Соколи са Корчуле

Пише: Саша Недељковић

Соколска друштва на Корчули деловала су као део Соколске жупе Мостар. На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом војске и морнарице. (1)

Соколска друштва Корчула, Опузен и Котор држала су друштвене течајеве 1924. Друштва Мостар, Дубровник и Корчула држала су течајеве 1925. године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица. Године 1927. држала су течајеве друштва Никшић, Дубровник, Корчула, Цетиње, Блато, Мостар, Невесиње, Опузен и Столац. Године 1928. држала су течајеве друштва Столац, Вела Лука, Мостар и Дубровник. Године 1929. држала су течајеве друштва
Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски. (2)

Соколско друштво Корчула приредило је 13. марта 1932. прославу 100-годишњице рођења словенског препородитеља и оснивача Соколства др. Мирослава Тирша. Упркос лошем времену, поворка свих соколских категорија, са друштвеном
заставом и музиком, обишла је градске улице, искићене заставама. Старешина друштва Бернарди Ј. Мато отворио је у дворани Југославенског дома свечану матинеју, којој су суделовали представници власти и удружења, и бројна публика.

Након одсвиране чехословачке и југословенске химне просветар др. Јурај Р. Арнери у дужем предавању истакао је лик др. М. Тирша, приказао његове
идеолошке и организаторске способности као оснивача соколског покрета. Истакао је његове врлине као човека, који је не само показао циљ него знао наћи и прави пут циљу. Након предавања извели су браћа Свобода, Палчок са гђицом Сивилоти фантазију из Сметанине „Продане невесте“. Матинеја је била завршена певањем словенске химне. (3)

Соколско друштво Блато на Корчули приредило је 15. 5. 1932. уз учешће свих месних друштава, ђурђевдански уранак, на којем су учествовале све друштвене категорије. Уранку су присуствовала и околна друштва. Тајник просветног одбора
друштва Вигна одржао је предавање о значењу тог историјског дана. Затим је настало свирање, певање и игра, а млади нараштајци су се натјецали у играма и
вежбама. Након весеља вратили су се соколи својим домовима, окићени зеленилом и певајући соколске и националне песме. Уранак је допринео братском заједничком
раду сокола са осталим друштвима на острву. (4)

Соколско друштво Велалука прославило је свечано Видовдан 1932. После обављене мисе и задужнице, кренула је соколска поворка заједно са школском децом и родољубивим грађанством пред школу, где је стављена слика краља,
окићена зеленилом и државном заставом. Друштвени просветар Стијепо Харловић говорио је о значењу Видовдана. Затим је члан сокола Петар Фарчић, општински начелник, свечано отворио седницу општинског већа и предложио да се на школи постави спомен-плоча краљу Петру Ослободиоцу, што је веће једногласно прихватило. Затим је говорио старешина соколског друштва Кузма Андријић.
Након исцрпљеног дневног реда општински начелник Петар Фарчић закључио је свечану седницу уз одушевљене поклике свих присутних. Поворка је затим кренулa пред соколски дом, где се после поздрава застави разишла. (5)

Соколско друштво Блато је 29. 6. 1932. обавило свечану посвету новосаграђеног летњег вежбалишта на којем је приредило своју XВИ јавну вежбу. Свечаност је почела службом божјом на старословенском језику. Потом је следила поворка коју је предводила општинска Народна глазба. По доласку на вежбалиште старешина друштва говором је отворио свечаност, а затим је члан сокола Дон Франо Милат говором оцртао значај телесног васпитања у културном развоју човечанства. По одржаном говору благословио је вежбалиште. После подне приређена је јавна вежба са 11
тачака. Особити утисак на присутне оставио је наступ старије браће под вођством друштвеног подстарешине Н. Боснића. По свршетку јавне вежбе формирана је поворка. Уз музику, песму и клицање краљу, отаџбини и Соколству поворка је
направила круг око вароши до соколане. (6)

Заједно са соколима на Корчули је радила Јадранска стража. Приликом одржања Обласне скупштине Јадранске страже у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана је у Корчули музика Јадранске страже.
Мјесни одбор Корчула приредио је са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао је на прослави Јадранске Страже у Битољу. (7)

Међу прва основана соколска друштва у Далмацији било је Соколско друштво у Корчули, основано 1905. Три деценије соколског прегалачког рада обележено је
слетом 1935. Соколске свечаности почеле су на Видовдан, када је на гробљу одржана миса свим мртвим члановима друштва. После помена херојима палим за
ослобођење и уједињење, коме су присуствовали соколи и музика Јадранске страже, др. Јурај Арнерић отворио је у градској већници соколску изложбу. Отварању су присуствовали представници власти и официри са усидрених
подморница.

У свом говору др. Јурај Арнерић нагласио је улогу Соколства на Приморју, а специјално на острвима. Следећег дана била су жупска и међудруштвена такмичења. Осим уобичајених дисциплина дошло је до изражаја такмичење на мору : пливање, веслање, скакање и ватерполо. Нарочито су се
истакли чланови соколске чете Смоквице са острва Корчуле. Увече је приређена соколска академија матичног друштва Корчуле. Главни дан слета започео је доласком великог броја сокола и гостију. Корчула је осванула искићена заставама
и славолуцима. На обали је направљено вежбалиште са трибинама и великим подијумом за „Морешку“. Рано ујутро стигли су Дубровчани са околним соколским друштвима са музиком и музиком Соколске чете из Орашца.

Из Метковића је стигао брод Бакар са представницима Соколске жупе Мостар и члановима околних друштава. Копненим путем стигле су соколске чете Пупнат и
Жрново са бројним члановима и пријатељима соколства. Затим су свака са својим бродом стизала Соколска друштва из Блата, Велелуке и Смоквице-Чара. Највећу пажњу изазвали су Смоквићани, који су дошли у великом броју, дисциплиновани и самосвесни. Из Велелуке стигла је и соколска музика. Иза њих су следили са посебним бродовима Сплићани и Макарани. Из Хвара је стигла градска музика.
Оребићани су дошли посебним бродом. Сви су били дочекани са одушевљењем.

Пуцањем прангија, клицањем и свирањем корчуланске соколске музике. Паробродима, лађицама, моторним бродовима, аутобусима и пешице стигло је у Корчулу преко 3.000 сокола и гостију. Пре почетка поворке извршена је предаја заставе матичног друштва Корчула Соколској чети Пупнат. Једна чета морнарице учествовала је у прослави. Напред је било двадесетак соколских застава уз пет
соколских музика. Представници римокатоличке цркве одбили су обаве посвету соколске заставе. Др. Јурај Арнерић обавио је благослов заставе са маслиновомгранчицом узимајући водицу из кристалног соколског црвеног срца.

Застави је кумовала соколица Арнерић др. Р. Јулка. Након благослова заставе преузео ју је старешина чете Пупнат Мато И. Поша. Уз пригодан говор заставу је предао барјактару Поши Ивану покојног Марина. Говорио је и др. Мирко Буић, староста жупе Сплит и делегат Савеза СКЈ. Развила се поворка у којој је учествовало преко 1.500 сокола и соколица. У поворци је учествовала чета ратне морнарице и пет соколских музика са двадесет соколских барјака. Поворка је била одушевљено поздрављена и засута цвећем.

После подне је одржана јавна вежба. Пре почетка вежбе говорио је Марчић, заменик старешине соколске жупе Мостар. На вежби се истакла Соколска чета из Смоквице. Увече је одржана традицинална витешка игра „Морешка“ са новом музиком од композитора Крсте Одака. После Морешке
одржана је академија вањских друштава при чему се истакло друштво Блато. Касно у ноћ уз свирање националних корачница, клицање, ватромет, песму разишли су се
учесници својим домовима. (8)

Друштвени кино-одсек Соколског друштва Корчула приказао је 78 биоскопских представа 1933. Соколски биоскоп је једини у Корчули приказивао забавне филмове. (9)
Соколско друштво Корчула приредило је 29 јула 1936. на обали вечерњу академију. Због академије био је подигнут велики подијум и две трибине са 400 седишта. Прво су вежбала женска деца, нараштај и чланице. У листу „Соколски
гласник“ истакнуто је извођење ритмичке вежбе „Анитрина игра“. Одиграна је традиционална витешка корчуланска игра „Морешка“. Страних и домаћих гостију било је присутно преко 2.000 гледалаца.

Академију су посетили сплитски бискуп др. К. Бенефачић, вршилац дужности опата града Корчуле дон Перо Калођера, председник сената др. Томашић, срески начелник, … . У листу „Соколски гласник“ истакнуто је да су све тачке, а нарочито крај академије биле попраћене одушевљеним дуготрајним пљескањем и одобравањем. (10)

Соколско друштво Блато прославило је 1936. свечано краљев рођендан. Уочи 6. септембра 1936. била је поворка са бакљадом, предвођена музиком. На околним брдима гореле су ватре, а домови мештана су били осветљени. Поворка је обишла главне улице и завршила на плокати, где је нараштајац Иван Петковић кратким говором отворио Соколску Петрову петогодишњицу. После говора свирана је
химна. Народ је клицао краљу и Југославији. Ујутро 6. септембра 1936. била је будница. Одржано је благодарење, наком кога је окупљеном народу и соколима одржао говор председник општине Прижнић. Поворка се сврстала и са са музиком прошла местом. Потом је одржана свечана соколска седница.

Због јаког невремена соколска академија је одложена за 8.септембра 1936. Академија је завршена народним колом и плесом. (11) Соколско друштво Блато је са великим бројем
својих чланова учествовало на отварању Соколске Петрове петогодишњице у седишту жупе у Мостару. Такође су учествовали на жупским такмичењима. На вечерњој академији у просторијама Официрског дома поновили су чланови
друштва Блато своју тачку „Далматински шајкаш“, симболичку ритмичку вежбу, коју су припремили за прославу краљевог рођендана. (12)

Друштво Блато је приредило комеморацију краљу Александру. После помена, коме су присуствовали сви припадници соколског друштва, општински председник говорио је на плокати пред црквом, а затим су соколи кренули у соколану, где је старешина М. Батистић говорио о краљу и о задацима Фонда Витешког Краља Александра Ујединитеља. У
вече одржана је свечана комеморација у почаст краља. Програм се састојао из пригодног говора, певања, декламација. Просветар Вигна одржао је предавање
„Велики краљ“. Следиле су декламације „Краљу Александру“ и „Море мртвом Краљу“. Старешина М. Батистић рецитовао је „Пред одром Великог Краља“. На комеморацији су била присутна домаћа друштва и грађани. Комеморација је била
завршена соколском химном „Хеј Словени“, коју је певао хор „Глазбеног друштва“ и сви присутни. (13)

Друштво Вела Лука је 5. и 6. септембра 1936. прославило рођендан краља Петра. Приређена је 5. септембра 1936. бакљада, расвета, паљење ватара по брдима и пред
школом проглашен улазак у Соколску Петрову петољетку. Због невремена је била одгођена академија. Одржана је 8. септембра 1936. Друштво је са барјаком, музиком
и са 54 члана учествовало на соколском слављу у Мостару 12. и 13. септембра 1936. Друштво је корпоративно са свим месним властима, установама и родољубивим
грађанима суделовало 9. октобра 1936. помену за краља Александра. После помена у соколани је одржана комеморација. Антун В. Симатовић рецитовао је песму
„Плач Краљице Марије“, коју је сам спевао. (14)

Соколско друштво Корчула прославило је свечано дан уједињења 1. децембар 1936. Присуствовали су корпоративно са друштвеном музиком свечаном благодарењу.
Након благодарења приређена је поворка на којој је било 653 учесника и две музике. Пред црквом говорио је Марко Баничевић о значају дана уједињења. После је одржана свечана седница управног одбора у у соколани. После подне био је корпоративни поход мртвој брачи и сестрама на гробље. На свечаној академији наступиле су све категорије, а истакле су се чланице са ритмичком вежбом „Хумореска“ и нараштајке са вежбом „На пољу“. Приказана су и два пригодна игроказа. Соколски завет је положило 14 браће и сестара.(15)

Соколско друштво Блато прославило је дан уједињења. Након благодарења сврстала се поворка од сокола, представника власти и удружења. На челу са музиком поворка је обишла место и дошла у нови још недовршени соколски дом,
где је у присуству свих припадника сокола као и масе народа одржана свечана седница, према дневном реду прописаном од Савеза Сокола. Пошто је старешина отворио седницу читањем савезне посланице, била је декламована песма
„Јединство“ од Бл. Ристића, а након тога је Евица Батистић, учитељица, одржала предавање „Значај и величина Дана Уједињења“. Миљ. Батистић рецитовао је песму „Пјесма јединства Срба, Хрвата и Словенаца“ од Ал. Шантића.

Музика је свирала корачницу „Јадрански стражари“. Уз пригодно слово извршено је превођење у нараштај и чланство, а након тога подељене су дипломе члановима такмичарима и узорним врстама, које су добијене на соколским утакмицама у Мостару. Седница је завршена химном „Хеј Словени“. У вече у новом соколском дому приређена академија са бираним програмом. Отворио ју је говором старешина Миљ. Батистић. Чланови и чланице су вежбали тачку „Што ћутиш, Србине тужни“. На крају је изведен позоришни комад „Хаџи Лоја“ од Нушића. Комад су извели чланови „Глазбеног друштва“. На академији је учествовало „Глазбено друштво“ са својим хором и оркестром. Из благонаклоности прослави и академији суделовала је госпођа Марија Нисетео, која је пратила на клавиру изведбе.академија је завршена
са химном „Хеј Словени“. (16)

У месту Блату на Корчули је 12. и 13. децембра 1936. одржан II соколски сабор свих јединица са острва Корчуле. У вече 12. децембра 1936. пристигли су делегати свих соколских друштава и чета са острва, а и старешина жупе Мостар Чеда Милић, са професором Јовом Радуловићем и Радованом Чаровићем, старешином чете Степен, прваком у гуслању на утакмицама жупе Мостар. У просторијама Соколског
друштва Блато одржана је предконференција. Дана 13. децембра 1936. сабор је почео у недовршеној соколани у присуству представника власти и културних и националних друштава. Сабор је отворен соколском молитвом након чега је одана почаст заставама друштава Корчуле и Вела Луке, и чете Пупнат. Председавајући Миљенко Батистић, старешина друштва Блато, отворио је сабор.

Музика соколског друштва Вела Лука свирала је химну. Радован Чаровић, жупски изасланик и гуслар, одгудио је на гуслама поздрав краљу. Професор Јован Радуловић објаснио је присутнима значај Петрове петољетке. После сабора, кад је престала киша, прошла је местом соколска поворка предвођена соколском музиком. После подне приређена је свечана академија у дворани новосаграђеног Соколског дома. На академији је учествовало и друштво Вела Лука са једном тачком и Глазбено друштво са својим оркестром. На академији је изведен позоришни комад Бранислава Нушића „Кнез Иво од Семберије“. После академије било је соколско весеље. (17)

Краљица Марија је заједно са својом сестром румунском принцезом Јелисаветом боравила на Корчули 10. јуна 1938. Краљица је прегледала све социјалне и културне
установе у месту и примила њихове представнике. Соколи са острва, друштва Корчула, Блато, Велалука и Жрново као и чете Рачишће, Пупнат, Смоквица и Чара сачекали су и поздравили краљицу Марију. Затим су на  приредби одржали шпалир. Било је 488 сокола са музиком друштва Корчула. Увече је у почаст краљици Соколско друштво Корчула приредило витешку игру „Морешка“. Краљица је са
живим интересом пратила сваки детаљ игре. После приредби „Морешке“ краљица Марија је позвала к себи оба краља, краљицу и старешину Соколског друштва
Корчула и изјавила да је сретна што је могла да види ову старинску игру. Грађанство је приступило у великом броју одушевљено поздрављајући краљицу Марију. (18)

Соколи на Корчули играли су „Морешку“. Приликом слета на Видовдан 1923. у Дубровнику наступило је Соколско друштво из Корчуле са „Морешком“. По оцени писаца „Споменице 25. година соколског рада у Дубровнику” та тачка била је
једна од најлепших. (19) Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на
којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код
Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (20)

Соколско друштво Блато, из жупе Мостар, јављало је М. Стојадиновићу о врло тешким политичким приликама у којима друштво ради и живи, али поред тога рад није у застоју „јер смо подигли соколски дом и обновили соколску музику“. (21)
Соколска друштва на Корчули била су у саставу Соколске жупе Мостар. Заједно са соколима на Корчули је радила Јадранска стража. Музика Јадранске страже учествовала је на соколским слављима. Соколи на Корчули играли су „Морешку“. Наступали су не само на Корчули, него и по Југославији.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. јула 1929, бр.13, стр.12;

2. „Соколска жупа Мостар“, „Славенско соколство“, Београд, 1930, стр. 124, 125;

3. „Соколско друштво Корчула“, „Соколски гласник“, Љубљана, 31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;

4. „Соколско друштво Блато (Корчула)“, „Соколски гласник“, Љубљана, 2. јуна 1932, бр. 23, стр. 5;

5. „Соколско друштво Велалука“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;

6. „Соколско друштво Блато“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. јула 1932, бр. 29, стр. 6;

7. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;

8. „Соколски слет корчуланског окружја и прослава тридесетогодишњице оснивања Соколског друштва на Корчули“, „Соколски гласник“, Љубљана, 23. августа 1935, бр. 31, стр. 3;

9. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933“, Сарајево 1934, стр. 105;

10. „Преузвишени др. Бонефачић, бискуп сплитски, и г. др. Љ. Томашић, председник Сената, на соколској академији“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;

11. „Прослава Краљевог рођендана“, „Соколски гласник“, Љубљана, 25. септембра 1936, бр. 38, стр. 4;

12. „Отворарање соколске Петрове петолетке“, „Соколски гласник“, Љубљана, 25. септембра 1936, бр. 38, стр. 4;

13. „Комеморација Витешког Краља Ујединитеља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 16. октобра 1936, бр. 41, стр. 4;

14. „Рад у друштву“, „Соколски гласник“, Љубљана, 23. октобра 1936, бр. 42, стр. 4;

15. „Прослава 1 децембра“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. децембар 1936, бр. 49, стр. 5;

16. „Прослава 1 децембра“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. децембар 1936, бр. 49, стр. 6;

17. „Сабор соколских јединица с Корчуле“, „Соколски гласник“, Београд, 22. јануар 1937, бр. 1, стр. 6,7;

18. „Соколско друштво Корчула“, „Соколски гласник“, Београд, 6. августа 1938, бр. 30, стр. 10;

19. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику“, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 62, 63;

20. Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама“, „Вардар XXVII Календар Кола Српских Сестара за просту 1939 годину“, Београд, стр. 65-69;

21. Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169-171;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: