Случај „швајцарци“: Тужилаштво ћути на пет кривичних пријава

Представник више од 300 оштећених клијената, корисника кредита у швајцарским францима Драган Сенић истакао је да очекују од Вишег Суда да обори пресуду Основног суда, на коју су се жалили крајем јула прошле године.

Жалба се односи на пресуду којом је одбачена колективна тужба коју су поднијели клијенти против Хипо Алпе Адрија банке, која је промијенила име у Адико. Том пресудом, тужиоци, њих 267, обавезују се да плате укупно око 1,3 милиона евра банци, по основу трошкова парничног поступка, односно сваки тужилац по 3.751 евра.

– Ова одлука је неодржива. Одузели су нам довољно живота и новца, тако да ћемо ићи до Врховног суда, па и до Стразбура, како би доказали да је правда на нашој страни. Имамо и двије пресуде у нашу корист пред судом у Луксембургу из октобра 2017, тако да не вјерујемо да ће ситуација бити другачија пред Стразбуром – казао је Сенић.

Сенић је подсјетио да је Адико банка пред Интернационалним центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону покренула арбитражни поступак против Црне Горе због примјене Закона о конверзији кредита у швајцарским францима у евре.

Из те банке су крајем прошле године помињали да су претрпјели штету од десет милиона.

Он је истакао да је та банка поднијела сличне тужбе у Хрватској и другим земљама Европе, али и да је суд све те тужбе одбацио.

– Невјероватно је да банка која је починила такве преваре, буде оштећена страна. Људи су се разносили, пили сону киселину, јер су запали у дужничко ропство у ком нијесу видјели излаза, због преваре коју су та банка и Хета приредили бившим земљама Југославије – казао је Сенић.

Сенић је казао „Слободи“ да у будућности планирају да поднесу кривичну пријаву против банке, због које су многи који су годинама редовно отлаћивали кредит дошли у ситуацију, да кад се пресаберу схвате да су банци исплатили више од укупног износа кредита, а да нијесу ни близу краја са отплатом зајма.

– До сада је Специјалном тужилаштву поднијето пет пријава против Адико банке, а ја сам конкретно поднио пријаву 2015. али ми нико није одговорио – казао је Сенић.

И док су са Адико банком клијенти потписивали поравњања, са Хетом, која је откупила дугове које су клијенти имали према банци, по његовим ријечима, нема споразума.

– Хета жели да наплати потраживања попут банке, а то није законито – појаснио је он.

Подсјетио је да је идентична превара осмишљена у Аустралији 1980-их година, када су фармерима понуђени наводно повољнији кредити индексирани у америчким доларима, али након што је превара откривена, директори су ухапшени, банка угашена, а држава је помогла фармерима у отплати зајмова. Идентичан случај је, истиче, пресликан 2007. у Црној Гори, упркос упозорењима која су стизала из држава које су забраниле ту врсту кредита. Између осталих и Национална банка Швајцарске упозоравала је да постоји могућност од злоупотребе финасијске неписмености грађана, који могу да буду обманути насртљивим рекламама.

ЦБЦГ препоручивала спорне зајмове

Ипак, и поред тога што се радило о високоризичном производу, кредите у швајцарским францима на домаћем тржишту понудила је једино Хипо банка, која је одобрила укупно 762 кредита у износу од око 130 милиона. У међувремену, рате за кредите су увећане након наглог скока швајцарског франка.

– Најтужније од свега је то што је Централна банка знала за све опасности те врсте кредита и умјесто да упозори на могућност злоупотребе, препоручивала је тај производ, што је непојмљиво – закључио је Сенић.

По његовим ријечима, у Хрватској је одобрено 120 хиљада кредита, а у Босни и Херцеговини између 10 и 11 хиљада, а у Србији преко 20 хиљада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: