Снажна Србија на ногама – види све и не заборавља (ВИДЕО)
Путин у Београду (Фото: ЕПА) / Српска тробојка
Пише: Теодосије
Данас ништа није јасније нити истинитије од сазнања да ова демократска и ,,Вучићева Србија“ корача напријед са визијом и одлучним кораком, новим аутопутевима, небројено отвореним новим производним погонима, најмањом стопом незапослености у региону која је, скоро надреалистички до јуче, тај проценат учинила ових дана по први пут једноцифреним, затим новим клиничким центрима, дјечјим вртићима, приградским школама, бригом за село Србије, новом информатичком реалношћу и потенцијалима и тако даље.
Човјек се тешко може и зауставити, а да не буде неправедан према неком креативном појединцу или држави самој, занемарујући тако радост и оптимизам неких, до јуче заборављених, енклава, до јуче на периферији друштвене реалности.
Србија је устала на ноге и стоји чврсто баш скоро онако како је некад Аристотел маштао о идеалној влади – да добра влада (држава прво) мора да има више прихода од расхода и да таква држава сваким даном стиче све више савезника од оних који јој то нијесу. Баш тако о себи Србија може данас поносно рећи.
О Србији се данас говори са уважавањем на свим мјестима, како у престоницима обновљених пријатељстава, главним градовима старих европских монархија и нових економских лидера, како се понекад учини на тренутак, помало уморне Европе.
Србија се са пријатељством дочекује на ,,дворовима“ Далеког истока и новог економског чуда свеукупног свијета и са уважавањем сусреће (изузумајући артикулације хаотичне емотивне једностраности, контаминиране рецидивима историја зла и логора) у свим земљама Западног Балкана које су неминовно упућене једне на другу.
Њеног предсједника желе да сретну и Меркелова и Макрон, Ердоган и Помпео, али и Путин и Си Ђинпинг и то неуобичајено често за рутинске дипломатске протоколе и окоштали формализам сусрета на врха.
Све су то искрени, отворени сусрети који не скривају оно што сви виде, нити измишљају оно чега није било, не избјегавају различитост, а раде на разумијевању.
Србија од ријечи, Србија свога народа и бриге за сваког њеног грађанина. Србија којој вјерују, Србија за коју огромна већина њених грађана види као своју земљу, не само предака, већ и својих потомака и њих самих. Србија слободне мисли и ријечи коју понеки све чешће, инфериорно и злоупотребом користе.
Србија шанси, перспективе и будућности. Србија отворених очију и хладног разума. Србија истине, којом се и митови чине саставним дијелом живота, али не бјекством од реалности у метафизицки свијет идеја и жеља, већ попут приступа Косову* чува мит не заборављајући на живе људе, одважне појединце и храбре породице, њихову судбину и искушења, који својим животима граде нови мит живота српскога народа на земљи Христових храмова и светилишта православља.
Србија која не мрзи, пружене руке, толерантна за многе и више од златних правила демократског самопоштовања. Србија која корача путевима својих снова. Не идеолошка, измишљена и фикционално финалистичка.
Србија без умора, предана сваком и свему – и великом и најмањем, данас је земља у којој живе њихови преци и потомци, очеви и синови, у огромној већини привржени онима који је воде самопрегорно, пожртвовано и саможртвујуће и зато им у огромној већини неподијељено вјерују, сигурни да они горе на челу нијесу ту због себе, већ прије свега због њих и то разумију и осјећају у свакој ријечи, у сваком чину, у сваком напору и срећи са отварања скоро деценијама заборављених радости и животних нада на сваком њеном и најудаљенијем крају.
Србија живота, наде и реалног напретка је земља која не чека, не тужи и не криви било кога, Србија која вјерује у себе и свој народ у земљи и окружењу је земља демократије и ,,Вучићева Србија“ – данас јача него било када у задњем вијеку.
Земља самопоштовања, без обзира на спорадичне фрустрације, зависти и појединачну склоност осветољубивости грешника из прошлости. Србија све зна, све види и ништа не заборавља, али не злопамти, јер стварање новог, квалитетнијег и бољег живота је оно за шта се вриједи и лично жртвовати.
И зато Србија незаустављиво корача и иде у сусрет богатијима, развијенима, зрелијима и нико је у томе не може зауставити, нити стићи у овом, некада сивом и прошлошћу опијеном крају Европе, пуне различитих вјера, себичних интереса и интересовања Великих.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nadam se da pisac ovog teksta tamo i zivi. Milo mi je da uziva u ovim blagodetima.
I samo neka ne dolazi amo….
Просто не могу да вјерујем да се дивите Вучићу. Мада и могу , јер је он обучен да обмајава народ и да хипнотише. Обука је из западне школе ,наравно.
Како стоје ствари , народ је глуп до бола , урличе и диви се ауто-путу , који су свакако саградили са страним парама , за стране интересе – како би се из Србије извезло све што ваља , а увезао шљам (конкретно мигранти тренутно).
Даље , Вучић је господо кратковида , као и птретходници му , једно велико зло које дрма Србију. Само што нам га он завлачи глатко и брзо и то све преко ауто пута. А претходници су му били превише спори и старомодни лопови , а то не иде јер им се уоче трагови.
Немам ја ништа против тог Вучића нити било кога ко сједе у ту фотељу ако ће да ради ствари како треба. Али не може да у столици у којој је сједио НИКОЛА ПАШИЋ , сада сједи тата Брнаба – једноставно не иде. Али како је и сам преседник пешко , то је наравно дозвољено.
У Србији је дозвољено све оно што нас води у сигурну пропаст. Ријалити се тресе , нација урла… а влада лијепо пише закон о разоружавању народа и то све с паролом ,, ма не треба вам оружје , ми вас штитимо“.
Е па драги моји , наје*али смо ко жути мрав све док нам диктатуру не уведе нека чврста православна рука! Ако ли се то не деси , слободно знајте потонули смо.
И још једна ствар , СРПСКО СЕЛО МОРА ДА ОЖИВИ ако мислите да Србија стане на ноге. А не да смо на кинеским инфузијама и то све са радницима у пеленама.
Ето колико вам је добар Вучић – марионета страних сила , пијун. А ви га гласајте и возајте се ауто-путем… јуууупииииии!
Да су досадашње власти, од 2000. на овамо, учиниле бар пола од оног што је чинио Вучић, Србија би данас била бар као Словенија. Свеједно биће и боља за пар година.
Tоето.
Жив био.
Е баш си сељак , али у оном градском смислу. Словенци су надрљали због напретка и срљања у ЕУ. Све паре им извлачи унија.
Пријатељ који је словенац и живи у Бледу , ми је 100 пута поновио , да би Словенија била дупло јача и богатија да није чланица уније. Добијеш ти бенефит од уније , али се прво претплатиш жестоко!
Народе затуцани , дижите СРПСКО СЕЛО , ако оћете да опет буде мајка Србија православна несаломива.
Снажна Србија на ногама – види све и не заборавља (ВИДЕО)на ногама – види све и не заборавља (ВИДЕО)
Agresivni primitivci, za 500 evra mogu da pretuku nekog opozicionara, ali time neće odbraniti Vučića.
Ни „наш“ Теодосије сигурно,искочио си прерано,што се мало не примири до избора, вјероватно би успјех био већи?
Колико видех пре пар дана, нису само опозицијонари претучени.Разлика је једино што су они кој су претукли опозиционара ухапшени, а он кој су тукл представника власти, нису. Све остло наведено у тексту је апсулутн тачно.
Evo kako izgleda to srpsko ‘privredno čudo’. Na jugu Srbije, Leskovac i okolina, je otvoreno nekoliko prozvodnih pogona koreanskog proizvođača kafemata i sličnih malih kućanskih aparata – plata se kreće 120-200 eura. U proizvodnji se prema radnicima primjenjuje pravi istočnjački ‘dril’, ne dozvoljama im se na napuste proizvodnu traku ni da bi pošli u toalet, menadžment im savjetuje da nose pelene kada dođu na posao?! U fabrici koja proizvodi kablove za BMW i druge automobile plata je 250 eura. U fabrici automobila u Kragujevcu imaju najveće plate – oko 300 eura. Otvaranje svakog takvog radnog mjesta je subvencionisano od strane države sa 10 000 eura, za lokacije na kojima su podignuti proizvodni pogoni se ne plaćaju komunalije i sl. Nemojte misliti da se danas radom u fabrikama može zaraditi pristojna plata, ta vremena su davno prošla.
Nije poenta u tome ovco ,nego kako se ti odmah javi,sto nepriceka malo ,razmisli drugi put
glupane,nijeste dostojni elektronskog rata,nije ovdje to pitanje ko koliko prima u Srbiji ,znas i ti sam, vec vas uticaj na portal i spinovanje govedo ,glupi ste jednostavno,a kada ih ti predvodis ne cudi.
Drzava je karju, ta neka Tehnicka vlada ili druzina sto se sprema to cemo isto uzeti pod lupu,ovdje nema laganja ,ima ANB-ovaca kao ti koliko volis,ali nema te nos mi ga imamo,zaudarte jednsotavano
ovakve gluposti su moguce na vasim serijama kao ovo:https://www.youtube.com/watch?v=Co-eI9gbX1g to vise ne prolazi,mozete da se krstite uzimate nafore i redovno idete na sluzbu u Crkvu,vama se iz oci vidi ko ste a iz usta izlazi vasa istina,da vam ne progovore gornja,progovriti ce donja, Kole i drustvo na radu u sluzbi i zsastit djela i lika druga Mila!
Sudeći po tebi, tamjan ‘ubija’ u glavu gore nego marihuana:)
Sudeći po tebi, tamjan ‘ubija’ u glavu gore nego marihuana:)
Одговори
Pogresno Komlene ,Bog ubija umapet ,neke stvari brkas?
Чек , нормално је да носиш пелене на послу?
Да , да , то је напредак ,отворила се фирма .
Радница такве фирме ће добити породиљско одсуство сигурно да роди 3 дјеце и подигне наталитет Србије , оће , оће.
Е слијепци , *ебо вас и вучко и тито који нам је село уништио
Je li ovo neka parodija, ironisanje ili nešto slično?
Е и ја се питам. Читам и готивим овај сајт , али кад овако неко излупета , за 50% ми га омрзну.
Umesto protiv oca i sina Stefanovića, kao i drugih aktera te afere, tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv Obradovića, kome je određena mera kućnog pritvora. U odlučivanju je učestvovalo osam sudija Višeg suda: sudije za prethodni postupak Miloš Labudović i Darinka Šćepanović, zatim krivično veće u kome su se nalazile Tatjana Sretenović, Jelena Škulić i Marina Anđelković, kao i sudije Apelacionog suda u Beogrdau.
Pod kontrolom Aleksandra Stepanovića, predsednika Višeg suda u Beogradu, osam sudija je pristalo da, bez ijednog dokaza, odredi pritvor čoveku koji je otkrio izvršioce krivičnih dela.
Te i takve sudije, opet po političkoj direktivi, štite huligane iz SNS-a. Ponekad, kad baš ne mogu da zataškaju slučaj i ignorišu dokaze, osude nekog od kriminalaca, ali presuda se ne izvršava.
Aleksandar Stanković, osuđeni diler droge, umesto na robiji, s ministrom policije družio se u teretani „Spartakus“. Druženje je prekinuto kad je Stanković izrešetan. Međutim, nastavljena je zaštita njegovog lika i zlodela. Sudije sad donose presude, po tužbama Nade Stanković, mame Saleta Mutavog, protiv medija koji pišu o njegovim zločinima i time „narušavaju dostojanstvo i pijetet“ pokojnog nasilnika i narko dilera.
Na isti bizaran način srpsko pravosuđe od pravde štiti braću Miljana i Ljubana Vidovića. U Okružnom sudu u Banjaluci traje postupak u kome su oni okrivljeni za otmicu Nenada Jakovljevića sredinom maja prošle godine. Batinama i pretnjama da će mu kleštima otkinuti prste, naterali su Jakovljevića da napiše priznanicu da im duguje 16.000 konvertibilnih maraka. Kad je slučaj stigao u sud, braća su pobegla u Srbiju. Otac Miodrag Vidović javno ih se odrekao zbog kriminala, ali prigrlio ih je poočim Aleksandar Vučić.
Miljan i Ljuban su bivši šampioni u kik boksu, jaki su i skloni kriminalu, dakle imaju sve reference za saradnju s vrhom Srpske napredne stranke.
Miljan Vidović, u pratnji nekoliko huligana, pre nekoliko dana asistirao je javnom izvršitelju prilikom iseljavanja porodice iz stana u centru Beograda. Stan Predraga Kocića, vredan 127.000 evra prodat je na licitaciji za 25.000 evra, a izvršitelj je, u saradnji sa sudijom Jovanom Kordićem, doneo rešenje o njegovom oduzimanju i predaji novom vlasniku. Na stepeništu, kad je primetio da ga mobilnim telefonima snimaju građani koji su se solidarisali s porodicom, Vidović im je zapretio. Policajci, koje je predvodila jedna poručnica, nisu reagovali. Naprotiv, postupali su po naređenjima tog lica s poternice.
Batinaške usluge Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci iznajmljuje i Dejan Simeunović, zvani Simke, vođa pančevačkog MMA kluba „Srpska Sparta“. Simeunović je u novembru 2008. godine, ispred kafića „Šestica“, gde je radio kao izbacivač, ubio Igora Birtaša. Prvom presudom, 2014, oslobođen je odgovornosti. Dve godine kasnije Apelacioni sud je preinačio tu presudu i kaznio ga s jednom godinom zatvora, da bi trećestepeno veće Apelacionog suda u Beogradu poništilo tu presudu i vratilo predmet na novo suđenje. Nedokazani ubica Simeunović postao je ugledni funkcioner SNS-a, nastupa na Vučićevim konferencijama, angažovan je na mitinzima i izbornim kampanjama, gde uteruje strah normalnim građanima. Za nagradu, dobio je direktorsko mesto u pančevačkom JP „Zelene pijace“.
Subotom, Simeunović svoju grupu batinaša vodi u Beograd, obično pred zgradu RTS-a, da kontrolišu protestante. Huliganima obećava honorar od 500 evra, uz napomenu da moraju biti „spremni na sve, idemo do kraja“.
Na kraju će neko od njih pretući ili ubiti nekoga, a zaštitiće ih Aleksandar Vučić, vrhovni komandant njihovog kriminalnog klana.
Agresivni primitivci, za 500 evra mogu da pretuku nekog opozicionara, ali time neće odbraniti Vučića.
Diktatorski sistem se urušava, taj proces ne mogu da zaustave korumpirane sudije i policajci, pa ni bedni kriminal
Do koske
Ko još brani diktatora Aleksandra Vučića?
Kik bokseri, narko dileri i batinaši
Kad hoćete da procenite inteligenciju vladara pogledajte ljude kojima je okružen, savetovao je Nikolo Makijaveli. Srpski vladar Aleksandar Vučić, kad pogleda ko ga okružuje, shvata da je osuđen na propast. Pametniji saradnici već su se okrenuli protiv njega, rade mu o glavi, a podržavaju ga još samo kukavice, bednici, prodane duše i propalice.
Milica Grabež
Aleksandar Vučić je najbogatiji evropski politikant. Procenjuje se da je za sedam i po godina vladavine zgrnuo više od tri milijarde evra, u kešu. Ipak, njegov opstanak na vlast, a samim tim i na slobodi, vredi samo 500 evra, koliko plaća kriminalcima i batinašima da ga brane. Za razliku od ordinarnih uličara i huligana, najbliži saradnici ne samo što odbijaju da ga štite, već su spremni da ga prodaju u bescenje.
U Srpskoj naprednoj stranci počele su podele na ekstremističko i reformsko krilo. Ekstremista, okupljenih oko braće Vučić, nema mnogo, ali glasniji su i agresivniji od normalnijih kolega. I u toj grupi ima nekoliko slojeva. Tvrdo jezgro predvode Darko Glišić, Branko Malović i Goran Vesić, koji su sudbinu vezali uz Vučićev brod koji tone. Uz njih su Vladimir Đukanović, Marija Obradović, Milenko Jovanov, Vladimir Orlić, Marko Đurić i još neki bukači, uvek spremni da utihnu i zbrišu u nepoznatom smeru.
Pametniji i oprezniji naprednjaci već traže način da se bezbedno distanciraju od vođe. Reformisti još nisu udružili snage, svako brine svoju brigu. Nebojša Stefanović se najodlučnije suprotstavlja Vučiću. Zorana Mihajlović izbegava oštru ivicu sukoba, ali ne krije ambicije da se promoviše u sledećeg lidera Srpske napredne stranke.
Međutim, dok Mihajlovićka o tome samo mašta, Ana Brnabić preduzima konkretne poteze, kojima gradi startnu poziciju pred izbore za predsednika SNS-a.
Pošto nema podršku stranačkih kolega, Brnabićka se posvetila lobiranju kod zajedničkih gospodara, diplomata zapadnih centara moći. Svaki sastanak koristi za plasiranje stavova za koje zna da oni podržavaju.
U zvaničnoj prepisci i privatnim razgovorima, aktuelna premijerka diplomatama iz SAD i Evropske unije obećava da će SNS, ako ona bude u prilici da na to utiče, u potpunosti pratiti agendu evro-atlantske integracije.
Brnabićka je i javno tvrdila da je „Kosovo bilo, ali više nije deo Srbije“ i da „Srbija mora da spoljnu politiku uskladi s Evropskom unijom“, što u praksi znači uvođenje ekonomskih i političkih sankcija Rusiji i otvaranje procesa priključenja NATO-u.
U poslednje vreme, kad je shvatila da Vašington i Brisel na Vučića ne vrše pritisak samo zbog neispunjavanja preuzetih političkih obaveza, nego i zbog nabujalog kriminala, Brnabićka se preporučuje i za ulogu beskompromisnog čistača srpske političke scene od kriminala i korupcije. Ona tvrdi da bi se, kad bi dobila odrešene ruke i logističku podršku stranih službi, obračunala sa svim pripadnicima organizovanog kriminala.
Ana Brnabić je nedavno, u razgovoru s novim američkim ambasadorom Entoni Godfrijem, istakla da „Srbija treba da sledi primer Izraela, u kome nijedan državni funkcioner nije zaštićen“. „Ako premijer Natjenahu može da bude optužen za primanje mita, prevaru i kršenje poverenja, i u Srbiji mora da se stvore uslovi za takve sudske procese“, rekla je Brnabić.
U nekim i-mejlovima još direktnije je obećala da će učiniti sve što može kako bi se srpsko pravosuđe oslobodilo uticaja političara, a da će se to videti kad se pokrenu procesi u kojima će na odgovornost biti pozvani predsednik države i njegovi saradnici. „Niko ne sme da bude povlašćen, svi građani Srbije moraju da budu isti pred zakonom, bez obzira na funkciju koju vrše i na rodbinske ili kumovske veze“.
Vučić je obavešten o Brnabićkinim obećanjima da će uhapsiti i njega, njegovog brata i sve ostale iz vrha SNS-a. Takođe, jasno mu je da bi ona to uradila kako bi zaštitila svog brata Igora Brnabića i najboljeg prijatelja, poslovnog partnera i advokata Igora Isailovića, po kome je dala ime „svom“ sinu.
Da razlozi za strah postaju sve realniji, Vučić je shvatio posle odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da doktorat Siniše Malog proglasi za plagijat i zatraži njegovo poništenje. Univerzitet je tim stavom postao prva institucija koja je osporila Vučićevo samoproglašeno pravo na odlučivanje o svemu u Srbiji.
Ne zbog Malog, nego zbog sebe, Vučić je u odbranu plagiranog doktorata uložio i lični autoritet, a ni to nije pomoglo. Uplašen mogućnošću da će primer Univerziteta slediti i druge institucije, predsednik države je ocenio da je u pitanju „politička odluka koju je donela neobrazovana elita“.
Što Vučić misli, glasno priča njegov alter ego Vladimir Đukanović, koji univerzitetske profesore naziva uništiteljima srpskog društva i spodobama koje treba izbaciti sa Univerziteta. Plagijator Mali, koji će, iako je uhvaćen u krađi, ostati na funkciji ministra finansija, kaže da je „narod najbolji sudija“. I tu greši. Kad bi mu narod sudio, ne bi se dobro proveo. Zato Vučić suđenje prepušta profesionalcima iz pravosuđa, koji znaju da je njegov nalog važniji od svakog zakona i pravde.
Kako to izgleda, videlo se u slučaju Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz valjevske fabrike „Krušik“, koji je otkrio sporno poslovanje s firmom GIM, koja je povezana s Brankom Stefanovićem.
Koje si ti antisrpsko govedo.Mozeš od muke da se ujedes za stražnjicu,Srbija je svaki dan sve jaca i poštovanija,a ti glupsone ajd kod Mila ili ujaka da ti bude dobro.
Србија је мајка.
СРБИЈА је све!
И отац и мајка.
Staro si izgleda neko govedo, ništo naučilo nijesi, još manje razumjelo!
Pa na ove smo grane Srbi baš zato što je Srbija sve i svja!
Dvesta je godina propuštenih za postupnu ali neodstupnu SVESRPSKU KONSTITUCIJU!
Prilike bilo nije da je BEOGRAD, sto sračunato, što iz nepostojanja državotvorne ideje svesrpske konstitucije, nije propustio … Upustio! Kneževska i kraljevska Srbija …
… A onda su u tako impotentan politički Beograd uselili srpski komunisti od Like, preko Bosne i Crne Gore, ponajviše ovi potonji, da ugase i poslednju nadu na svesrpsko okupljanje pod jedan državotvorni krov!!!
Сви који Србе ван Матице свађају а Србијом због овог или оног личног анимозитета су комплегни идиоти и копају јаму српском народу.А због чега?Због слободе медија?Треба бити морон па пругутати ту причу у тренутку када Србија корача напред први пут за тридесет година.
Klima na portalu se mijenja sto valja pozdraviti.Crna Gora je teska olupina koja nezaustavljivo tone i svakom Srbinu je jasno da jedino drzava Srbija moze da izvuce stvar .Bozija volja.Zivjela Srbija i predsjednik Vucic.
Izvanredan tekst i sve ziva istina.
Да, баш је „жива истина“.
То што се срећу са нашим срећком је геополитика око Космета!
Истина је да архи лажов зна да створи „општу пометњу“!
Мефисто је на челу Србије!
A,
„Samohval smrdi “
Mađarska poslovica.
А ту су , неправедно заборављени,и тзв. црногорствујушчи као посебна врста политичких дебила у читавој причи.
Како си ,шта радиш?
Је ли кад је зима и у Спич зима?
Дочекасмо и ово,…
Јесте Теодо.
Интересантно је да је то једино непријемчљиво за репрезенте два потпуно различита идеолошка концепта – еврофанатике и радикалне патриЈоте.Али када су тачке екстрема у политици уопште служиле било чему паматном осим злом,а нарочито страном интересу?
Тако да Ел Президенте, испада, зна шта ради.И не само да зна него је и успјешан у томе.
Живјела Србија