Соколи и обележавање погибије на Легету

Соколско друштво у Сремској Митровици одлучило је да подигне соколски споменик палима на Легету. Због тога се обратило друштво на разне корпорације за помоћ. (1) Прво дело соколског друштва у Сремској Митровици било је подизање споменика на пољу Легету, код Сремске Митровице, у част и славу палих жртава на том пољу за ослобођење и уједињење. Заједно са спомеником соколи су установили Легетски празник, који се прослављао сваке године у недељу после 6 септембра. Тада се око споменика окупљао народ, одавајући помен палим ратницима. (2) Соколи у Сремској Митровици  открили су 28. септембра 1923. споменик  погинулим јунацима тимочке дивизије првог позива у борби на Легету. На свечаности су учествовали соколи из Срема, београдске и шабачке жупе. Уз откривање споменика било је велико славље и почаст палим за слободу и ослобођење.(3)

Соколско друштво у Сремској Митровици приредило  је 14. септембра 1924. свечани парастос на гробу Тимочана. Окупила се маса света под вођством сокола. Сва околна села походила су парастос. После тога говорио је пуковник Бумбажиревић, командант митровачког војног округа. Затим је говорио Петар Јер. Савић, изасланик зајечарског соколског друштва. За њим брат Парић, учитељ из Шида. Војна музика 2 пешадијског пука свирала је државну химну. Од положених венаца, били су истакнути венци Југословенског соколског друштва и Кола Српских Сестара. Певала је певачка дружина „Јавор-гусле” песме надгробнице. После подне била је народна свечаност у променади и јавна соколска вежба, а у вече концерт где је певала шидска певачка дружина „Јавор-гусле”. Свечаности су присуствовали изасланици бродског, загребачког и шабачког сокола.(4)

Соколи су сваке године обележавали погибију на Легету. Соколско друштво у Сремској Митровици прославило је 14. септембра 1930. Легетски празник. На свечаном помену код споменика на пољу Легету поред старешинства Соколског друштва Сремска Митровица присуствовали су делегати Жупе Београд и околних друштава : Руме, Старе Пазове и Земуна. На помену су биле хиљаде становника околних села. Помен је одржао епископ карловачки Иринеј, који је након помена говорио о изгинулим тимочким јунацима. После помена одржана је јавна вежба. Прво су наступила мушка деца па женска деца са слетским вежбама. За њима мушки па женски нараштај са својим слетским вежбама. Пета тачка програма била је вежба мушке деце домаћег друштва са певањем. Вежбе и речи саставио је Славко Стајић према песми „Ој Душане, тебе војска зове”. Вежбе су биле симболичне и завршавале су се химном. Затим су наступила женска деца са обручима, па вежбе на справама. После одмора наступио је одред Никинци, Соколског друштва Рума са вежбама Ивана Шобе. Рума и Никинци наступали су са Јегеровим простим вежбама. У заједничким тачкама свих категорија поред сокола из Сремске Митровице, наступала су соколска друштва Рума са својим одсеком из Никинаца, Стара Пазова и Земун. (5)

Удружење Тимочана и Крајинаца из Београда заједно са Соколима и културним и националним организацијама из Сремске Митровице обележило је 25-годишњицу битке на пољу Легету, у којој је страдала Тимочка дивизија 1914. Била је присутна огромна маса света из Срема, Мачве и Крајине. Присусвовао је и бан Дринске бановине Радивојевић. Вајар Томић је за споменик изгинулих израдио плакету, која је представљала рањеног Тимочанина са Крајинком, Тимочанком и Сремицом. После црквеног обреда који су обавили шест свештеника, сремско-митровачки прота Јован Латинкић одржао је говор у коме је изнео страховите патње српског народа из Сремске Митровице за време борбе за ослобођење и уједињење. У име Удружења резервних официра и ратника говорио је председник Никодије Богдановић. У име сокола из Сремске Митровице говорио је начелник сокола професор Бошко Новаковић. Говорио је Ика Пантић, председник Удружења Тимочана и Крајинаца који је и сам учествовао у бици на Легету. После њега говорила је једна ученица основне школе из Сремске Митровице и један Херцеговац, који је после говора уз гусле отпевао песму о бици на Чеврнтији и Легету. У име студената из Зајечара говорио је Љубомир Нешић, студент права. Четник Душан Ђорђевић је са групом својих другова заступао Главни одбор четника. Прослава је завршена државном химном коју су отпевали Српско црквено певачко друштво и Српско занатлијско друштво из Сремске Митровице, уз пратњу војне музике Петог пешадијског пука из Ваљева. Изгинулим војницима почасна чета Шестог пешадијског пука из Бијељине одала је почаст плотунском паљбом. (6) Коло Српских Сестара из Сремске Митровице учествовало је у болној прослави погибије тимочке дивизије на Легету. Чланице Одбора су у народним ношњама Мачве и Срема (граничарска српска) дочекале, угостиле, провеле кроз град и испратиле госте из Тимочке Крајине. (7)

Саша Недељковић,

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколи за наше ослободитеље”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар, новембар и децембар 1922, бр. 10, 11 и 12, стр. 278;
2. Јован Удицки, „Соколско друштво Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр.130;
3. „Митровачко Соколство за наше ослободитеље”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 51;
4. „Десетгодишњица легетске битке”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, новембар 1924, бр. 11, стр. 308;
5. „Соколско друштво Сремска Митровица”, „Соколски Гласник” Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5,6;
6. К.С. „Са прославе 25-годишњице на Легету-Чеврнтији”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1939, бр. 6, стр. 1-5;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: