Софтвер

Пише: Мишо Вујовић

Некада се у Црној Гори сабљом стицао статус и углед. Највећи јунак морао је и образом да потврди своју позицију. Данас популарност уживају људи спорни у свим категоријама традиционалног поимања морала.

Минимаксов афоризам : “У држави у којој сви краду највећи лопов ужива највећи углед”, говори много. Тада нико ни у подсвести није помислио да ће ситне проневере друштвене имовине прерасти у општу похару државе и њених ресурса.

Где се год чачне нешто је гњило. Мање државе и веће пљачке у Европи до сада није било. Чак ни у ратовима. Али ни окупатори, судећи по размерама ове клептоманије, нису осећали толики порив да је оглођу све као термити на власти у сопственој земљи.

Аустроугари су градили, Италијани хранили сиротињу, спашавали светиње од шиптара да их не униште. Црква у Ђаковици је преживела балисте али су је комунисти после рата срушили и саградили јавни клозет.

Данас су олигархије у региону своје државице претвориле у јавне коозете. Њихова државотворност постала је феуд неколико фамилија под заштитом међународних центара моћи. Окупатори чизмом су одавно прошлост, али се ми своје прошлости у којој је вертикала пљачка тешко одричемо.

Преци су пљачкали из нужде да би прехранили многољудну чељад. Та нужда је временом постала навика чије размере улазе дебело у паталошку сферу крупне клептоманије. Клептоманије на велико.
Од Будве до Дурмитора од Бара до Подгорице и Никшића, афера аферу стиже. То је једини континуитет у држави где је пљачка категоризована форма. Од ситног поткрадања до националне похаре. Отето је проклето, каже народ.

Све неки Маровићи, Стијеповићи, Милошевићи, Гвозденовићи, Коларевићи, Брковићи, Баровићи, Јованићи…, и да не набрајам. Свуда исти рукопис од никшићких Боксита, Жељезаре, ЕПЦГ, Луке Бар, Алиминијског комбината, Телекома, банака исти рукопис. И сви путеви воде до једне адресе. До Господара и његове фамилије.

Ту се преплићу кумства изукрштана ко сплет отовница у парењу, родбина, партијски кланови, страни инвеститори као плен или параван.

Епилог тих пљачки је обогаљена земља, обесмишљена демократија, антрофирао систем вредности, срушен колективни морал, нестао социјално-етички коректив средине, међу масом заживела свест сналажења и самопреживљавања, традиционално достојанство опкољено немаштином и страхом изумире на коленима. Агонија или победа?

Црна Гора или Господар са свима њима, укључујући и главног Инсајдера из Лондона. Он није само банкар, хроничар и књиговођа. Његови краци су оставили дубоке опекотине. Он је, по сопственим признању, Софтвер многих превара, изборних крађа и како провејава главни продуцент похаре референдума о независности.

Он је форматиран да предвиђа, креира, рационално просуђује, замагли, одступи и напада са резервних положаја са јаком логистиком. Педантност вођења евиденције и беспрекорно архивирана инсајдерска документација потврђују Софтверову излазно улазну стратегију.

Повући ћу се ко миш, узвратићу као лисица, вратићу се као лав. Овај члан Клинтонове глобалне иницијативе и велики фан једног од најмонструознијих председника САД- а не иде само у поход на Ђукановића већ на власт. Он није ослободилац и алтруиста.

Он је инвеститор и као и сваки тајкун има амбицију да се докопа неконтролисане моћи у држави у којој је до недавно био инволвиран у већину званичних и незваничних трансакција и финансијских операција. И не само то.
Кључни Софтверов адут, којим “невољно”прети није снимак примопредаје новца Господару већ распакивање фарсе зване референдум о независности.

Циљ је јасан коначна докапитализација државе чији је и сам, доскора, био деоничар. “Народе мој избор је твој” рече добошар.
“ Сјаши курта да узјаше мурта”, говори народно искуство!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: