Соколска друштва и народна уметност

Соколи су се трудили да своје вежбе инспиришу народним песмама. Соколски старешина Лаза Поповић истакао је : „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе”.(1) Биле су запажене ритмичке вежбе женских категорија по мелодијама народних песама под вођством начелнице дубровачког друштва Милене Груборове. Соколско друштво у Котору приредило је 19. марта 1927. свечану академију у почаст 77 година од рођења Масарика. На академији женска деца морала су да понове „Југословенску алегорију” од Милене Груборове. Женски нараштај морао је да понови „Уродиле жуте крушке”. (2) На Цетињу соколи из Котора приредили су 30. априла 1927. свечану академију. Женска деца, нараштај и чланице извеле су вежбе са певањем од Милене Груборове : „Амори”, „Уродиле жуте крушке”, „Чергарица”, „Ритмичке вежбе по приморским мелодијама”, „Ритмичке вежбе по VIII Мокрањчевој руковети”, „Југословенска алегорија”. Публика их је бурно поздрављала и извођачице позивала на бину. Академија је поновљена сутрадан за омладину. Првог маја у вече одржана је академија у Котору. Вежбе са Цетиња су поновљене и додате нове од којих је „Шкрипи Ђерам”, тако одушевила публику да су је морали понављати. То је била једна од најбољих вежби Милене Груборове. Све вежбе женских категорија друштва у Котору увежбала је начелница друштва Мозетићева. (3) Савез Сокола Краљевине Југославије одржао је петодневни течај народних игара за соколе-предњаке. Течај је одржан од 14 до 19. априла 1936. у Соко-Матици Београд, а посетило га је педесет чланова и чланица као претставници 25 соколских жупа. На течају је обрађено 30 народних кола из Србије, Македоније, Црне Горе, Војводине и Хрватске, осим осталих словенских игара. За течај било је велико одушевљење, нарочито код Словенаца који су тада тек уводили народне игре. Соколска друштва одржавала су забаве у словенским ношњама.

Соколско друштво Београд I одржало је 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима. (4) Исто друштво је 5 марта 1938. одржало Свесловенску соколску забаву у свим просторијама свог дома. Ову традиционалну забаву соколи Београд I одржавали су сваке године. (5)
Соколска изложба народних рукотворина отворена је 19. маја 1937. у оквиру слета у Београду. Изложбу је припремио Жупски одсек за рад на селу у сарадњи са „Рукотворином”, задругом за пропагирање народне уметности. Изложба је трајала 15 дана. Били су изложени везови, чипке, народне ношње, дрворез, грнчарија, ћилими, филигрански радови. Живе слике г. Малија давале су изложби драж. Представљене су соколске слике и графикони. Изложба је одржана у просторијама Савеза сокола. (6)

На V покрајинском слету у Скопљу на Видовдан 1937. приказана је сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића. Хорови из Скопља су наизменично са музиком пратили ток крунисања. После крунисања 16 чланова соколске чете из села Смоквице код Ђевђелије – Русалије извело је неколико старих игара уз народну музику. У Народном позоришту у Скопљу одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора. Тачку „Поздрав југословенској застави” извели су чланови друштва Подгорица. Тачку „Што ћутиш, Србине тужни” извело је 9 чланова друштва Скопље Матица. Тачку „На прелу” извело је 8 чланица чете Бадњевац, жупе Крагујевац. У другом делу академије извело је 6 нараштајаца друштва Призрен вежбу „Арапска игра”. Тачку „Његошев споменик” од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство” од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре. (7)

У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уједињења 1937. одржана је соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз су изазвале игре словенских народа. (8)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглавар академија ства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале просторије за бифе. У великој сали су свирале две музике : музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва Београд VII, а у доњој трећа музика. Гости су дошли у народним ношњама и соколским одорама. Краљевог изасланика пуковника Миливоја Дурбешића дочекао је старешина жупе др. Градојевић и остали чланови старешинства. Дошли су министар финасија Летица са госпођом, министар физичког васпитања народа др. Милетић са госпођом, I подпредседник сената Томић, заменици Старешине савеза Паунковић и др. Гавранчић, председник Градског поглаварства Илић са госпођом, адмирал Прица, генерал Косић, … др. Бахтик, бугарски посланик Попов, пољски посланик Дембицки и многи други. Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Београд-Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су “Козачок”. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Ријека-Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. Група руских соколица у руској ношњи извели су игру из свог краја. (9) У Почасном одбору били су др. Вјекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда; … Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза; … др. Марије Чок, председник Удружења Истрана; Коло Српских Сестара; … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (10) Смиљка Грбић сматрала је да сеоских жена и девојака има много жеље да се научи нешто ново. Требало је искористити ту жељу и преко сокола претворити је у тежњу за знањем и побољшањем живота. Предлагала је у свом чланку „Рад соколица из вароши на селу” да сеоске жене треба да се у соколима баве ручним радовима. Требало је отклонити туђе а израђивати домаће шаре, стилове и колорите. Као пример је навела да се у неким крајевима радила једна врста ручних радова која је у техници рада и у бојама била чисто мађарска а у продавницама се растурала као косовска. (11)

Соколско друштво Београд-Матица приредило је 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму биле су : 1. Југословенске народне игре и песме које су изводиле чланови и чланице Соколског друштва Београд-Матица; 2. „Беседа”,чешка игра коју је извела Чехословачка омладина из Београда; 3. Пољске народне песме које је певао квартет пољских избеглица; 4. „Балун” истарска игра коју су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; 5. „У бој” – „Соколству” Б. Вомачка певао хор Чехословачког удружења; 6. „Југословенима” Ј. Скала, рецитација на Лужичко-српском језику; 7. „Краковљак”, пољска игра коју су извели чланови Пољско-југословенске лиге; 8. Чешке народне песме В. Ведрал певао хор Чехословачког удружења; 9. „Гопак”, малоруску игру извели су чланови и чланице Руског соколског друштва; 10. Рецитација члана Друштва Истра, Трст и Горица; 11. „Наше српство” Кранц – лужичко-српска песма свирао оркестар; 12. Истарске народне песме певао дует Друштва Истра, Трст и Горица; 13. „Ој Словени” певао хор Чехословачког удружења. (12)

Соколи су настојали да одржавају везе између словенских народа чак и непосредно пре Априског рата 1941. Истовремено су настојали да очувају народну уметност. У томе су сарађивали са осталим националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, …).

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. „Око соколово”, Београд, април-мај 2005, бр. 21-22, стр. 17;
2. „Соколска академија у Котору у почаст 77 год. брата Масарика”, „Соколски Гласник“, у Љубљани , 15. априла 1927, бр. 7, стр. 156;
3. „Из жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник“, у Љубљани , 31. аугуста 1927, бр.12-17, стр.283;
4.„Соколско-словенска костимирана забава”, Вести, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100;
5. „Костимирана Свесловенска соколска забава”, Соколски живот, „Око соколово”, Београд, 1 март 1938, бр. 3;
6. Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6. септембра 1937, бр.8, стр.189-191;
7. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 2, 3;
8. „Соколско друштво Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2, стр. 36;
9. „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;
10. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
11. Смиљка Грбић, „Рад соколица из вароши на селу”, „Око соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр.3 и 4, стр. 34-35;
12. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око соколово”, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 102;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: