Случај Скрипаљ, годину дана касније

Прије тачно годину дана су двоструки шпијун Сергеј Скрипаљ и његова кћерка пронађени без свијести на југу Енглеске.

Још нема епилога цијеле године оптужби, дипломатског рата, и санкција између Запада и Русије, пише „Дојче веле“.

Уплетеност Русије у ове „грозне догађаје“ је из угла британске владе очигледна, ово су тврдње које тамошња власт сервира јавности.

Двије особе без свијести и један траг

Прије тачно годину дана, 4. марта 2018 године на клупи у парку  су пронађени човјек и жена без свијести. Убрзо се сазнало да је ријеч о руском двоструком агенту Сергеју Скрипаљу и његовој кћерки Јулији. Скоро исто толико брзо се сазнало да су отровани и то нервним бојним отровом – новичок.

Због тога је траг водио ка Скрипаљевој домовини Русији, гдје је овај шпијун због одавања државних тајни пао у немилост. Осам дана касније је премијерка Велике Британије Тереза Меј пред парламентом рекла да иза напада „врло вјероватно“ стоји Русија.

Скрипаљеви су у болници повратили снагу. Четири мјесеца након напада један британски пар је у околини Солсберија је пронашао флашу у којој је највјероватније транспортован отровни гас. Обоје су дошли у контакт са отровом, жена је умрла, а мушкарац ослијепио.

Затрована дипломатија

Док су се Сергеј и Јулија Скрипаљ још борили за живот, ескалирала је политичка криза. Два дана након напада је тадашњи британски министар спољних послова Борис Џонсон изјавио да не жели ни на кога да упире прстом, али је упркос томе Русију назвао „злом и деструктивном силом“.

Амбасадори су примили дипломатске ноте, поставили су се ултиматуми и са обје стране су протјеране десетине дипломата.

Десетине западних земаља су стале уз Велику Британију и одлучиле се на исте кораке. У септембру је Лондон још заоштрио тон. Бен Валас, државни секретар за безбједност, је казао да је одговорност „на крају крајева“ на шефу државе Путину лично јер његова власт „контролише, финансира и руководи тајном службом“.

Потрага за починиоцима

Први талас политичких реакција се већ био примирио када је дошло до помака у истрази. Почетком септембра је британско правосуђе подигло оптужницу против двојице мушкараца, за којима је на крају издата потјерница на европском нивоу.

Уз то је Велика Британија објавила неколико снимака надзорних камера, као и имена под којима су ови мушкарци ушли у земљу. Предсједник Путин је предложио да је најбоље да оба приватна лица која су позната властима сама објасне шта су радили. У једној емисији државне руске телевизије РТ су изјавили да су у Солсбери ишли као туристи.

У року од мјесец дана од како је објављена оптужница, истраживачки портал Белингкет је објавио прави идентитет обојице мушкараца. Испоставило се да су обојица тајни агенти руске војне тајне службе ГРУ. Белингкет је реконструисао како су Александар Мишкин и Анатолиј Чепига под лажним именима допутовали у Велику Британију. Русија је пак одбацила кривицу.

САД су у јесен пооштриле санкције против Русије – прије свега због мијешања у изборну кампању 2016, али и експлицитно због случаја Скрипаљ. Руски предсједник Владимир Путин је на Самиту Г20 у Аргентини осудио „опаке“ санкције те поново одбацио одговорност Русије за тровање. Европска унија је у јануару на листу санкционисаних особа ставила водеће личности руске војне тајне службе ГРУ и обојицу наводних нападача.

Први званични дипломатски разговори између Велике Британије и Русије након 11 мјесеци догодили су се недавно на Минхенској конференцији о безбједности. Убрзо након тога Белингкет је представио нова сазнања о могућој осумњиченој трећој особи Денису Сергејеву. Сергејев је такође официр војне тајне службе који се доводи у везу са нападом бојним отровом у Бугарској. Русија као и раније одбацује кривицу.

Нејасноће у вези са нервним бојним отровом

Ни годину дана након напада на Сергеја и Јулију Скрипаљ ни политичка ни криминалистичка обрада случаја није закључена. Међутим, случај је допринио фундаменталној промени у контроли хемијског оружја. Организација за забрану хемијског оружја је у јуну од својих држава чланица добила још већа овлашћења.

Инспектори су раније смјели да провјере само да ли је било употребе хемијских агенаса, а не и ко их је употребио – то је требало да обезбједи апсолутну политичку неутралност истражитеља. Међутим, у случају разорних напада у рату у Сирији то је имало за последицу да починиоци нису могли бити позвани на одговорност. Сада би инспекторима требало дозволити да прате трагове који омогућавају да се извуку закључци о починиоцу.

Но, упитно је да ли би реформа ове организације, и да се догодила раније, спријечила тровање Скрипаља. Јер, Русија није дала овлашћења Организацији за забрану хемијског оружја.

Извор: б92

Прочитајте још:

Медојевић: Побједа Албанске коалиције је почетак стварања Велике Албаније

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: