Соколи Западне Славоније

Саша Недељковић

Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора…). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. (1) После уједињења 1918. сви соколски савези ујединили су се у јединствено соколство С.Х.С.

Соколско друштво Пакрац одржавало је за своје сеоске чете дводневне недељне течајеве. Циљ Течајева био је да оспособи предводнике соколских чета. Одржавање течеја помогла је Управа Учитељске школе. На течају су биле чете : Дереза, Граховљани и Рогољи. На течајевима су били изучавани предмети Идеологија, коју је предавао Маговац; Организација  коју је предавао Славић; Администрација  коју је предавао Сладовић и технички део са теоретским и практичним радом  коју је предавао Д. Рехак. Том приликом одржана је са полазницима течаја конференција, на којој је учествовала и вечина чланова управе друштва Пакрац. Конференцију су закључили пригодним поукама из техничког соколског рада, старешина и тајник друштва Пакрац. (2)  Соколско друштво Грубишно Поље одржало је 19 јануара 1935.  главну годишњу скупштину. Отварајући скупштину старешина Бујић поздравио је присутне чланове. Управа је 1934. прикупила за градњу соколског дома суму од 116.000 динара. Од тога приложила је општинска управа 52.700 динара, друштво је сакупило од своји приредби 18.300 динара, од Савеза Сокола добили су 25.000 динара помоћи и 20.000  динара бесплатног зајма. Требало је 1935. да се приступи градњи дома. За старешину је изабран Душан Бујић, постарешина био је др. Лука Злошило, за тајника Милош Босанац, за благајника Драгомир Бујић, за просветара Стево Ференчаковић, за начелника Ненад Мандић, књижничар Бранко Пауковић, статистичар Јосип Шмид, за економа Ото Штерк, друштвени лекар др. Јосип Шоштарић. У одбор су изабрани Станислав Косина, Јосип Фриган, Драгутин Цапе, Божић Орлушић, Злата Хруби и Душан Вујновић. …  (3)

Соколско друштво Дарувар одржало је 27 јануара 1935. редовну главну скупштину. На изборима за нову управу биле су истакнуте две кандидатске листе. Победила је листа са дотадашњим старешином. У Управи су били старешина Владимир Голд, први заменик Милан Цикота, други заменик Вјекослав Лавићка, начелник Душан Момчиловић, први  заменик  начелника Ђуро Барто, други  заменик  начелника Мирко Милашин, начелница Лидушка Книтл, заменица  начелнице Зденка Маха, тајник Бранко Капетановић, заменик Рикард Свобода, записничар Милан Павић, благајник Милан Малешевић и Леон Патрик, просветар Момчило  Момчиловић, господар Стјепан Миоковић, књижничар Сретен Ђаковић, статистичар Ђуро Прпић, лекари др. Младен Хофер и др. Васо Гвозденчевић, 6 одборника и њихових заменика, ревизиони одбор и суд части. (4) Начелништво соколског друштва Нова Градишка, уз помоћ просветног одбора и друштвеног лекара приредило је предњачки течај. Течај је почео 23 новембра 1934. и трајао до 24 децембра 1934. За течај се пријавило 11 чланова, 1 чланица и 1 нараштајка. Испит је положило 4 кандидата. Са новим предњацима ублажен је недостатак  добрих предњака у друштву. (5)  Соколско друштво Нова Градишка приредило је  Штросмајерово село 10 фебруара 1935. у соколани. Програм је био : 1. Неда Милојевић је декламовала “Бискуп Штросмајер”, 2. Лада Кетиг је декламовала “Бискупу Штросмајеру” од П.Прерадовића, 3. професор и члан сокола Никола Стојаковић је предавао “Никола Тесла”.  Штросмајерово село је било слабије посећено од Светосавскога села. (6)

Соколско друштво Пакрац одржало је своју редовну скупштину 9 фебруара 1936. у свом дому. Скупштину је отворио старешина Рехак. Прочитана је посланица Савеза Сокола, а после су поднети извештаји о раду друштва. У новој управи били су старешина Перо Цвијановић, заменик Драган Хосек, тајник Аполинарије Маговац, просветар Драгутин  Рехак, благајник Милош Диклић, начелник Владо Судар, заменик Илија Шуркаловић, начелница Смиљана Саграк, заменица Душанка Попара. Истог дана одржан је збор друштвених просветара и начелника под председништвом окружног просветара А. Маговца. Збору су присуствовали са малим изузетком сви делегати окружја. Присуствовао је и брат Милеуснић. Изабрани су за окружног просветара поново  Аполинарије Маговац, а за окружног начелника Драгутин Рехак.  После Пакраца Милеуснић је са тајником и референтом за соколске чете обишао друштво Липик, који јеистог дана имао своју годишњу скупштину. Том приликом одржан је састанак са старешином друштва др. Ј.Шнајдером и тајником Ф. Медведићем. (7) Соколско друштво Дарувар одржало је 16 јануара 1936. редовну главну скупштину. Као делегати жупе Бјеловар били су старешина жупе др. Михајло Вукобратовић, начелник жупе Никола Таталовић, тајник Ротквић, просветар др. Васо Таталовић и референт за чете Нојфелд. После отварања скупштине од Владимира Голда, прочитана је посланица Савеза Сокола. Управа друштва сакупљала је средства за градњу соколског дома у Дарувару, који је требао да буде споменик краљу Александру. После скупштине делегати жупе одржали су конференцију са представницима соколских јединица даруварског окружја из места : Уљаника, Миоковићева, Кончанице, Бијеле, Дољана, Батињана, Тројеглаве, Имсовца и Вел. Бастаја. (8)

Аутор је  члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година И, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
2. „Течајеви за чете”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 6;
3. М.Б, „Главна скупштина”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 15 фебруара 1935, бр. 8, стр. 3;
4. „Главна скупштина”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 15 фебруара 1935, бр. 8, стр. 3;
5. Ј.К, „Друштвени предњачки течај”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 1 матра 1935, бр. 10, стр. 8;
6. Ј.К, „Штросмајерово село”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 1 матра 1935, бр. 10, стр. 8;
7. А.Г, „Главна скупштина Соколског друштва Пакрац”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;
8. „Годишња скупштина Соколског друштва Дарувар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: