Снио сам те у градини, ‘де о смиљу ружа дријема, да смо сами, душо моја, а маћије твоје нема

Снио сам те у градини, де о смиљу ружа дрема, да смо сами, душо моја, а маћије твоје нема. Гледало нас тихо вече де се тихо милујемо, цвеће вене па нас гледи де се венућ` растајемо.