Шофранац: Преваранти режима у паници, грађани да презру „великодушну“ понуду коју је Влада упутила МЦП

Након неуспјешног завршетка назови преговора између представника Православне цркве у Црној Гори и правних заступника Владе Црне Горе, премијер је потрчао да у обраћању пред камерама објасни јавности и православним вјерницима, како су наводно били спремни да значајно измијене спорне одредбе неуставног закона о слободи вјероисповјести, казао је адвокат и шеф правног тима Уједињене Црне Горе Саво Шофранац

Да се ради о најобичнијој предизборној манипулацији освједочених политичких превараната, показује се, додаје он,  како у тајмингу заказивања преговора, тако и у брзини да се преко медија грађанству „објасни“ наводна незахвалност Цркве на понуђене јој дарове.

„О каквим се наводним уступцима, а у ствари покушају преваре грађана ради, показује сљедеће:

Нуди се измјена члана 63 Закона, којим би се поступак утврђивања земљишно-књижних уписа црквене имовине из управног поступка измјестио у редовни судски поступак гдје терет доказивања власништва пада на државу а не на цркву“, појашњава Шофранац.

Међутим, измјена овог члана закона, каже он, нема никаквог смисла уколико се из правног поретка не уклони, односно не избрише одредба члана 62 Закона, којим је дефинисано да се државном имовином сматрају сви вјерски објекти који су прије 1918. године изграђени “из јавних прихода државе, односно заједничким улагањем грађана”.

„Дакле, сваком лаику а камоли правнику је јасно да у том случају не постоји никакав терет доказивања на страни државе (обавеза изношења чињеница и доказа у поступку), јер се овдје на основу самог закона црквена имовина проглашава државном, односно врши њена национализација, па је потпуно свеједно у ком се поступку (судском или управном) то намјерава извршити. Нуди се измјена закона, по коме Православна црква “наставља” са коришћењем свих црквених и манастирских објеката, имања и других непокретности које су државно власништво, те се предлаже нови члан закона, којим се наводно искључује могућност да вјерске објекте може користити било која вјерска заједница осим Митрополије црногорско-приморске и других епархије Српске православне цркве у Црној Гори. Да није жалосно било би смијешно, истиче Шофранац.

Наиме, Цркви као власнику имовине, појашњава он, галантно се нуди да настави да користи ту исту имовину, која се претходно наведеним чланом закона проглашава државном.

„При том, поставља се питање како се неком уопште може гарантовати наставак коришћења имовине, уколико се на примјер након њеног проглашења за државну она приватизује, односно пренесе у власништво трећих лица. Ово тим прије, ако се има у виду да је Владин омиљени правни експерт Никола Мартиновић јавно изнио модел валоризације црквене имовине, кроз претварање цркава и манастира у хотеле, ресторане и посластичарнице. Тражи се “само да се Црква региструје”, рекао је Шофранац.

Дакле, Православној цркви, коју је 1219. године на овим просторима успоставио Свети Сава, за признавање њеног правног субјективитета као услов се поставља регистрација код органа управе.

„Другим ријечима, неком од министара ове и овакве власти даје се дискреционо право да одлучује о томе да ли Православна црква испуњава услове за регистрацију и стицање својства правног лица, при чему се ова законска одредба не примјењује ни на једну другу традиционалну вјерску заједницу у Црној Гори, јер се оне већ сматрају регистрованим по претходном закону. Великодушно, нема шта. Уједињена Црна Гора позива грађане да презру ову провидну игра власти, која представља биједни и панични покушај спречавања осипања бирача православне вјероисповјести и бјекства од сопствене одговорности., закључио је Шофранац.
,

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: