Соколи у Окружју Бели Манастир жупе Осијек

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Соколско друштво Бели Манастир основано је 13. фебруара 1927. Друштво је 1933. саградило свој дом. Имало је своју читаоницу са књижницом, дилетантску секцију и луткарско позориште. Радило је на ширењу соколства у Барањи. Приликом прославе десетогодишњице 15. и 16. маја 1937. одржан је окружни слет беломанастирског и осјечког окружја. (1)

У Управи друштва Бели Манастир били су 1934. старешина Милан Буновић, заменик Милан Руварац, просветар Душан Лалевић, начелник Бранимир Слијепчевић, заменик начелника Хрвоје Вицић, начелница Нада Хорват… (2)

Окружје Бели Манастир основано је 9.10.1932. као Барањско окружје. Први начелник био је Будимир Шандоров, а заменик Бранимир Слијепчевић. После премештаја Шандорова у Скопље, постављен је за начелника Слијепчевић, а за заменика Васко Ковачевић из соколског друштва Брањин Врх. Седиште окружја било је у Белом Манастиру. Окружје је обухватало друштва Дарда, Бели Манастир, Батина, Кнежево, Петловац и Брањин Врх-Шећерана, и чете Драж-Гајић, Луг, Биље и Бар. Петрово Село. Укупно је 1933. било 10 јединица. Друштво Дарда било је основано 1925. као најстарије соколско друштво у Барањи. Одржан је окружни слет 1932. основала је 2 чете: Чету Луг основану 1931. и чету Бље основану 1931. Друштво Батина имало је чету Драж-Гајић, једну од најстаријих чета у Барањи. Друштво Кнежево радило је једино са децом. Друштво Петловац основано је 1931. као чета, а почетком 1932. претворено је у друштво. Бројало је 80 вежбача свих категорија, осим чланица и нараштајки. У 1932. приредило је две јавне вежбе у Петловцу, и две пропагандне вежбе у суседним селима: Лучу и Новом Бездану. Главну скупштину одржало је 8. јануара 1933. Основало је чету Бар. Петрово Село почетком 1932. Чета је имала 75 вежбача свих категорија, сем чланица. Друштво Брањин Врх-Шећерана основано је у јесен 1932. Првог децембра одржало је академију, која је имала 14 тачака. (3)

У Белом Манастиру од 12. до 18. марта 1933. одржан је 7-дневни течај. Течај је похађало 26 полазника и то 18 сокола и 8 соколица. Течај је водио жупски предњак Влада Ходовски. (4)

У Белом Манастиру одржана је 3. јуна 1934. јавна вежба окружја Бели Манастир. Поворка је кренула из соколане ка вежбалишту. На челу поворке била је друштвена застава, а иза заставе ишла је соколска музика друштва Осијек Доњи град. За тим је ишла војска, чланови сокола у одорама, деца у соколским одорама, деца у народним ношњама, мушки нараштај, женски нараштај, чланови и соколским вежбачким оделима и чланови у народним ношњама. После јавне вежбе било је народно весеље у соколани. (5)

Окружни просветни течај одржан је 25. 11. 1934. у Белом Манастиру. На течају је било 28 слушалаца из 9 јединица. (6)

У Белом Манастиру одржани су 10. марта 1935. окружни предњачки испити. Приступила су 4 кандидата. Испитној комисији председавао је жупски начелник инг. Милош Квапил. Пошто су сви кандидати положили испит у окружју је било 3 предњака и 12 предњачких помоћника.

Истог дана приредило је Соколско друштво Бели Манастир чајанку за децу. На чајанци је било близу стотину деце, којој су исприповедане две приповетке. Просветар Јанковић разговарао је са децом зашто идемо у соколану. После су деца певала неколико песама, па им је подељен чај са колачима. Свако дете платило је 1 динар за покриће трошкова. (7)

У соколани у Белом Манастиру одржана је 13 априла 1935. окружна конференција просветара. Од 13 јединица окружја било је заступљено 6 јединица и то: Кнежево, Бр. Врх.-Шећерана, Бар. Петрово Село, Луч, Брањина и Бели Манастир. Конференцију је водио окружни просветар инг. Турк из Кнежева. У расправи је констатовано да сељачка омладина у Барањи схвата соколство само са вањске, ефектувне стране, а никако са идеолошке. Била је дужност просветара да то спречи. (8)

Окружни састанак начелника био је одржан 14. априла 1935. у Брањином Врху-Шећерани. На састанку је било заступљено 12 јединица окружја. Једино није била заступљена чета Брањина. Укупно је било присутно 35 чланова и чланица сокола и то: Кнежево 8, Дарда 5, Брањин Врх-Шећерана 5, Поповац 4, Бели Манастир 3, Бар. Петрово Село 2, Кнежеви Виногради 2, Подоље 2, Батина 1, Луч 1, Луг 1 и Гајић 1. Седницу је водио начелник окружја Слијепчевић. (9)

Соколско друштво Бели Манастир одржало је 28. априла 1935. академију. Програм је био: 8 гимнастичких тачака, једног дечјег приказа, 1 рецитације и 1 шаљивог позоришног комада. После програма била је забава са плесом. (10)

Соколско друштво Бели Манастир било је матица и центар соколства у Барањи. Приредило је 16. јуна 1935. јавну вежбу, уз учествовање јединица Дарда, Брањин-Врх Шећерана, Гајић, Барањско Петрово село, Кнежево … и уз помоћ соколског друштва Осијек Доњи Град. Кроз место је приређена поворка у којој су учествовале све категорије. Пре почетка старешина друштва Буновић поздравио је пригодним говором сакупљене вежбаче и публику. Учествовала је музика домаће ватрогасне чете, која је свирала за наступ и одступ вежбача. Јавна вежба била је приређена на игралишту С.К. Спарте. Заједничке просте вежбе, у којима су наступиле све категорије (81 мушко дете, 54 женске деце, 49 нараштајки, 28 нараштајца, 24 члана соколских чета, 14 чланица и 40 чланова) прачене су клавирском пратњом, преношене преко мегафона. (11)

Соколско друштво Брањин Врх-Шећерана је заједно са суседним друштвима и четама, и уз помоћ Соколског друштва Осијек Доњи Град приредило 7. јула 1935. јавну вежбу. По оцени листа „Соколски гласник“ вежба је била једна од највише успелих у Барањи. Одржане су просте вежбе свих категорија, вежбе на справама и са справама. Нараштај и чланови наступили су са београдским вежбама. Чланови соколских чета наступили су са вежбама београдске жупе. Свирала је музика Соколског друштва Осијек Доњи Град. (12)

Соколска чета Барањско Петрово Село била је уз мађарску границу. Становници су били Шокци и Немци. Чета је имала 25 чланова, водио је као старешина и просветар учитељ Достал. Имали су десет врста са 62 вежбача и вежбачица. Врста нараштајаца чете за такмичење у одбојци је постала првак окружја. (13)

Окружје је приредило 15. септембра 1935. у Батини јавну вежбу. Поред барањских јединица учествовала су оба осијечка друштва. У Батину је дошло око 250 сокола посебним возом. Поворка кроз место ишла је са 2 заставе, 16 чланова у одори и 20 музичара друштва Осијек Доњи Град, 39 мушке деце, 81 женске деце, 28 чланица и нараштајки и 40 чланова у обичном оделу. Др Мамузић поздравио је публику наглашивши значај соколског рада. (14)

У Барањи су учитељи имали важну улогу у соколству. Без њиховог рада није се могао замислити соколски рад. У друштву Бели Манастир учитељ је био просветар; у друштву Брањин Врх-Шећерана просветар је био учитељ, учитељица начелница друштва; у друштву Батина просветар је био учитељ, учитељица начелница и тајница, заменица начелнице учитељица; у друштву Поповац учитељ је био начелник, учитељица начелница; у друштву Кнежево просветар је био учитељ; у друштву Кнежеви Виногради старешина је био учитељ, начелник учитељ, тајник учитељ; у чети Луг просветар је био учитељ, водник женске деце учитељ; у чети Бар. Петрово село старешина и просветар су били учитељи; у чети Луч старешина и просветар су били учитељи; у чети Гајић начелник је био учитељ, начелница учитељица; у чети Брањина начелник је био учитељ, тајник учитељ; у чети Подоље
старешина и начелник је био учитељ, просветар учитељ. У тринаест соколских једица окружја Бели Манастир активно је сарађивало 16 учитеља и 5 учитељица.

Жупски предњак Ходовски обишао је чету Гајић и чету Луг. Чета Гајић је била најстарија чета окружја, која је до посете постојала 6 година. Вођство чете и сав рад био је у рукама супруга учитеља Шајдл, који су чету водили. Соко у народу није био ухватио корена. У чети Луг технички рад био је преко зиме интензивнији. У раду су учествовали углавном општински чиновници и учитељи, док сељаци нису ангажовани.

Соколско друштво Бели Манастир за јесенских и зимских вечери одржавало је соколска посела у свом дому само за вежбаче. Посела су се одржавала једном недељно, средом, за чланство и нараштај. Увек је био присутан по један члан управе просветног одбора и предњачког збора. Посела су служила за одмор и разоноду, па су се на њима играле разне игре, као што је био шах, домино, „млина”, пинг-понг итд. Читали су се соколски часописи и давале соколске књиге. Из друштвене библиотека даване су кући на читање забавна литература. Посела су се завршавала у 9 сати у вече. Карте је било забрањено играти. (15)

Скупштина жупе Осијек одржана је 29. марта 1936. у дворани зграде бивше жупаније. Делегати су у просторијама жупе гледали филмове жупе, снимани прилоком похода на Опленац у мају 1935, прославе 30-годишњице опстанка Соколског друштва Сл. Пожега и Осијек Доњи Град, као и филм о изради папира. У новој управи жупе били су: старешина Димитрије Петровић, заменици др. Иво Јелавић… Чланови управе Илија Беара, Иван Радовић, др Паја Шумановац … . Одржан је збор просветара друштава и чета жупе Осијек као и Збор друштвених и четних начелника и начелница. (16)

У Белом Манастиру одржани су 18. и 19. априла 1936. предњачки испити Соколског друштва. У окружју било је 6 предњака и 18 помоћника, укупно 24 члана и чланице са предњачким испитима. (17)

У Соколском друштву Бели Манастир, после доласка члана Марушића са тродневног луткарског течаја у Београду, основан је у зиму луткарски отсек, у који је ушла већина чланова друштвеног просветног одбора. Након устрајног рада и припреме од неколико месеци, одржана је 19. априла 1936. прва луткарска представа у соколском дому. Комад се звао „Гашо ослобођава принцезу” од Фр. Томека, а затим је још „Гашо” одржао деци пригодан говор. (18)

На Ђурђевдан, 6. маја 1936. приредило је Соколско друштво Бели Манастир у свом дому соколску забаву. Забава је била из два дела академије и плесне забаве. Академија је била подељена у 16 тачака. Приказани су игрокази, декламације, као и дечји позоришни комад „Принцеза Бисерка” у три чина. Све тачке извела су деца. После академије била је плесна забава. (19) У друштву Брањин Врх-Шећерана приређена је прослава погибије Петра Зрињског и Крсте Франкопана. Прослава је одржана увече у 6 сати.(20)

У Белом Манастиру прослављен је Дан Уједињења 1. децембар 1936. Пред соколским домом био је састанак сокола. Од соколског дома кренула је поворка са заставом и музиком на благодарење прво у католичку, па у православну цркву. У соколском дому била је свечана седница, на којој је поред сокола присуствовао и велики број грађана. Том приликом преведено је 12 мушке деце и 8 женске деце у нараштај, а 11 нових чланова положило је соколски завет. У вече је одржана соколска академија. Било је 10 тачака: 1. мушка и женска деца извела су Поздрав соколској застави, 2. мушка деца извела су Вежбе тројице од Бораса, 3. женска деца извела су Гимнастички руковет од Богуновића, 4. мушки нараштај извео је вежбе са мотком, 5. женска деца извеласу Дечје игре, 6. чланови су извели вежбе на коњу, 7. мушка деца извела су „Чобанчићи” од Моринчића, 8. мушки нараштај извео је Сликовите вежбе од Мудрог, 9. женски нараштај извео је полкин плес „Барушка” од Мудрог и 10. чланови су извели вежбе на разбоју. Изабран је одбор који је требао прогласити која од теловежбених тачака је најбоље изведена и одвежбана. Одбор је прогласио најбољом тачком „Барушка” полкин плес који је извео женски нараштај. Та тачка била је два пута поновљена. После је одржана плесна забава. Академија је била врло добро посећена. (21)

М. Сила из Осијека одржао је 26. маја 1937. течај у Белом Манастиру, на коме је упутио 3 сокола из соколског друштва у руковање са апаратом Пате Беби. У вече су у дворани приказани филмови „Поход Соколске жупе Осијек на Опленац”, „Жупско такмичење и жупска јавна вежба у Осијеку”, „Прослава 30 годишњице с.д. Осијек доњи град”, „Прослава 30 годишњице с.д. Винковци”, „Јавна вежба с.д. Осијек – Матица” и „Међуокружна јавна вежба у Слав. Пожеги”. (22)

Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (23)

У Белом Манастиру одржан је од 9. до 18. марта 1939. други предњачки течај жупе Осијек у 1939. Течај је похађало 13 течајаца, од којих је 11 похађало прошлогодишњи течај. Течајци су научили 14 народних кола, певање 5 соколских корачница, преко 20 игара и … . (24)

У Кнежеву и Белом Манастиру 4. и 5. маја 1939. приказан је соколски филм „Ој летни сиви соколе!” По чланку у „Братству” филм је на све гледаоце оставио снажан утисак. Соколско друштво Бели Манастир приредило је заједно са војском и осталим месним друштвима Ђурђевдански уранак. У јутро је био састанак пред соколаном, одакле се пошло са музиком на челу у шуму „Хадица” где је приређена игранка и закуска.(25)

На дан црквене славе, 21. новембра 1939. одржана је беломанастирско соколско друштво у дворани хотела „Вардар” забаву, којој је присуствовали и бројни гости из суседних села. Приказан је шаљиви позоришни комад „Конзул” од Трифуновића. Комад су извели чланови и чланице беломанастирског соколског друштва. После је била игранка. Уочи дана Уједињења приређена је заједно са војском и месним друштвима бакљада. На дан Уједињења учествовали су соколи на благодарењима у црквама. Постом је одржана свечана седница. У вече је одржана академија у дворани хотела „Вардар”. Због одузете соколане програм је био мање него ранијих година. На крају академије је старешина друштва поделио дипломе за успех на жупским такмичењима члану Мирку Ковачевићу и нараштајцу Јосипу Хеблеру. После је била плесна забава. (26)

После Априлског рата 1941. соколска друштва су забрањена.

Напомене:

1.„Десетогодишњица друштва Бели Манастир”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 23;

2.Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник I”, Београд 1934, стр. XCII;

3.Бран. Слијепчевић, начелник окружја, „Окружје Бели Манастир”, „Братство”, Осијек, јануар-фебруар 1933, бр. 1-2, стр. 16 ;

4.„Бели Манастир”,„Братство”, Осијек, 15. априла 1933, бр. 4, стр. 45,46;

5.„Вести из окружја”, „Братство”, Осијек, 20. јуна 1934, бр. 6, стр. 81;

6.„Окружни просветни течај у Белом Манастиру”, „Братство”, Осијек, новембар-децембар 1934, бр. 9-10, стр. 147;

7.Б.С, „Окружни предњачки испити”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29. марта 1935, бр. 14, стр. 6;

8.Б.С, „Окружна конференција просветара”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26. априла 1935, бр. 18, стр. 5;

9.Б.С, „Окружни састанак начелника”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26 .априла 1935, бр. 18, стр. 5;

10.„Вести из окружја”, „Братство”, Осијек, 15. маја 1935, бр. 1-2, стр. 38;

11.Инж. Кл, „Јавна вежба соколског друштва Бели Манастир”, „Братство”, Осијек, 15. јула 1935, бр. 5-6, стр. 60; Инж. Кл, „Јавна вежба Соколског друштва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јуна 1935, бр. 26, стр. 3,

12.Инг. Кл, „Јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана, 30. августа 1935, бр. 32, стр. 3;

13.Инг. Кл, „Пример многима”, „Соколски гласник“, Љубљана, 30. августа 1935, бр. 32, стр. 3;

14.„Окружна јавна вежба у Батини”, „Братство”, Осијек, 20. новембра 1935, бр. 9-10, стр. 116, 117;

15.Б.С, „Соколско окружје Бели Манастир”, „Братство”, Осијек, 20. новембра 1935, бр. 9-10, стр.117, 118;

16.„Скупштина Соколске жупе Осијек”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10. априла 1936, бр. 15, стр. 3;

17.„Предњачки испити”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. маја 1936, бр. 20, стр. 5;

18.„Луткарска представа”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. маја 1936, бр. 20, стр. 5;

19. „Соколска забава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. маја 1936, бр. 20, стр. 5;

20.„Зрињско-Франкопанска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. маја 1936, бр. 20, стр. 5;

21. Б.С, „Прослава 1 децембра”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. децембар 1936, бр. 49, стр. 5;

22.Б.С, „Филмски течај у Б. Манастиру”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 27;

23. „Сд. Бели Манастир“, ,,Братство“, Осијек, јули–аугуст 1938, бр. 7–8, стр. 134;

24. „10-дневни жупски предњачки течај у Б. Манастиру”, „Братство”, Осијек, 15. априла 1939, бр. 4, стр. 70, 71;

25. Б.С, „Окружни састанак у Белом Манастиру”, „Братство”, Осијек, 10. маја 1939, бр. 5, стр. 85;

26. Б.С, „Из окружја Бели Манастир”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 227.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: