СНП: Закон о финансирању партија фаворизује владајућу коалицију

Важећи Закон о финансирању политичких партија фаворизује постојећу коалицију на власти, док опозиционим партијама не обезбјеђује елементарне услове за рад, посебно на нивоу локалних самоуправа, оцијењено је из Социјалистичке народне партије (СНП).

Директор СНП-а Владимир Вујовић сматра да у члану 5 став 2 постојећег Закона треба дефинисати да су политичке партије, коалиције или групе грађана које учествују на изборима дужне, након што им се потврди и прогласи изборна листа, обезбиједити гаранцију за повраћај средстава уколико не освоје ни један посланички односно одборнички мандат.

„Оваква норма би спријечила познате злоупотребе односно да се постојеће и новоосноване политичке партије и групе грађана из изборног у изборни циклус пријављују не ради успјеха на изборима већ искључиво да унапријед добију средства (20 одсто) која након избора ничим не правдају“, рекао је Вујовић агенцији МИНА.

Према његовим ријечима, уколико се у члану 6 додаје нови став којим се дефинише позајмица средстава из приватних извора и њихова овјера нотарским записом у том случају обавезно треба прописати и банчине гаранције којима се гарантује поврацај тих средстава.

„Треба размислити да се овај очити проблем обезбјеђења средстава након избора обезбиједи на други начин као на примјер кроз другачији распоред средстава која се уплаћују прије избора, односно давање гаранција субјектима који су ангажовани у изборној кампањи за период док изборна кампања траје“, појаснио је Вујовић.

Како висина средстава из Буџета зависи од успјеха на изборима то би, навео је, законско прописивање позајмица из приватних извора могло довести до крупних поремећаја па и гашења политичких партија због неизмираних обавеза што би такође ваљало уредити Законом.

Према Вујовићевим ријечима, у члану 7 у оквиру става 1 треба прописати да укупна буџетска средства износе 0,5 одсто укупних планираних Буџетских средстава и да на тај износ не утиче ребаланс Буџета.

„Политичке партије које издвајају за порезе, доприносе и прирезе 50 хиљада ЕУР и више на годишњем нивоу за финансирање редовног рада добијају 0,6 одсто, ако издвајају више од 100 хиљада ЕУР на годишњем нивоу добијају 0,7 одсто“, наводи он.

Вујовић сматра да, у члану 7 у дијелу распореда буџетских средстава по коме се распоред средстава врши 20 одсто у једнаким износима а 80 одсто сразмјерно укупном броју посланика односно одборника, треба дефинисати као однос 10:90, односно алтернатива 15:85.

Уплата 20 одсто укупних средстава у једнаким износима парламентарним партијама у Скуштини, односно Скупштинама општина, како је рекао, не вреднује на прави начин успјех на изборима.

„Тако да је стартна позиција од 20 одсто својеврсан вид ураниловке, односно не афирмише довољно оно што је стваран успјех политичких субјеката остварен на изборима, односно политичке партије које имају једног посланика напримјер по том основу имају много значајнија средства него политичке партије које освајају већи број посланика мјерено по једном посланику“, појаснио је Вујовић.

Уколико се, додао је, послије члана 7 додаје нови члан 7а, њиме треба прописати да је орган државне управе надлежан за послове финансирања, односно надлежни орган локалне самоуправе дужан да обезбиједи средства за нормално пословање парламентарних партија кроз обезбјеђење пословног простора или закуп тог простора за оне политичке партије које не располажу пословним простором у својини.

„Постојеће стање у Црној Гори је такво да изузетно фаворизује постојећу коалицију на власти док опозиционим партијама ни изблиза не обезбјеђује елементарне услове за рад, посебно на нивоу локалних самоуправа“, оцијенио је Вујовић.

Како је предложио, у истом члану став 2 треба прописати да је укупне обавезе органа локалне самоуправе дужан измирити на начин како је то већ прописано Законом, а за случај да то не чини Министарство финансија ће кроз уређени систем надзора обезбиједити да се уплата изврши у наредних 5 дана.

„Постојеће стање у Црној Гори кад су у питању уплате локалних самоуправа је такво да је даљи рад и функционисање политичких партија односно партијских органа на нивоу општине неодржив. Такво стање обезбјеђује постојећој власти супериоран однос у материјалном смислу и чини огромну стартну предност власти у односу на опозицију“, поручио је Вујовић.

Он сматра да, у дијелу који се односи на финансирање изборне кампање, треба озбиљно размотрити рјешење да се финансирање изборне кампање ради враћања повјерења у изборни процес изузетно за прве наредне изборе врши искључиво из буџета.

Таква искуства су, како је прецизирао, позната у неким законодавствима, а изузетно се прописују као мјера једнаке материјалне шансе за све политичке субјекте на изборима.

„С обзиром да у Црној Гори до сада најважнију улогу у остваривању изборног резултата имају различити облици недозвољених и неконтролисаних материјалних давања, то би овакво законско рјешење као изузетак само за наредне изборе значајно утицало на враћање повјерења у изборни процес“, казао је Вујовић.

Према његовим ријечима, такво законско уређење подразумијевало би најстрожије санкције посебно за одговорна лица, како за физичка тако и за одговорна лица у правним лицима.

„У члану 10 став 2 треба прописати да се у једнаким износима расподјељују средства подносиоцима изборних листа у износу од по 10 одсто алтернатива 15 одсто, и то осам дана након потврђивања изборне листе“, рекао је Вујовић.

Он је навео да новац у износу од 80 одсто, који се распоређују подносиоцима изборних листа које су освојила мандате, сразмјерно броју освојених мандата треба створити могућност да се њихово евентуално коришћење као гаранција користи у току изборне кампање кроз уговоран однос политичке партије и субјекта који пружа услуге партији у току кампање.

„У пракси се показало као врло компликовано и тешко одрживо рјешење по коме се ова средства добијају тек након избора тако да политичке партије стварају себи додатну обавезу подизања банчиних кредита уз високе камате из разлога што субјекти који пружају услуге захтијевају искључиво авансне уплате“, појаснио је Вујовић.

Уколико, како је рекао, орган локалне самоуправе не измири обавезе из члана 10 и 11 у роковима која су утврђена овим законом, Министарство финансија је дужно да у наредних пет дана, полазећи од своје надзорне функције, обезбиједи да орган локалне самоуправе изврши своје обавезе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: