додаје, дневни ред сједнице је накнадно допуњаван, што је недозвољено.

“До саопштења Владе, мислила сам да је Спајић у току ноћи заказао 21. сједницу и да је на њој дошло до овог именовања. Међутим, након овог саопштења сам схватила (а вољела бих да будем демантована) да је дневни ред сједнице накнадно допуњаван, што је недозвољено. Да је сајт Владе транспарентнији или да се сједнице Владе преносе не бих морала да на овај начин изводим закључке”, казала је Јоница.

На дневном реду сједнице Владе биле су три тачке.

Прва тачка дневног реда био је Извјештај о спроведеној анализи пријављених заинтересованих лица за мјесто вршиоца директора Управе полиције са прилозима, која је означена степеном тајности “интерно”.

Друга тачка био је списак пријављених на јавни позив од 4. марта ове године, а трећа предлог за одређивање вршиоца дужности директора Управе полиције, односно Лазара Шћепановића.

Одлука Владе ступа на снагу даном доношења, па је Радовић јуче преузео дужност од Зорана Брђанина којег је Влада смијенила на сједници прошле седмице.

Закључци и одлуке са сједнице Владе нијесу објављени на сајту, а према инормацијама “Вијести”, синоћ нијесу били достављени заинтересованим странама, нити објављени у Службеном листу.

Јоница каже да Закон о унутрашњим пословима није случајно прописао да је министар унутрашњих послова једини овлашћен да предлаже кандидате и за директора и в.д. директора полиције. Подсјећа да је важећим законом Управа полиције враћена под окриље Министарства унутрашњих послова и постала једна од организационих јединица овог Министарства.

„Такође, да овај закон прописује да директор Управе полиције за свој рад одговара министру и Влади, а не премијеру. С друге стране, Законом о Агенцији за националну безбједност (АНБ) прописано је да кандидата за директора АНБ-а предлаже премијер. Дакле, није законодавац случајно направио разлику па овлашћење за предлагање директора полиције дао министру, а за директора АНБ-а премијеру и није свеједно како неки кажу ко ће предложити в.д. директора кад свакако Влада бира, јер да је свеједно ко предлаже не би законодавац то прецизно уређивао у оба ова закона“, објаснила је Јоница.

Одлука Владе ступа на снагу даном доношења, па је Радовић јуче преузео дужност од Зорана Брђанина којег је Влада смијенила на сједници прошле седмице.

Закључци и одлуке са сједнице Владе нијесу објављени на сајту, а према инормацијама „Вијести“, синоћ нијесу били достављени заинтересованим странама, нити објављени у Службеном листу.

Из Владе је јуче саопштено да Радовића за в.д. директора Управе полиције препоручује шестогодишње искуство у Еурополу на основу чијих информација из Скај преписки се процесуирају бројни случајеви против организованог криминала и корупције, богата радна биографија, као и чињеница да је крајем прошле године дао кључни допринос да Црна Гора избјегне сиву листу Манивала.
„Такође, Радовић је једини у пуном мандату помоћника директора Управе полиције“, наводи се у образложењу Спајића, саопштено је из Владе.

Јоница: Закон није шведски сто

Јоница упозорава да „закон није шведски сто, па да се из њега узима шта се коме свиђа“.

Према њеним ријечима, умјесто да ова Влада сузбије праксу претходне, када је тадашњи министар унутрашњих послова Филип Аџић рекао: „Не мислим да морамо да робујемо законима који су неспретно написани“, ова Влада је то надоградила, па оваквим дјеловањем такву поруку шаљу и Влада и премијер.

„Ако нам Влада својим поступањем шаље поруку – не морамо се држати закона као пијан плота, шта би било кад би грађани почели да се понашају на исти начин у односу на све норме које им се не свиђају“, питала је Јоница.
Она подсјећа све актере ове приче у 44. Влади – да су се прије само 130 дана заклели „да ће дужност вршити по Уставу и закону, честито, одговорно и савјесно“.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: