Снио сам те – Лаза Костић
У љубавну срећу нашу
ти си цашу заискала,
како си је жедна била,
и чашу си прогутала
Снио сам те у градини,
де о смиљу ружа дрема,
да смо сами, душо моја,
а мације твоје нема.
Гледало нас тихо вече
де се тихо милујемо,
цвеће вене па нас гледи
де се венућ` растајемо.
Цвеће вене, канда знаде,
испод суза сетно гледи:
стисло му се срце мало,
лековито биље цеди.
Под ту росу лековиту
из срдашца ружинога
подмето сам бону душу
из срдашца боланога.
Капало је на то срце,
капало је на ту душу,
капало је да разгали
ту паклену, жедну сушу.
Из твог ока капало је
у ту жедну,кобну чашу,
а ја сам ти напио је
у љубавну срећу нашу.
У љубавну срећу нашу
ти си цашу заискала,
како си је жедна била,
и чашу си прогутала.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: