Смрт шпијунима: Како је настао Смерш, совјетска војна контраобавјештајна служба
1 min read
Јосиф Стаљин
Прије 75 година Јосиф Стаљин је формирао нову специјалну службу која се показала веома ефикасном у обмањивању њемачких агената. Ипак, остаје на лошем гласу, јер је ликвидирала и невине људе. Ово је прича о Смершу.
19. децембра 1954. године 46-годишњи официр оптужен за издају стрељан је у Лењинграду, након што је мјесецима мучен од стране КГБ-а. Како се присјећао извршилац смртне казне, само неколико секунди прије него што је пао покошен метком, официр је узвикнуо: „Све ћу пријавити Политбироу (руководећи орган Комунистичке партије, дефакто: влада)! Све!”
Није пријавио. Виктор Абакумов, некада начелник Смерша, најефикасније контраобајвештајне организације у ратном периоду од 1943-1946. године, осуђен је и погубљен због злочина који није починио. Заборављен је затим као и многе некада моћне личности. Али било је вријеме када је Смерш утицао на животе и смрти милиона људи.
Важна мисија, ефектан назив
Смерш је основан у априлу 1943. године након што је Стаљин одлучио да је изузетно важно имати контраобавјештајно одјељење у војсци, независно од органа државне безбједности.
Како је Валериј Христофоров, експерт из Института руске историје Руске академије наука, рекао у интервјуу за РИА Новости, „то је учињено како би се побољшало циркулисање информација. Абакумов је најважније документе прослеђивао директно Стаљину.”
У то вријеме је рад контраобавештајне службе био суштински значајан за напредак Црвене армије на запад. „Војска је морала да ослободи окупиране територије на којима су Немци остављали своје агенте. Осим тога, морали су да се баве заробљеним Немцима, да сазнају ко од совјетских војника је заробљен и зашто, има ли издајника…” – објаснио је историчар Александар Зданович за телевизијски канал „Звезда”.
Наводно је Стаљин лично дао име новој организацији. Смерш је скраћено од „Смерть шпионам” (Смрт шпијунима). Прва варијанта је била Смернеш (Смерть немецким шпионам – Смрт немачким шпијунима), али совјетски вођа је одлучио да је важно нагласити да ће нова структура елиминисати све шпијуне.
Брутално чишћење редова
Абакумов, који је Стаљину вјерно служио, добро је организовао своју службу.
Према званичним подацима, за вријеме рата „Смерш је неутралисао преко 30 000 Хитлерових агената и преко 3 500 саботера”.
Њемачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел изјавио је на Нирнбершком суђењу да „њемачка обавештајна служба за вријеме рата није успјела да утиче на војне акције”. Смерш је уложио пуно напора како би у томе успео.
Истовремено дио руског друштва оптужује Смерш за смрт невиних људи. Многи од оних које је Смерш ухапсио нису имали никакве везе са шпијунажом, били су то просто дезертери, они који сами себе рањавају да не би морали да ратују или „политички непоуздани” људи.
Тако је и капетан Александар Солжењицин, будући чувени писац и дисидент, завршио у Гулагу 1945. године: Смерш је прочитао његова писма у којима је критиковао Стаљина.
Контроверза
Чак и према статистици Смерша, број ухапшених (594 000) озбиљно премашује број њемачких агената. Како је пуковник Александар Лебединцев, ветеран из Другог свјетског рата, изјавио за АиФ, „многи официри Смерша нису ухватили ниједног шпијуна за вријеме рата. Нажалост, било је много других, прије свега дезертера.”
Са друге стране, специфичност Смерша је у томе што су се сарадници контраобавјештајне службе налазили заједно са војницима Црвене армије у активној војној служби.
„Смерш је зато процентуално изгубио исто толико официра као Црвена армија”, каже Валериј Христофоров. Четворица официра Смерша постхумно су постали хероји Совјетског Савеза.
Специјални задаци
Осим хапшења шпијуна и дезертера, Смерш је много труда улагао у обмањивање Њемаца. „(1943. године) Стаљин је инсистирао да се интензивирају операције дезинформисања”, каже Зданович.
„Смерш је извео 183 такве операције за вријеме рата.” Неке су биле компликоване, као што је слање Александра Козлова, совјетског агента, у њемачку позадину, гдје се уписао у обавјештајну школу и погрешно информисао Њемце о многим важним питањима.
Након што је Црвена армија ушла у Берлин у мају 1945. године, Смерш је покушао да ухвати Адолфа Хитлера. Нису успјели, јер је нациста број 1. извршио самоубиство. Али Смерш је допринио томе да се зауставе даље гласине о томе да је Хитлер жив (они су пронашли фрагменте његових костију).
Неславан крај
После рата Смерш је распуштен: његова мисија је испуњена. Абакумов је високо напредовао, поставши министар државне безбједности 1946. године, али то није дуго трајало.
Поражен у борби унутар партијске елите, ухапшен је 1951. године по Стаљиновом наређењу и погубљен три године касније од стране свог наследника.
Никада није признао никакву кривицу иако је био мучен, али, како се често дешавало у та сурова времена, то му није помогло. Шеф Смерша је елиминисан као и његова организација.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
